Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460

Pušenje - faktor rizika za zdravlje

Štetni učinci pušenja prvi put su dokazani pre pedesetak godina. Od donošenja duvana u Evropu stavovi prema konzumaciji  bili su različiti - od toga da se smatrao lekom za brojne bolesti do toga da se pušenje kažnjavalo, a u prvim decenijama 20. veka postao je društveno prihvatljiva navika.
 
Sredinom 20. veka započinju istraživanja radi utvrđivanja uticaja pušenja na zdravlje. Godine 1952. engleski lekari R. Doll i A. B. Hill dokazali su na grupi od 40 000 pacijenata uzročnu povezanost između pušenja i karcinoma bronha i pluća, te infarkta miokarda i hronične opstruktivne plućne bolesti.

Godine 1964. objavljen je izveštaj američke zdravstvene službe (Surgeon General’s Report on Smoking and Health) u kojem je pušenje definitivno proglašeno rizičnim faktorom i uzrokom niza bolesti koje znatno smanjuju kvalitet života i dovode do prerane smrti. Od tada su brojne kliničke, laboratorijske i epidemiološke studije u svetu ispitivale učinke pušenja na zdravlje i potvrdile da konzumiranje duvana i duvanskih proizvoda, i to posebno pušenje cigareta, ali i izloženost duvanskom dimu odnosno tzv. pasivno pušenje, znatno pridonose obolevanju i prevremenom umiranju od niza bolesti.

Uticaj pušenja na organizam

Duvanski dim sadrži preko 4 000 različitih hemijskih sastojaka. Najpoznatiji od njih - nikotin – stvara zavisnost. Organizam se postepeno privikava na nikotin. U nepušača već doza od 5 mg uzrokuje simptome akutnog otrovanja, a pojedinačna letalna doza iznosi 40 do 60 mg nikotina. S jednom popušenom cigaretom resorbira se 1,5-2,5 mg nikotina, koji se u organizmu relativno brzo razgrađuje, pa pušač tokom dana može konzumirati veće količine nikotina bez znakova trovanja. Nikotin neposredno u malim dozama podstiče, a u velikim inhibira nervne impulse. U središnjem nervnom sistemu  nakon početne ekscitacije (disajni centar, vazomotorni centar, centar za povraćanje) porastom doze slede tremor i konvulzije, a zatim paraliza i smrt.

Delovanjem nikotina na nadbubrežnu žlezdu oslobađa se adrenalin i noradrenalin, što dovodi do povećanja frekvencije srca, stiskanja malih krvnih sudova i povišenja krvnog pritiska. Uz navedene učinke sastojci duvanskog dima inhalirani u pluća prelaze u krvotok i uzrokuju oštećenja na endotelnim ćelijama krvnih sudova. Smatraju se aktivatorima pucanja ateroma i učesnicima u trombogenezi.

Pušenje i bolesti srca

Pušenje znatno povećava rizik od nastanka bolesti srca i krvnih sudova, i to posebno srčanog i moždanog udara i bolesti periferne cirkulacije. Pušenje udvostručuje rizik od umiranja zbog bolesti srca i krvnih sudova, a 30 do 40% svih smrti od koronarne bolesti povezuje se s pušenjem.

Za pedesetak sastojaka duvanskog dima, posebno za katran, dokazano je da imaju kancerogeno delovanje. Danas se smatra da je pušenje glavni rizični faktor za razvoj raka bronha i pluća, grkljana, ždrela, usne šupljine, jednjaka, bubrega, mokraćne bešike, gušterače, a i rak grlića materice i neki oblici leukemije češći su u osoba koje puše.

Duvanski dim sadrži i iritanse koji dovode do pojačanog stvaranja sluzi, oštećenja funkcije cilijarnog epitela i sužavanja bronhiola, te do razvoja hronične opstruktivne plućne bolesti (HOBP). Smrtnost od te bolesti šest je puta učestalija u pušača nego u nepušača. Pušenje je ujedno predisponirajući faktor za respiratorne infekcije i egzacerbacije astme.

Ugljen monoksid u cigaretama

Jedan od štetnih sastojaka duvanskog dima jeste i ugljen monoksid (CO) koji se 200 puta brže veže uz hemoglobin nego kiseonik. U pušača 10 do 15% hemoglobina može biti vezano s CO, što znatno smanjuje snabdevanje organizma kiseonikom, a posebno je štetno za osobe sa srčanim bolestima, posebno anginom pektoris. Ugljen monoksid povećava propustljivost zidova krvnih sudova za holesterol i pospešuje stvaranje ateroma te i tako pomaže razvoju bolesti srca i krvnih sudova.

U trudnica koje puše, ugljen monoksid smanjuje snabdevenost ploda kiseonikom, što nosi rizik za razvoj čeda. Stoga one češće rađaju decu male porođajne težine, a i iznenadna smrt odojčeta češća je u dece majki koje puše.

Pušenje znatno utiče i na reproduktivno zdravlje. Ono povećava rizik od neplodnosti. Naime pojedina su istraživanja pokazala da žene koje puše više od 20 cigareta na dan imaju triput veći rizik od primarne tubarne neplodnosti i veći rizik od vanmaternične trudnoće. Žene koje puše tokom trudnoće imaju i veći rizik od prevremenog porođaja i spontanog pobačaja.

Isto tako žene koje puše imaju češće menstrualne poremećaje (dismenoreja, neredovne menstruacije itd.) te 2 do 3 godine raniji nastup menopauze, a s tim i raniji prestanak protektivnog učinka estrogena u smislu razvoja osteoporoze i bolesti srca i krvnih sudova.

