Alergijska oboljenja i dijagnostika

Alergijska oboljenja spadaju u najčešće bolesti savremenog doba. Brojna istraživanja pokazala su da oko 25% ukupne svetske populacije boluje od neke alergijske bolesti. Tokom poslednjih nekoliko decenija došlo je do trostrukog porasta pojava alergija, a veruje se i u tendenciju daljeg rasta u svim starosnim kategorijama, pogotovu u dečijoj populaciji. Iako nam je danas dostupno mnogo više lekova, suplemenata i dijagnostike, broj obolelih se svake godine povećava za 5 do 10%. Nacin života i klimatske promene su dovele do naglog porasta broja obolelih, a posebno u razvijenim zemljama.

Zbog velike ekspanzije ovog oboljenja smatra se, prema predviđanjima stručnjaka, da će polovina evropske populacije do 2025. godine imati neki oblik alergije. Procenjuje se da će do 2050. godine svako drugo dete biti alergično. Zbog svih podataka i predviđanja, alergiju nazivaju epidemijom 21. veka.

Šta je alergija, a šta atopija?

Alergija je preterani imunološki odgovor na strani antigen bez obzira na mehanizam, a atopija je nasledna predispozicija organizma za razvoj alergijskih bolesti.

Ona podrazumeva preterani imunološki odgovor posredstvom IgE antitela na uobičajene stimuluse iz spoljašnje sredine. Dokazano je da ako jedan od roditelja ima neku atopijsku bolest, verovatnoća da će se javiti i kod deteta je 30-40%, a ukoliko su roditelji atopičari i rizik se povecava i do 70%. 

Koje alergijske reakcije ukazuju na potrebu za dijagnostikovanjem?

U najčešće alergijske bolesti spadaju:

• alergijski rinitis (alergijska kijavica);
• alergijska bronhijalna astma;
• atopijski dermatitis.

Ove bolesti se vrlo često javljaju udruženo. Ako se alergija blagovremeno dijagnostikuje i adekvatno leči, značajno se smanjuje rizik razvoja ozbilinijih komplikacija.

Kako se alergijske reakcije manifestuju?

Alergijska reakcija se ne pojavljuje odmah nakon prvog kontakta sa antigenom, već nakon svakog narednog. Postoji nekoliko tipova alergijske reakcije, a jedna od najopasnijih je rana preosetjivost tip 1 (anafilaksa), koja nastaje odmah posle kontakta već senzibilisane osobe sa antigenom. Ukoliko je osoba izložena određenom alergenu na koji reaguje, organizam počinje da proizvodi veliku količinu tzv. anafilaktičkih antitela - imunoglobulina klase E (IgE) i dolazi do reakcije organizma.

Reakcija preosetljivosti se može podeliti na rani i kasni tip baziran na vremenskoj razlici izmedu unošenja alergena u imunizovan organizam, pa do pojave zapaljenske reakcije, odnosno simptoma. Ukoliko dođe do preosetijivosti, koja je izazvana antitelima, ta reakcija se naziva preosetljivost rang tipa, dok je preosetljivost izazvana T-limfocitima preosetijivost kasnog tipa. Treba napomenuti da je u osnovi svih atopijskih i alergijskih bolesti reakcija rane preosetljivosti tip 1.

Alergijska reakcija se manifestuje različitim lokalnim i sistemskim poremećajima. U slučaju delovanja alergena koji se u organizam unose udisanjem najčešće dominiraju simptomi od strane disajnih organa. Najteži oblik alergijske reakcije, anafilaktički šok, može biti izazvan:

• alergijskom reakcijom na lek (najčešće penicilin);
• otrov insekata (pčele, ose, stršljena);
• hranu;
• neke od hemikalija.

Najčešći uzroci simptoma alergija

Alergijske reakcije mogu zahvatiti različite delove organizma, a veliki broj alergena može izazvati reakcije. Na osnovu načina na koji organizam dolazi u kontakt sa alergenima, oni se mogu podeliti na:

• inhalacione (kontakt sa alergenom putem udisanja čestica preko sluznice respiratornih organa) - grinje, polen i dr;
• nutritivne (unošenjem namirnica preko sluznice gastrointestinalnog trakta) - kravlje mleko, jaja, kikiriki i pšenično brašno, orašasti plodovi, soja, riba, morski plodovi i dr;
• kontaktne (direktnim kontaktom preko kože) - hemijski i kozmetički proizvodi, metali.

