Faktori rizika: Kako da bubrezi bolje rade

Zauzdati anemiju

Malokrvnost je jedan od prvih znakova poremećaja u radu burega. Danas postoje moćni lekovi (eritropoetin) koji zauzdavaju anemiju, štite bubreg, istovremeno čuvaju srce i čitav vaskularni sistem

Jer, kako to da su mnogi naučili da je važno kontrolisati krvni pritisak, šećer i masnoće u krvi, a niko ne pominje kreatinin i albumine u mokraći. Ili, zašto je anemija toliko prisutna, pa i zapostavljena. Porazna je činjenica da mnogi bolesnici, iako su pre toga obigrali razne specijaliste, prvi put od nefrologa saznaju da im bubrezi slabo rade i da to nije od juče.
Poznato je već dugo da je malokrvnost redovni pratilac raznih oboljenja, ali i da je anemičnost jedan od prvih znakova poremećaja u radu bubrega. Danas postoje moćni lekovi koji zauzdavaju anemiju, i istovremeno štite bubreg i kardiovaskularni sistem.To je, pored ostalog i razlog što su na nedavnom kongresu neforloga naši stručnjaci, zajedno s mnogim ekspertima iz inostranstva posebnu pažnju posvetili savremenim tendencijama u lečenju anemije bubrežnog porekla.

Profesor dr Slobodan Čurić, iz novosadskog Kliničkog centra, predsednik Udruženja nefrologa, ističe da najnovije internacionalne i domaće smernice o lečenju bubrežne anemije „propisuju” dostizanje ciljnih vrednosti hemoglobina (parametar koji pokazuje stepen malokrvnosti) koje se kreću između11 i 13. Jer, tek potpuna korekcija anemije dovodi do smanjenja smrtnosti ovih bolesnika. U svetu, kaže on, za sve pacijente s hroničnom bubrežnom slabošću obavezna je u terapiji primena eritropoetina. Kod nas, nažalost, pravo na takvo lečenje još nemaju svi bolesnici nego tek polovina njih. Zato je zahtev struke da se svima omogući ovakvo lečenje, što je korisnije za zdravlje i kvalitet života pacijenata, a u krajnjem i znatno jevtinije za zdravstvenu kasu.
Inače, eritropoetin se normalno stvara u tkivu bubrega, ali kod bolesnika s hroničnom bubrežnom slabošću je ispod nivoa koji je neophodan za normalno sazrevanje crvenih krvnih zrnaca, što za rezultat ima malokrvnost ili anemiju.

Lečenje anemije pre dijalize je veoma važno zbog poboljšanja funkcije skeletnih mišića, boljeg iskorišćavanja kiseonika u tkivima, samim tim i poboljšanja protoka krvi kroz moždane i krvne sudove srca. Ako se ne započne terapija anemije u ranijim stadijumima bubrežne insuficijencije posledice su lošiji kvalitet života i povećani rizik od srčanih komplikacija.
Eritropoetin poravlja krvnu sliku, čuva srce i ostale organe. Korekcija anemije ovim lekom od ranih faza bubrežnih bolesti usporava njihovo napredovanje ka dijalizi, čuva krvne sudove i srce, smanjuje, a u najvećem broju isključuje transfuzije kod ovih pacijenata. U ogromnom procentu smanjuje i smrtnost bubrežnih bolesnika.

Intenzivnim radom naučnici su pre tridesetak godina uspeli da stvore rekombinovanu formu hormona eritropoetina čijom primenom se kod bubrežnih bolesnika postiže povećanje broja crvenih krvnih zrnaca, vrednosti hemoglobina i drugih parametara, znatno se poboljšava radna sposobnost obolelih, njihov apetit, gubi se osećaj umora i bezvoljnost, rečju, znatno se unapređuje kvalitet života. Pored toga, dugotrajna primena eritropoetina donosi znatne koristi i za kardiovaskularni sistem.

Napredak u lečenju ne staje i zahvaljujući istraživačima stižu još moćniji i bolji lekovi. Do sada je standardna terapija uključivala primenu leka (recormon) tri, ili dva puta mesečno intravenski ili potkožno, ali se u najnovijim studijama pokazalo da je lek i kada se daje kumulativno u jednoj dozi jednako efikasan.

Najnoviji eritropoetinski agens koji se koristi za lečenje bubrežne anemije,  takozvani aktivator eritropoetinskih receptora sa kontinuiranim dejstvom, ili kontinuirani aktivator mesta za koje se vezuje lek za lečenje anemije  (CERA), predstavila je na ovom stručnom skupu profesor dr Nada Dimković, načelnik Centra za bubrežne bolesti KBC„Zvezdara”. CERA je do sada najtemeljnije ispitani lek u ovoj oblasti. Stručnjaci iz 29 zemalja širom sveta uključeni su u kliničko ispitivanje koje je potvrdilo njegovu izuzetnu  efikasnost u terapiji anemije i činjenicu da ovaj lek u odnosu na dosadašnje deluje još snažnije i duže. Korekcija anemije postiže se primenom leka samo jednom mesečno.

Testovi

Testovi za otkrivanje bubrežnih bolesti su jednostavni, dostupni i laki za bolesnika – pregled mokraće na prisustvo proteina ili albumina i određivanje kreatinina u krvi, a preko njega saznaje se i funkcija bubrega.  

Uzroci

Osnovni uzroci bubrežne anemije su: skraćen vek crvenih krvnih zrnaca (eritrocita) i poremećen proces stvaranja eritrocita u koštanoj srži što je najčešće posledica nedovoljnog stvaranja eritropoetina, hormona odgovornog za normalno sazrevanje crvenih krvnih zrnaca. Profesor dr Steva Plješa iz KBC Zemun kaže da 10 odsto stanovništva na svetu, ili 600 miliona ljudi ima neki stepen bubrežne slabosti, da se broj obolelih enormno povećava. Ni prognoze nisu sjajne –u Americi je sada milion i po ljudi na dijalizi, a 2010. će ih biti više od dva miliona

30 puta češće

Oboljenje bubrega je „pojačivač” kardiovaskularnih oboljenja i dijabetesa.

Poznato je, naime, da bubrežni bolesnici umiru 25 do 30 puta češće od ljudi s oboljenjima srca i krvnih sudova. Zato se njima savetuje primena lekova koji smanjuju lučenje belančevina mokraćom i koji čuvaju funkciju bubrega. Zatim, rigorozna regulacija krvnog pritiska, kontrola dijabetesa, masnoća u krvi i anemije, inače, česte kod bubrežnih i srčanih bolesnika. Uz to ne treba zaboraviti prekid pušenja, adekvatnu fizičku aktivnost i kontrolu telesne težine.