U oba pola pušenje je faktor rizika i za ulkusnu bolest.

Pasivno pušenje oštećuje zdravlje

Duvanski dim štetno utiče i na nepušače koji borave u zadimljenom prostoru i prisilno udišu duvanski dim, odnosno izloženi su tzv. pasivnom pušenju. Rizik od umiranja zbog koronarne bolesti je 25% , a rizik od obolevanja od raka bronha i pluća je 30-35% veći u nepušača koji su izloženi duvanskom dimu, nego u nepušača koji nisu izloženi duvanskom dimu. U bolesnika s astmom pasivno pušenje izaziva nelagodnost, pa i astmatični napad.

Udisanje duvanskog dima (pasivno pušenje) u odojčadi i male dece dovodi do učestalijeg bronhitisa, upale pluća, astme, drugih bolesti disajnog sistema i smanjene plućne funkcije te akutne i hronične upale srednjeg uha. Sindrom iznenadne smrti odojčeta takođe je češći kod dece  izložene duvanskom dimu.

Duvanski dim je i rizičan po zdravlje na radnom mestu. Štetni sastojci duvanskog dima (ugljen monoksid, nikotin, policiklički aromatski ugljovodonici, acetaldehid, benzen, akrolein, neki pesticidi, kadmijum, hrom, olovo itd.) deluju ne samo kao iritansi, toksini, kancerogeni, mutageni, nego čine organizam osetljivijim na stvari iz radne okoline. Pušenje, pa i zadimljen prostor, odnosno pasivno pušenje, uz izloženost azbestu, arsenu, niklu, zračenju, nekim organskim jedinjenjima i patogenim organizmima te animalnim i vegetabilnim prašinama na radnom mestu, povećava rizik od pojave raka.    

Članak objavljen u saradnji sa portalom zdravlje.hr


Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 5

  1. Jasna 14.05.2013

    Zašto studenti medicine u predmetu epidemiologija uče da je rizik za rak pluća kod pušača koji puše 25 cigareta 4% veci nego kod nepušača, a čini mi se kod konzumenata 20 cigareta dnevno oko 1% (pretpostavljam da kod pušača koji puše 15 cigareta povećanog rizika i nema). Ne želim biti pogrešno shvaćena, uz to sam i nepušač, ali ne razumem ovoliku kampanju i maltretiranje pušača. Pri tom ne vidim ovoliku kampanju protiv alkoholicara.


  2. veki 27.12.2012

    Pušenje je opasno. Počela sam da pušim na kraju prve godine srednje škole na nagovor drugarice. Ozbiljnije počinjem u drugoj, već tada mi je bilo nezamislivo da mi dan prođe bez duvana. Pušila sam oko kutije na dan, a još teže je bilo što sam se krila od mojih, mada su znali, ali se pravili ludi. I sada pušim na poslu samo trčkaram ispred bolnice. Čini mi se da pušim još više u kolima, kući, kod drugarica. Dođoh do 6 godina pušačkog staža. Najčudnije je što redovno idem na aerobik i dok vozim ka tamo ja izdimim i onda vežba, posle vežbanja odmah u kolima palim. Duvan je kao droga, nadam se da ću da ga ostavim.


  3. Miroslav Ilić 01.10.2011

    Posle 28 godina aktivnog pušačkog staža prestao sam pre 18 meseci da pušim. Finansijski izgoreo sam pred očima jedan prosečan stan ili dobar automobil, zdravstveno ne smem ni da pomislim koju štetu sam napravio sebi i bližnjima. Matematika je izvedena prosto - dve kutije ili više cigareta dugačkog vinstona ili sličnih cigareta x 30 dana x 28 godina. Cigarete sam ostavio odjednom, nikakvo postepeno smanjivanje, nikakve krize i slične gluposti tipa sanjam cigarete, ne smeta mi kada drugi puše oko mene - osim kada preteraju. Inače, zdravstveni sam radnik, 26 godina radim na specifičnom odeljenju gde svi puše (psihijatrija). Poruka svima - ako sam ja mogao da ostavim cigarete bez ikakvih problema, može svako.


  4. TANJA 23.02.2011

    Pročitala sam vaš članak, zaista je iscrpan i nadasve poučan. Ja vam se u svoje ime zahaljujem i imam lični problem u ostavljanju ove pošasti. Naime, ja već sa uspehom ne pušim 20-tak dana, u mojoj okolini srećom nema pušača. Da ne dužim, bila sam pušač 20 godina od kutiju na dan u proseku. Ovoga puta sam imala jak poriv da ostavim duvan i do sada sam uspela. Sada se dnevno nađem u situaciji da jedem šta stignem. Najčešće slatkiše bez kojih ne mogu i ne znam iskreno mislim da sam cigare zamenila slatkisima. Znam da je to puno bolje rešenje. Ipak, molim vas ako imate ikakvog saznanja, iskustva kako ne pušiti i nemati toliku potrebu za slatkišima. Hitno je, postajem depresina i nikako ne bih da se vratim starom poroku.


  5. Jelenica 02.11.2010

    Dragi pušači, nekada sam i ja morala da zapalim cigaretu, uz prvu jutarnju kafu. Svaki zavisnik u tom ritualu vidi nezamenjivo lep osećaj i ja to razumem. Ali, pokušajte da shvatite da prestankom pušenja, izgradjujete svoju zdravu ličnost i vi odlučujete da li ćete ujutro uzeti kašičicu meda, popiti kaficu, uveče otići na trening i izabrati da živite! Zar to malo uvijeno smeće može imati moć nad vama? 


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde


ZAKAZIVANJE 063/687-460