Alergije (Alergijske reakcije)

Alergijska reakcija predstavlja preteranu, nesvrsishodnu i nespecifičnu reakciju organizma na neki stimulus ili supstancu, koja inače ne bi trebalo da bude štetna po organizam.

Kako nastaje alergijska reakcija?

Naš imuni sistem zadužen je za zaštitu organizma od štetnih supstanci, mikroorganizama i njihovih produkata, otrova itd. Imuni sistem štiti organizam stvaranjem antitela koji se bore sa svim štetnim materijama. Međutim, u alergijskoj reakciji, ta antitela reaguju na supstance koje inače nisu štetne po organizam (na primer, polen, prašina, metali ili lekovi).

Supstance koje izazivaju alergijsku reakciju nazivaju se alergeni.

Alergijska reakcija se razvija kroz 2 faze. Prva faza je faza senzibilizacije tj. prvi kontakt sa alergenom. U toku prvog kontakta, imuni sistem se tek upoznaje sa alergenom. Ćelije imunog sistema obrađuju alergen i shodno tome stvaraju “odbranu”. Baš iz tog razloga obično ne dolazi do alergijske reakcije pri prvom kontaktu sa alergenom. Dolazi do stvaranja antitela IgE klase, specifičnih za alergen. Nakon faze senzibilizacije imuni sistem je spreman za sledeći kontakt sa alergenom.

Kada ponovo dođe do kontakta sa istim alergenom, imuni sistem aktivira svoj unapred pripremljeni odgovor i izaziva alergijsku reakciju. Prethodno stvorena antitela IgE klase, sada povezana sa mastocitima, prepoznaju alergen. Dolazi do oslobađanja citokina i pro-inflamatornih medijatora iz mastocita. Pro-inflamatorni mediatori i citokini signaliziraju ostalim ćelijama imunog sistema da je neophodna odbrana i time još više pojačavaju imuni odgovor. Oslobađanje pro-inflamatornih mediatora iz mastocita dovodi do povećane koncentracije histamina u organizmu.

Histamin dovodi do konstrikcije glatke muskulature, samim tim i do suženja disajnih puteva. Takođe, histamin uzrokuje vazodilataciju i povećanu propustljivost krvnih sudova, što olakšava nakupljanje tečnosti u tkivima i stvaranja otoka, svraba, crvenila kože. Dolazi do povećane osetljivosti receptora za bol kao i do hipersekrecije egzokrinih žlezda.

Simptomi alergije

Do alergijske reakcije može doći odmah nakon kontakta sa alergenom, a može i nakon određenog vremena (8-12h). Simptomi mogu varirati od lakih do teških, mogu biti lokaizovani na određenom delu ili sistemski.

Većina ljudi doživljava blage do srednje simptome:

• Kijavica
• Svrab i suzenje očiju
• Pojačana sekrecija iz nosa
• Crvenilo, svrab kože
• Otok
• Otežano disanje, promuklost
• Mučnina, povraćanje
• Malaksalost, slabost

Međutim, kod nekih ljudi, kada bivaju izloženi velikim količinama alergena odjednom, na primer, ubodom insekata, konzumacijom određene hrane ili lekova, mogu se ispoljiti veoma teški simptomi. Anafilaktički šok predstavlja najteži i najopasniji oblik alergijske reakcije. Može biti životno ugrožavajući i zahteva hitnu primenu adrenalina i medicinsku pomoć.

Vrste alergija

Postoji mnogo tipova alergija, a najčešće su:

• Alergije na hranu, koje se češće javljaju kod dece nego kod odraslih. Češće se javljaju kod ljudi koji imaju genetsku predispoziciju za razvijanje alergijskih reakcija. Osobe sa alergijom na hranu češće boluju od astme i ostalih alergija.
• Alergija na lekove. Alergijsku reakciju mogu izazvati mnogi lekovi, oni koji se mogu kupiti bez recepta kao što su Aspirin ili Brufen, kao i antibiotici među kojima su najčešći penicilin i sulfonamidi ili razni anestetici. Alergije na lekove su česte i nepredvidive, simptomi mogu varirati od blagih i bezazlenih do opasnih teških i intenzivnih.
• Alergije na ubod insekata. Kada nas ubodu insekti, njihov otrov i ostali toksini dospevaju u našu kožu. Normalna je pojava blagog edema, svraba ili bola na mestu uboda. Međutim, do alergijske reakcije na ubod insekta dolazi onda kada toksini dospeju u našu kožu, a imuni sistem preterano i neadekvatno odgovara na njih.
• Alergija na životinjsku dlaku. Ove alergijske reakcije češće izazivaju respiratorne probleme nego kožne promene na telu.
• Alergija na polen. Predstavlja sezonsku alergiju i javlja se isključivo u periodu cvetanja određenih biljaka (ambrozija, trava, drveće). Naziva se još i polenska kijavica. Obično počinje u martu i može trajati i do kraja oktobra.

Postoje razne alergološke kožne probe koje predstavljaju brz i jednostavan metod da se utvrde različiti alergeni iz okoline, koji mogu izazvati alergijsku reakciju kod pacijenta.

Terapija za alergiju

Svaki tip alergije zahteva posebnu i drugačiju terapiju.

Antihistaminici blokiraju efekte oslobođenog histamina u alergijskoj reakciji i samim tim ublažavaju simptome alergije.

Kortikosteroidi smanjuju imunološki odgovor i time znatno ublažavaju simptome, međutim, zbog svog uticaja na imuni sistem nepohodno je koristiti ih isključivo po upustvu i u dogovoru sa lekarom.

Kada dođe do razvoja teških simptoma ili anafilaktičkog šoka, koristi se adrenalin.

Hiposenzibilizacija ili desenzibilizacija predstavlja novu metodu lečenja alergija. Zasniva se na postupnoj primeni sve veće količine alergena kako bi imuni sistem izgradio toleranciju na alergen.

za stetoskop.info Ivan Stančulj, Medicinski fakultet u Beogradu

Pogledajte sva pitanja i odgovore u vezi sa alergijama.

Lekari kod kojih možete zakazati pregled:

• Prim. dr Jelena Tomić, pedijatar i imunolog,
• Prim. dr Vesna Veličković, pedijatar i imunolog,
• Spec. dr med. Gordana Petrović, pedijatar i imunolog,
• Spec. dr Nevenka Raketić, pedijatar i imunolog.
• Mr sci. med. dr Mirjana Dukić Jovanović, imunolog,
• Spec. dr med. Žikica Jovičić, imunolog,
• Prof. dr Sanvila Rašković, imunolog,
• Prof. dr Anđelka Stojković, pulmolog,
• Prof. dr Tatjana Pejčić, pulmolog,
• Prim. dr sci. med. Tatjana Radosavljević, pneumoftiziolog.