Posao kao trauma - mobbing

Moderno vreme donelo je i moderne oblike psihološke torture na radnom mestu. Pripadnici jačeg pola, pa još i rukovodioci, češće koriste „psihološke rukavice”, ali ni žene koje imaju položaj i moć ne prezaju od ove vrste terora prema onima koji su na nižoj poslovnoj lestvici. Ta moderna tortura je – Mobbing.

To je oblik ponašanja na radnom mestu kojim jedna osoba ili više njih periodično,  tokom najmanje šest meseci stalno psihički zlostavlja i ponižava drugu osobu sa ciljem ugrožavanja njenog ugleda, časti, dostojanstva i integriteta - sve do eliminacije sa radnog mesta.

Nemački psiholog Hajnc Lajman prvi je upotrebio termin mobbing za određena ponašanja na radnom mestu, odredio njegove karakteristike, posledice na zdravlje i osnovao kliniku za pomoć žrtvama mobinga. Reč mobbing Lajman je preuzeo od Konrada Lorenca koji je tim terminom nazvao ponašanje nekih vrsta životinja koje se udružuju protiv jednog svog člana, napadaju ga i isteruju iz zajednice, dovodeći ga ponekad i do smrti.

Mobing može biti dvojak. U prvom obliku, pretpostavljeni zlostavlja jednog podređenog radnika, odnosno jednog po jednog radnika dok ne uništi čitavu grupu, ili pak jedna grupa radnika zlostavlja jednog pretpostvljenog. U drugom slučaju mobing se javlja između radnika koji su u jednakom položaju. Osećanje ugoženosti, ljubomora i zavist mogu podstaknuti želju da se eliminiše neki kolega (do skorašnji prijatelj) pogotovu ako postoji uslov da njegova eliminacija vodi napretku u karijeri. Tokom napada koriste se raznolike „tehnike“: ograničavanje mogućnosti izražavanja, izolacija iz socijalne sredine (žrtvi se niko ne obraća, svi se ponašaju kao da ne postoji), napad na ličnu reputaciju, ogovaranje i ismejavanje, osporavanje kvaliteta profesionalnog rada i napad na zdravlje – zakidanje na godišnjem odmoru, otvorene pretnje ili seksualno zlostavljanje. 

Permanentna izloženost mobingu drastično ugrožava zdravstveno stanje žrtve. Uobičajeni simptomi su: depresija, anksioznost, krize plača, osećaj depersonalizacije, napad panike, socijalna izolacija, emocionalna otupelost, glavobolja, poremećaj spavanja, vrtoglavica, problem sa varenjem, hipertenzija, hiperglikemija, srčani problemi, kožne promene. Osim na telesno zdravlje, mobing utiče i na promene u ponašanju - javlja se agresivnost (prema drugima i sebi), pasivizacija, povećano konzumiranje alkohola, cigareta, lekova, teškoće u seksualnoj sferi... Inače, dijagnoza koja se javlja kao posledica mobinga je priznata u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji pod kategorijom posttraumatskog stresnog poremećaja.

Profil žrtve

Poštenjaci, kreativne osobe, savesni radnici koji prijavljuju nepravilnosti u radu, osobe koje traže više samostalnosti ili bolje uslove rada, mlade osobe na početku karijere, osobe proglašene tehnološkim viškom, one pred penzijom, bolesne i sa posebnim potrebama, potom pripadnici manjinskih grupa – žena u grupi muškaraca ili muškarac u grupi žena, osobe sa specifičnom seksualnom opredeljenošću, obolele od netipičnih bolesti (AIDS, hepatitis c), psihološki slabe ličnosti – sve su to potencijalni „kandidati” za žrtve mobinga. 

Žrtve torture na poslu reaguju na karakterističan način. U prvoj fazi javlja se samookrivljavanje - prva pomisao žrtve je da je ona sigurno nešto pogrešila i da krivica leži u njoj. Usamljenost je sledeći stadijum - žrtva se oseća usamljenom, odbačenom i često se stidi zbog svega što se događa. Boji se da joj drugi neće verovati, pa zato ne govori o svom problemu niti u porodici niti sa prijateljima. Ponekad, ako iznese svoj problem nailazi na osudu u porodici i okruženju uz komentar „sama si to tražila”. Ta pojava se zove „dvostruki mobing”. Fazu prave depresije karakteriše lično obezvređivanje. Kod psihološki stabilnih, karakterno čvrstih i inteligentnih osoba po pravilu se javlja faza borbe protiv mobinga. Takve osobe zauzimaju aktivan stav prema problemu i koriste sva raspoloživa zakonska, psihološka, sociološka, medijska i druga sredstva.

Nasuprot žrvi je tzv. mober – pojedinac ili osobe koje psihološki, moralno, seksualno maltretiraju, zlostavljaju i na sve načine pokušavaju da eliminišu osobe za koje smatraju da im smetaju. Psiholozi tvrde da su moberi osobe sa evidentnim poremećajem ličnosti. To su manje sposobne, ali moćne osobe, bez kapaciteta za ljubav, igru, kreativnost, davanje i deljenje. Njima se lako pridružuju slabe ličnosti (poltroni). Moberi prikrivaju nemoć u nekoj drugoj sferi svoga života (najčešće privatnog, tj. u braku ili porodici), formirajući oko sebe grupu u kojoj dokazuju svoju moć i važnost na račun žrtve. 

Kako protiv mobinga

Ako imate osećaj da ste žrtva mobinga, diskriminacije ili da se na vama sprovodi bilo koji način zlostavljanja, odlučno recite dotičnoj osobi da njeno ponašanje nije za Vas prihvatljivo i da smesta prestane. To je najbolje učiniti u prisustvu drugih osoba. Poželjno je da vodite dnevnik, čuvate kopije pisama, elektronske pošte, faksova, poruka, rešenja, zahteva koje šaljete ili dobijate od osobe koja vas maltretira. Nikad ne vraćajte istom merom jer ćete teško dokazati da upravo Vi niste taj koji zlostavlja. Obratite se za pomoć psihologu ustanove. Obavestite najbliže udruženje ili savetovalište za mobing. Zatražite od nadležnog lekara da utvrdi da je pogoršanje zdravstvenog stanja posledica stresa na radnom mestu.

Na osnovu Galupovog istraživanja 60 odsto zaposlenih u Srbiji živi u ogromnom strahu od gubitka posla zbog čega je strah glavni pokretački mehanizam za psihološko maltetiranje i ponižavanje.

Drugi i mi

Dok je u razvijenim zemljama zaštita žrtava mobinga regulisana zakonom kod nas takav zakon još nije ni na vidiku. U Švedskoj je, na primer, svakodnevno ponašanje pretpostavljenog koji zadaje zadatke radniku povišenim tonom i na autoritativan način, ocenjeno kao neprihvatljivo i često je klasifikovano kao mobing. U našim uslovima takvo ponašanje često se pravda „kulturološkim nasleđem”.

Međunarodna istraživanja su potvrdila da se mobing najčešće događa u državnoj upravi (14 odsto), potom u školstvu i zdravstvu (12), dok je u našim uslovima taj procenat jamačno veći. Na jednom okruglom stolu održanom u Beogradu čuo se komentar da mobing novopečenom poslodavcu zapravo služi kao „izduvni ventil” za njegovu agresivnost i dominantnost. 

Kazne

Jedna radnica u Torinu prva je uspela da 1999. godine dobije odštetu za posledice mobinga (oko 5000 evra), a rekordnih 300.000 evra po odluci suda pripao je pre dve godine žrtvi mobinga novinarki izdavačke kuće „Monditori”.