Psorijaza kod mladih

Psorijaza je hronična, recidivirajuća, neinfektivna bolest kože, koja se može manifestovati na različite načine.

Psorijaza je vrlo česta dermatoza. Može se javiti u svim uzrastima, ali najčešće između 16 i 30-te i 50-60-te godine života. Učestalost zavisi od rase (ređe kod pripadnika crne i žute rase) i nacije (Indijancima i Eskimima je skoro nepoznata).

Koji su uzročnici psorijaze?

• infektivni agensi, bilo akutni (naročito kod dece i omladine), bilo hronični.    
• stres (sa godinama sve više slabi uticaj infektivnih agenasa, a raste uloga stresa)    
• hronična mikroiritacija (pritisak, povrede, izloženost određenim materijama)   
• lekovi (antimalarici, nesteroidni antiinflamatorni lekovi, beta blokatori, litijum...)    
• gojaznost    
• trudnoća    
• hipokalcemija…

Što se tiče uticaja pušenja i konzumiranja alkohola na nastanak psorijaze postoje brojne kontroverze. Šta se zapravo dešava? Centralno mesto zauzima pojačana mitotska aktivnost bazalnih keratinocita (10x) te njihovo ubrzano kretanje ka površini epidermisa (5-7x). Zato nastaju naslage (ljuske) koje se lako skidaju.

Kako se psorijaza manifestuje?

• Psoriasis punctata,                                          
• Psoriasis guttata,                                              
• Psoriasis nummularis,                                     
• Psoriasis in placibus (en plakues),                
• Psoriasis annularis,    
• Psoriasis geographica,
  

a u zavisnosti od lokalizacije psorijatičnih promena   

• Psoriasis capitis,  
• Psoriasis unguius,      
• Psoriasis palmaris, plantaris, palmoplantaris,    
• Psoriasis inversa.

Psorijatične promene se mogu javiti bilo gde na koži, ali najčešće su to tzv. predilekciona mesta. Psorijatične promene na pregibima (aksilarno, submamarno, ingvinalno, interglutealno) se razlikuju. Naime, ovde ima mnogo manje ili uopšte nema ljuski, a crvenilo je znatno izraženije. 

Teže forme psorijaze

Postoje i teže forme psorijaze koje se obično razvijaju iz klasičnih oblika psoriasis erithrodermica, zahvaćena je čitava ili skoro čitava koža. Koža je crvena, topla, prekrivena sitnim ljuskama i ovo stanje zahteva neodložno bolničko lečenje jer postoji opasnost od hipoproteinemije, dehidratacije, anemije, poremećene termoregulacije, enteropatije…Može nastati spontano ili jatrogeno (neadekvatno lečenje). psoriasis pustulosa, odlikuje se prisustvom sterilnih pustula bilo na koži čitavog tela (generalizovana pustulozna psorijaza), bilo na određenim lokacijama (koža dlanova i tabana i akralnim delovima šaka i stopala) psoriasis arthropatica (arthritis psoriatica) kada su pored kože zahvaćeni i zglobovi što se sreće kod 5-10% obolelih  

Kako prepoznati psorijazu?

• anamneza (podaci koje daje pacijent, a tiču se početka i toka bolesti, izgleda,prvih promena)  
• klinička slika  
• pozitivni fenomeni (fenomen stearinske sveće, fenomen poslednje opne, fenomen “krvave rose“) Dijagnoza se potvrđuje patohistološkim nalazom (nakon biopsije). Eventualni problem za postavljanje dijagnoze mogu pretstavljati druge eritemoskvamozne dermatoze.

Lečenje psorijaze

Terapija psorijaze je kompleksan proces, zahteva potpuno poverenje u odnosu pacijent-lekar. Cilj lečenja je uvesti bolesnika u remisiju (uspavati bolest) i održati to stanje što duže. Lokalna terapija Prvo i osnovno je skidanje naslaga (mehanički i/ili medikamentozno, a zatim uklanjanje zapaljenskog infiltrata.

Koriste se:

• topijski keratolitici (salicilna kiselina, urea, rezorcin...)
• topijski kortikosteroidi
• ditranol
• kalcipotriol (vitamin D3)
  
• topijski retinoidi (tazaroten) indiferentne kreme…

Izbor u mnogome zavisi od lokalizacije i rasprostranjenosti promena.
Opsta (sistemska) terapija je obično dopuna lokalnoj terapiji.      

• AD vitamin u obliku perli i rastvora     
• retinoidi (neotigason)      
• citostatici (metotreksat)      
• ciklosporin A      
• makrolidni imunosupresivi… Antibiotici, B6 vitamin, sedativi deluju na provokativne faktore.
  Fizikalna terapija     
• foto terapija (helio terapija, helio-balneo terapija, SUP terapija, PUVA)
  

Prognoza

• I eruptivno-egzantemski oblik psorijaze koji se obično javlja nakon akutnog infekta (grip, angina..) i manifestuje u vidu psoriasis guttata. Može spontano proći ili preći u hroničnu formu psorijaze. Ova forma se obično sreće kod dece i omladine i dobro reguje na terapiju.
• II hronično-stacionarni oblik psorijaze. Promene  su na predilekcionim mestima laktovima i kolenima, kosmatom delu glave, krsnom predelu. Nema tendenciju regresije.
• III eksudativna psorijaza. Ljuske nisu srebrne već žućkaste (boja potiče od seruma), nema tendenciju regresije već progresije u eritrodermiju ili pustuloznu psorijazu

Prevencija