Sedam zdravstvenih mitova

Koliko čaša vode treba piti, šta brijanje čini dlakama, čini li nas ćuretina omamljenijima i rastu li nokti nakon smrti neke su od napokon demistifikovanih tema u naučnom svetu. U božićnom izdanju stručnog časopisa British Medical Journal, koji tradicionalno donosi nešto "lakše" naučne teme, grupa američkih lekara objavila je članak u kojem razbija predrasude o nekim uvreženim medicinskim mitovima – konkretno o njih sedam. Tako se, na primer, u časopisima, posebno onim specijalizovanim za žene, može pročitati da je dnevno unošenje u organizam osam čaša čiste vode izuzetno zdravo, ali lekari tvrde da za takvu tvrdnju nema nikakvog naučnog temelja.

Većina oftalmologa veruje kako je malo verovatno da čitanje pri slabom svetlu može ostaviti stalne posledice, ali može uticati na pojavu povremenog škiljenja, češće treptanje ili poteškoće u izoštravanju slike.

Naučna istraživanja pokazala su da brijanje nema nikakvog učinka na debljinu ili gustinu dlake koja ponovno izrasta, ali kratke oštre dlake koje izrastu nedugo nakon brijanja ostavljaju utisak debljine i gustine, za razliku od dužih dlaka koje su na krajevima tanke.

Činjenica je da ćureće meso sadrži aminokiselinu triptofan koja se metaboliše u serotonin što utiče na san i raspoloženje. Ali, ćureće meso sadrži istu količinu triptofana kao pileće meso ili govedina.

Ovaj se mit pojavio 1907., ali lekari tvrde da nijedno područje mozga nije sasvim neaktivno.

Ovaj mit potiče iz romana strave. Lekari su objasnili kako se nakon smrti koža suši, što dovodi do njenog povlačenja, pa s vremenom nokti izgledaju duži.

Uprkos zabrinutosti zbog ovakve mogućnosti, nauka je dokazala da postoji minimalna interferencija mobilnih telefona s medicinskom opremom koja nije opasna po zdravlje.

Istraživanje su sproveli profesor pedijatrije Aaron Carroll s Instituta Regenstrief u Indianapolisu i stipendistkinja na Institutu za zdravlje deteta pri Medicinskom fakultetu Indiana Rachel Vreeman.