Zdravlje bubrega

Rad bubrega | Kamen u bubregu

Bubrezi su parni organi koji se nalaze na zadnjem zidu abdomena. Osnovna uloga bubrega jeste da formiraju finalnu mokraću, a pored toga održavaju i homeostazu organizma. To podrazumeva regulaciju vode i elektrolita u našem organizmu, kao i regulaciju različitih hormona, arterijskog krvnog pritiska i izlučivanje otpadnih produkata metabolizma i štetnih hemikalija.

Pacijenti bi trebalo da izmokre najmanje 1,5 litara tečnosti u periodu od dvadeset četiri sata. Važno je pratiti i boju urina, ukoliko je urin intenzivnije boje, preporučuje se unos veće količine tečnosti.

Analiza urina je jedna od korisnijih screening metoda čiji rezultati mogu dati osnovne informacije o stanju metabolizma i o stanju genitalno-urinarnog sistema. Rutinski pregled mokraće je jedna od osnovnih laboratorijskih analiza.

Prvi jutarnji urin se uzima u sterilnu posudu, pri čemu je neophodna odgovarujuća higijena pacijenta i uzima se ne prvi, već drugi mlaz prve jutarnje mokraće. Mokraću treba sakupiti u odgovarajuću bočicu, koja može da se kupi u svakoj apoteci, pa treba izbegavati drugu vrstu ambalaže zbog moguće kontaminacije.

Analiza urina se uglavnom radi kada postoje problemi kao što su krv u urinu, iritacija, itd. Urin se analizira kada pacijent oseti tegobe poput promene u mirisu i boji, boli u predelu bešike, i slično. Urin ne pruža detaljan uvid u funkciju bubrega nego su za to  ključni biohemijski parametri iz krvi (urea i kreatinin) i elektroliti.

• usmerene na ispitivanje vrste, broja, odnosa i izgleda ćelijskih elemenata krvi (krvna slika, hematološki parametri),
• one kojima se proverava biohemijski sastav krvi i na osnovu toga ustanovljava rad ili stanje pojedinih organa i tkiva.

U krvnoj slici, pacijenti sa dugotrajnom bubrežnom insuficijencijom obično pate od anemije, slabije luče eritropoetin i zbog tog nedostatka imaju lošiju krvnu sliku. Od biohemijskih analiza, urea i kreatinin su najraniji indikatori loše funkcije bubrega. Preporučuje se da pacijenti budu dobro hidrirani pre uzimanja ovih analiza, kako bi rezultati bili adekvatni.

Faktori koji utiču na rad bubrega

Gotovo svi metabolički poremećaji utiču na funkciju i rad bubrega jer dovode do akumulacije metaboličkih produkata, što može rezultirati stvaranjem kamena. Tri najčešća hronična stanja koja utiču na rad bubrege su:

• dijabetes,
• hipertenzija,
•  hiperparatireoidizam.

Korišćenje lekova duži vremenski period može uticati negativno na rad bubrega. Kako postoji niz nefrotoksičnih lekova, lekar treba da upita pacijenta o eventualnom smanjenju bubrežne funkcije pre propisivanja terapije, nakon čega bi doziranje leka trebalo prilagoditi ili zameniti lek sa manjim nefrotoksičnim alternativama.

Pojava kamena u bubregu

Mehanizmi nastanka kamena su različiti, ali najbolja prevencija je unos dovoljne količine tečnosti kako bi pacijent dnevno izlučio više od 1,5 do 2 litre tečnosti. To bi trebalo da bude dovoljno da, ukoliko pacijent ima zdrave bubrege i nema metaboličkih poremećaja, ne stvara kamen. Čak i osobe sa zdravim bubrezima mogu stvarati kamen ako redovno posećuju teretanu i saunu, a ne unose dovoljno tečnosti. Hronične urinarne infekcije takođe mogu prouzrokovati nastanak kamena i ukoliko se ne leče mogu napraviti začarani krug, jer ukoliko se bakterije nasele u kamen i sam kamen postaje izvor infekcija.

Simptomi kamena u bubregu uključuju:

• jak probadajući bol u predelu slabina,
• prisustvo krvi u mokraći,
• mučninu i povraćanje.

Bol se kasnije širi ka donjem delu stomaka i preponama, a kod muškaraca može zahvatiti i unutrašnju stranu butine ili testis. Bol je praćen stalnim nagonom za mokrenjem.

Faktori rizika uključuju:

• dehidrataciju,
• česte urinarne infekcije,
• endokrino-metaboličke poremećaje,
• upotrebu određenih lekova,
• gojaznost,
• suplementaciju vitaminom D,
•  nasledne faktore.

Za lečenje se danas koriste različite minimalno invazivne metode, a izbor metode zavisi od veličine, lokacije i gustine kamena. Moguće opcije uključuju:

• ekstrakorporalnu litotripsiju,
• endoskopske metode,
• PCNL perkutanu nefrolitolapaksiju,
• laparoskopsku pijelolitotomiju.

Kada su trudnice u pitanju, ako kamen ne izaziva opstrukciju ili ne utiče na rad bubrega, obično se ne interveniše do porođaja. Nakon porođaja sprovodi se kompletna dijagnostika i leči se kalkuloza. Ukoliko se kamen pokrene tokom trudnoće, postupak varira u zavisnosti od trimestra trudnoće. U ranoj trudnoći može se plasirati double J sonda, dok se u kasnijim fazama trudnoće preporučuje plasiranje perkutane nefrostome koja ostaje dok se pacijentkinja ne porodi, a nakon porođaja se rešava kalkuloza. 

Jedan od najznačajnijih simptoma na koji treba obratiti pažnju  jeste krv u mokraći ili takozvana bezbolna hematurija. Ovo stanje bez propratnih bolova može ukazivati na sumnju za tumor urotrakta. Takođe, svrab po telu, bez osipa i crvenila, koji se javlja kada azotne materije u krvi porastu, može ukazivati na odmaklu bubrežnu insuficijenciju.