Nistagmus ( titranje očiju) predstavlja ritmičke, nevoljne trzaje očnih jabučica i fiziološka je pojava ako nastaje kao posledica nadražaja vestibularnog aparata, npr. kod okretanja na vrtešci ili pri ulivanju hladne ili tople vode u spoljašnji ušni kanal. Na ove načine se stimulišu receptori u semicirkularnim kanalićima labirinta u unutrašnjem uvu. Ovako nastali impulsi, preko vestibularnog nerva, vestibularnih jedara, tractus longitudinalis medialisa i živaca pokretača očnih jabučica, pokreću očne jabučice na stranu (spora faza).
Pri ekstremnoj lateralizaciji pogleda može da se javi brz iscrpiv nistagmus koji se naziva fiksacionim i koji nije patološki.
Pravac nistagmusa određuje se prema brzoj fazi. Ukoliko se obe faze jednake, govorimo o pendularnom nistagmusu koji je uzrokovan slabošću vida i uvek postoji od detinjstva. Ovaj nistagmus postoji i u primarnom položaju očiju, a pojačava se pri pogledu u stranu.
Ukoliko se bulbusi kreću u istom pravcu, sinhrono, to je asocirani nistagmus, a ako se kreću na suprotne strane (divergentno ili konvergentno), onda je to disocirani nistagmus. U ovu grupu spada i monokularni nistagmus.
Prema pravcu, nistagmus može biti horizontalan ulevo ili udesno, rotatoran, vertikalan nagore ili nadole, cirkularan ili kombinovan.
Vertikalni nistagmus se javlja kod oštećenja laminae quadrigeminae mezencefalona. Izuzetno retko se vidi retraktorni nistagmus kada bulbusi osciliraju napred - nazad.
Za ispitivanje vestibularnog aparata koristi se kalorijski test, koji ukazuje na stanje labirinta i elektronistagmografija, koja može da ukaže i na mesto lezije.
Savremenim neurofiziološkim metodama mogu se ispitivati brojne funkcije bulbomotorike - glatko praćenje pokretnih predmeta, brzo prenošenje pogleda sa predmeta na predmet itd. Na taj način mogu se registrovati suptilne lezije pojedinih struktura moždanog stabla i cerebeluma.
Opsoklonus se sastoji iz brzih, konjugovanih, iregularnih trzaja bulbusa u svim pravcima, najviše horizontalno. Pojačava se pri voljnom usmeravanju pogleda ili pokušaju fiksacije. Često je udružen sa mioklonusom, ataksijom, poremećajem ravnoteže i ostalim poremećajima moždanog stabla. Opsoklonus se kod dece javlja kao prateća pojava neuroblastoma, a kod odraslih kao paraneoplastični sindrom kod mikrocelularnog karcinoma pluća, karcinoma dojke i jajnika, ali i kod nekih zapaljenskih stanja u centralnom nervnom sistemu, kada je reverzibilan.
Optokinetski nistagmus nastaje pri gledanju kroz prozor voza u pokretu ili fiksiranju cilindra sa paralelnim crnim belim prugama, koji se okreće oko vertikalne osovine. Posmatranjem cilindra koji se okreće oko horizontalne osovine može se izazvati vertikalni optokinetski nistagmus. Dakle to je fiziološki nistagmus. Razne lezije dovode do gašenja optokinetskog nistagmusa na suprotnoj strani. To su velike lezije bele mase hemisfera, lezije talamusa i drugih delova diencefalona (međumozak) kao i lezije moždanog stabla i parijetalnog režnja.
Latentni nistagmus se pojavljuje samo pri zatvaranju jednog oka, pa pacijent slabije vidi pri pregledu na svako oko odvojeno, a normalno kada njima gleda zajedno.
Lečenje
Druge optičke metode se zasnivaju na činjenici da relativna konvergencija očnih jabučica donekle umiruje nistagmus. Zato se prepisuju rasipna sočiva ili prizme sa bazama temporalno koje teraju bulbuse u konvergenciju. U takva sredstva spadaju i homonimno postavljene prizme da bi se pogled pasivno usmerio u pravcu relativnog mira očiju.
Povezani tekstovi:
Broj komentara: 4
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde
Bolesti