Može li gojaznost dostići tačku sa koje nema povratka?

Zašto nam se višak kilograma uvek vraća? Što duže neka osoba ima prekomernu težinu, veći je rizik da gojaznost postane ,,nepovratna’’, kažu istraživači sa Univerziteta u Mičigenu i iz Nacionalnog saveta za nauku i tehnologiju (COINCET) u Argentini.

Nova studija na miševima, čiji rezultati su objavljeni u časopisu Journal of Clinical Investigation, otkrila je da što su životinje duže imale prekomernu težinu, manja je bila verovatnoća da će se osloboditi viška kilograma. Prema ovom izveštaju, gojaznost kod miševa postepeno zamenjuje ,,normalnu’’ telesnu težinu, usled čega ,,normalna’’ težina miševa postaje veća, bez obzira da li su na dijeti koja je prethodno bila uspešna u gubitku kilograma.

,,Naš model pokazuje da je gojaznost delimično samoobnavljajući poremećaj i rezultati ukazuju na važnost rane prevencije u detinjstvu kako bi se sprečilo stanje čiji efekti mogu da traju tokom celog života’’, kaže dr Malkolm Dž. Lou, profesor molekularne i integrativne fiziologije i interne medicine.

,,Naš novi model na životinjama će se koristiti da se utvrde razlozi zašto je za većinu odraslih osoba veoma teško da zadrže odgovarajuću telesnu težinu nakon dijete i pojačane fizičke aktivnosti."

Na globalnom nivou, više od 500 miliona odraslih i 43 miliona dece su gojazni, a bolesti vezane za gojaznost su vodeći uzročnik smrtnosti koji se može sprečiti. Gojazne osobe imaju mnogo veće šanse da obole od hipertenzije, dijabetesa tipa 2 i bolesti kardiovaskularnog sistema. Jedno od najkorisnijih sredstava u studiji bio je novi model miševa ,,programiranih na gojaznost’’, jer je tako bilo lako pratiti životinje u različitim fazama studije i različitim životnim dobima jednostavnim okretanjem prekidača koji kontroliše njihov apetit. Okretanje prekidača kada su miševi tek prestali da sisaju ih je sprečavalo da jedu previše i postanu gojazni. Isto tako, miševi koji su uspeli da zadrže normalnu težinu do rane zrelosti samo kroz dijetu uspeli su da zadrže normalnu težinu čak i kada im je dijeta ukinuta. S druge strane, kada su miševi jeli previše i rano pokazali znake gojaznosti, više nikad nisu mogli da se vrate na početnu težinu, čak i kad su prestali da jedu mnogo ili kad su više vežbali. Rezultati ove studije pokreću pitanje dugoročnog uspeha unošenja manje kalorija i intenzivne fizičke aktivnosti.

,,Ako se dozvoli da gojaznost potraje, vremenom organizam okreće prekidač koji ga reprogramira na veću telesnu težinu. Tačni mehanizmi koji do ovoga dovode još nisu poznati i potrebne su obimne dodatne studije kako bismo bolje razumeli zašto je povratak suvišnih kilograma skoro neizbežan’’, zaključuje Lou.