Klinička slika i trajanje alergije zavise od vrste i količine alergena odgovornih za njihov nastanak. Okidači alergijskih reakcija mogu biti neka druga oboljenja, kao što su fizički napor, stres, izlaganje hladnom, vlažnom vazduhu i duvanskom dimu. 

Dijagnostikovanje alergija

Za postavljanje dijagnoze alergija najčešće se prvo podvrgava kožnom testiranju, koje se sprovodi tako što se na unutranjoj podlaktici lancetom ubode koža (prick test) kako bi se testirala osetijivost na standardne alergene. Ono sto je važno pre bilo kakvog testa je da se uzme precizna i detaljna porodična i liéna anamneza, zbog eventualnog lakšeg uspostavljanja dijagnoze.

Prick test i test na specifične alergene IgE iz krvi - zlatni standard dijagnostike alergija.

Nekada se dešava da prick test ne pokaže ništa ili ne opravda sumnju na neku od alergija, iako se ona ispoljavala kod pacijenta. Tada se odlučuje na utvrđivanje alergije putem krvi. Putem krvi se mere ukupna i specifična IgE antitela. Ovim putem se otkriva količina imunoglobulina E (IgE) i ukoliko se utvrdi da je uvećana, otkriva se koji alergen dovodi do povišenja. Ujedno se određuje i koncentracija ukupnog IgE, kao i spečificnih IgE na određene alergene pojedinačno ili u okviru tv. inhalacionih, nutritivnih ili mešovitih panela. Povišena koncentracija IgE u krvi se moze javiti ukoliko pacijent ima neko od alergijskih oboljenja.

Kada se radi o panelima specifičnih alergena iz krvi lgE postoje inhalatorni i nutritivni paneli:

• Inhalatorni paneli obično čine proteini poleni biljaka (lešnik, jova, tisa, čempres, topola, javor, breza, hrast...) trava, korova (ambrozija, pelin), insekata, grinja, kućnih ljubimaca i životinja;
• Nutritivni paneli sadrže proteine mleka (više vrsta), jaja (posebno belance i žumance), kikirikija, orašastih plodova (najšešće lešnika, badema i oraha), paradajza, pasulja, graška, soje, određene vrste riba (rečne i morske), morskih plodova, određenih žitarica (pšenica, kukuruz, raž, ječam, ovas...), voća (crvena i južna voća).

Šta pokazuje IgE test?

Uočava se da najizraženije povećanje koncentracije lgE imaju pacijenti sa sindromom atopijskog dermatitisa, potom slede pacijenti sa astmom, celogodišnjim alergijskim rinitisom i sezonskim alergijskim dermatitisom. Međutim, mora se istaći da povećana koncentracija specifičnih IgE ukazuje da je osoba senzibilisana na određeni alergen, ali još uvek se ne moraju dijagnostikovati alergijske bolesti. Takođe i negativan nalaz ne isključuje alergijsku bolest (posebno kad je bolest u začetku). Mora se sagledati šira slika, uraditi veći broj testova i posmatrati pacijent i njegove reakcije u dužem vremenskom periodu, kako bi se mogla uspostaviti prava dijagnoza i sprovesti odgovarajuća terapija.

Da li postoje uslovi za određivanje vrste testa koji će se primeniti?

Svaki pacijent je priča za sebe i na taj način se i preporučuju testiranja i dijagnostikuju alergijska oboljenja. Pored dobro uzete porodične i lične anamneze, lekar će shodno tome, preporučiti vrstu testa koji je potreban. Najčešće je za kompletnu sliku, naročito ako se radi o višestrukim alergijama, alergijama jakih reakcija ili nejednakosti testa u odosu na same simptome, alergolog će preporučiti da se urade i prick test i test na specifične alergene iz krvi, kako bi dijagnostika bila što preciznija.

Dve nedelje pre prick testa treba izbaciti antihistaminike i kortikosteroide, kako bi test bio što tačniji. Taj uslov nije potreban za testiranje putem krvi.

