Postovani, pre mesec dana sam imao napad panike. Nakon tog napada sam se smirio, i tri dana sam se osecao super, medjutim cetvrtog dana su mi se vratili simptomi (ankcioznost, strah od smirti itd.) . Dve nedelje sam konstantno bio ankciozan, da bih nakon dvbe nedelje doziveo napad migrene (trnjenje leve strane tela, svetlucanje pred ocima, pulsirajuca glavobolja) . Nedelju dana je proslo od tog napada ali meni simptomi migrene i dalje traju (vrtoglavica, ankcioznost, povremeno zamucen vid itd.) . Radio sam analize krvi i urina i sve mi je u dozvoljenim granicama. Da li je ovaj nastavak simptoma razlog za brigu? Hvala

Postovani imam 22 godine, i mislim da bolujem od nekog blazeg oblika depresije, ili cak neke vrste anksioznosti ali ne neke preterane (ne znam kako da strucno objasnim) . Tacnije mislim da je uzrok toga to sto ne mogu da nadjem posao, pauziran fakultet zbog nedostatka novca za dalje skolovanje, neki osecaj kao da cu svakog trena doziveti srcani i tako ti nazovimo sitni problemi. Ne znam sto ali izbegavam veca okupljanja (izlaske) , inace ovako nisam po prirodi stidljiva osoba. I najveci problem je nesanica. Pa zbog pomenute nesanice na svoju ruku uzimam lekove za smirenje (diazepam, bromazepam, bensedin, ksalol) ali nekako mi najvise odgovara ksalol 1mg on me bukvalno "baci" u krevet, dok bromazepam od 10mg nista, kao da na mene ne deluje, tacnije ne deluje nista sem ksalola od 1mg eventualno 2mg. Pa me interesuje koliko je to pametno da pijem sve te lekove u tim kolicinama s' obzirom na moje godine. Radio sam ovako neke zdravstvene testove i zdrav sam kao dren. Ali jos uvek nisam posetio psihijatra. Tako da bi mi vas odgovor znacio. Unapred zahvalan: )

Postovani, 3. Sam godina gimnazije, i sve vise razmisljam o izboru fakulteta i shvatam da nemam pojma sta bih upisala. Znam da to nije toliko neobicno, ali za mene je jako stresno. Oduvek sam bila jedan od najboljih djaka u celoj skoli, u osnovnoj sam cak bila djak generacije. Slicno sam pocela i u srednjoj, medjutim, otprilike pre 2 godine postala sam jako lenja i sve sto radim radim jedva, kao da sam izgubila volju. Ranije sam bila jako ambiciozna, i jos uvek sam ali izgubila sam samopouzdanje koje sam imala i pocela sam da se plasim buducnosti i izbora koje cu morati da napravim. Otac mi je automehanicar a majka domacica i oni ne razumeju moje ambicije i teznje da u zivotu uradim nesto veliko, predlazu mi da upisem nesto lako i da ostanem u malom gradu u kojem sam odrasla, sto im takodje odgovara jer finansijski ne stoje dobro. Inace, stalno se svadjamo, svi smo zivcani i samo urlamo jedni na druge, skoro da uopste normalno ne komuniciramo. Otkako znam za sebe slusam njihove probleme i svadje. . . Takodje, imam problema sa viskom kilograma, mnogo sam se ugojila i samo jedem, kao da sam zavisna od hrane, ne mogu da prestanem. Depresivna sam, imam napade besa i agresivnosti i sve me nervira, takodje povremeno osetim nalete straha. Zivot mi je u haosu. Sta da preduzmem i kako? Unapred hvala.

U emotivnoj vezi sam dozivela psiholosko i fizicko nasilje od strane patoloski ljubomornog partnera. Posle takvih pojava, usledio je rastanak. Zasto posle svega imam manjak samopouzdanja, ceste napade placa i osecaj tuge i bezvoljnosti? Molim odgovor.

Imam 30 godina udata sam i imam dva sina. Stariji sin mi ima 10 a mladji 3 godine. Pre nekoliko godina imala sam napade gusenja i lupanja srca kad su doktori obavili sve preglede i analize ustanovili su da imam tahikardiju ali da je sve to u stvari na nervnoj bazidobila sam lek propranolol pola ujutro i pola uvece sa po jednim bensedinom od 5mg ja sam tu terapiju uzimala ali bez obzira na to cesto sam imala gusenja i drhtavice. Inace sam u poslednje vreme histericna do skandala a inace dugi niz godina sam maltretirana na sve nacine iako su mi predlagali psihologa nisam nikad otisla a cesto imam misli o smrti i strah od toga velik sta da radim?