Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460

Anatomija oka

Tekstom o anatomiji oka, najavljujemo seriju tekstova o senilnoj degeneraciji makule (SDM). Ovim želimo da ukažemo na važnost redovnih pregleda starije populacije kod oftalmologa i značaj pravovremenog lečenja. Seriju tekstova pratiće i video sadržaj koji ćemo uraditi sa specijalistom oftalmologije.


Naše oči su vrlo sofisticirani optički organi koji sakupljaju svetlost i fokusiraju je na zadnji deo oka, omogućavajući nam da vidimo. Rožnjača je prednji, providni deo oka, koji omogućava svetlosti da uđe u oko.

Svetlost pogađa obojeni deo oka, koji se naziva iris. Otvor u sredini irisa naziva se zenica. Iris kontroliše količinu svetlosti koja ulazi u oko promenom veličine zenice. Kako svetlost prolazi kroz zenicu, ona prolazi kroz sočivo. Poput sočiva fotoaparata, i očno sočivo fokusira svetlo na zadnji deo oka ili mrežnjaču (retinu). Mrežnjača pretvara svetlosne signale u električne, koji se šalju kroz optički nerv u mozak, koji signale pretvara u slike.

Središte mrežnjače je makula (žuta mrlja) koja zauzima manje od 10% čitave mrežnjače. U centru makule nalazi se najosetljiviji deo mrežnjače - fovea.
Svetlost je usmerena na makulu. Tamo milioni ćelija pretvaraju svetlost u nervne signale koji poručuju mozgu šta se vidi. To se naziva centralni vid. Za normalni centralni vid potrebna vam je zdrava makula. Makula je napravljena od osetljivih na svetlost (fotoreceptori), zvanih štapići i čepići. Ove ćelije, posebno čepići, neophodne su za centralni vid. Čepići i štapići se snabdevaju krvlju iz krvnih sudova koji se nalaze u sloju koji se zove horoidea.

Najdublji sloj mrežnjače je sloj tkiva koji se naziva retinalni pigmentni epitel (RPE). Kroz njega hranljive materije putuju od horoidee do mrežnjače, a otpadni proizvodi koji se uklanjaju iz mrežnjače, putuju do horoidee kroz RPE. Očuvan centralni vid nam omogućava da čitamo, pišemo, vozimo i obavljamo druge aktivnosti koje zahtevaju fin, oštar, direktni vid.

Ovo poznavanje osnova anatomije oka je bitno da bi se razumelo kako degeneracija makule (žute mrlje) zahvata oko.


Pretplati se na Stetoskop.info NEWSLETTER LISTU koja se bavi temama iz oftalmologije, poput ove >>>>>>>


Reference:
1. Dr. med. D. Pajić: Anatomija oka (2007.)
2. Eye Anatomy: Parts of the Eye and How We See - American Academy of Ophthalmology (aao.org)



Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde


ZAKAZIVANJE 063/687-460