Važno je znati: test na IgG iz krvi nije test na alergene!

Koji jos testovi postoje?

S obzirom na jednostavnu primenu i brze rezultate, kožni testovi se vrlo često rade u dijagnostici alergijskih bolesti. Pored prick testa postoje i još neki kožni testovi, koji se primenjuju u dijagnostici, a to su:

• test unošenjem alergena u kožu (intradermalni test);
• test grebanjem (scratch test);
• test kontaktnim načinom (patch test).

Uobičajeno mesto primene kožnih testova je unutarnja strana podlaktice, a izuzetak su kontaktni testovi koji se izvode na koži leđa.

Koje alergijske bolesti se dokazuju testiranjem?

Alergijski rinitis može biti sezonski ili celogodišnji, a pojavljuje se u određenom periodu godine sa smenom godišnjih doba, početkom proleća i jeseni. Uz pomoć kalendarizacije polena lakše se utvrđuje koji alergen prouzrokuje rinitis. Najčešće tegobe alergije disajnih puteva izazvane polenima su opšta iritacija disajnih puteva, kao što je učestalo kijanje, nadražajni kašalj, pojačana sekrecija iz nosa, svrab i crvenilo u predelu nosa i ždrela. Neretko se javlja i alergijski konjuktivitis sa izraženim suzenjem, svrabom i crvenilom očiju, koji je česti pratilac alergijskog rinitisa.

Dešava se da pacijent ima tegobe tokom cele godine i tada je teže prepoznati o čemu se radi, jer se teškoće u disanju ne javljaju sezonski, nego povremeno tokom godine. Pacient reaguje konstantno ili povremeno, u dodiru sa prisutnim alergenom poput grinja, plesni i životinjske dlake u kući i/ili na radnom mestu. Ukoliko se terapija ne primenjuje, alergija izazvana inhalatornim alergenima može prouzrokovati probleme sa sinusima, srednjim uhom, a može se spustiti gornjim disajnim putevima u pluća i dovesti do dodatnih komplikacija i pojave bronhijalne astme. Bronhijalna astma nosi sa sobom ozbiljne posledice i može izazvati gušenje, sviranje i pištanje u grudima.

Atopijski dermatitis (ekcem) je česta kožna bolest i dece i odraslih. Praćen je svrabom i crvenilom kože sa otokom, plikovima, krasticama i perutanjem. Često se pojavljuje i koprivnjača (urtikarija), koja se prepoznaje pojavom crvenog osipa različite veličine i oblika, sličan onom koji se javlja pri kontaktu sa koprivom.

Pri pojavi alergije na hranu dolazi do oticanja usana, kapaka, jezika ili drugih delova tela, pojavljuje se osip i crvenilo koze, a bolovi u stomaku, proliv, mučnina i povraćanje često prate reakciju. Najteži oblik pri pojavi alergije na neku od konzumiranih namirnica je anafilaktički šok (anafilaksa), koji može dovesti i do smrtnog ishoda. Simptomi anafilaktičkog šoka mogu bit različiti, a najčešće se javlja svrab i osip veće površine tela, oticanje grla i jezika, teško disanje, mučnina, povraćanje, glavobolja, vrtoglavica ili gubitak svesti. Kada se unesu velike količine antigena direktno u krvotok, histamin se oslobađa iz mastocita i bazofilnih granulocita u velikoj koncentraciji, tako da ispoljava opšti efekat na krvne sudove. Taj mehanizam dovodi do posledica opasnih po život, koji zahteva hitnu medicinsku intervenciju.

Imajući u vidu način dijagnostikovanja alergije, stiče se utisak da to nije nimalo lak put, ali ukoliko se dijagnostikuje na vreme i ukoliko se izabere odgovarajući doktor i specijalista, lečenje je znatno lakše, a dijagnostika brza. Najvažnije je osluškivati svoje telo, posmatrati reakcije i naći stručnjaka, koji će imati stuh za vaše probleme. S obzirom na to da se alergija smatra epidemijom 21. veka i da je sve raširenija u društvu, očekujemo sve veće pomake i na ovom polju.