Motiv za postignućem - karika školskog uspeha

Suočeni sa beskrajnim varijabilitetom uspeha učenika, psiholozi su pokušavali dugo da nađu odgovor na pitanje: Šta utiče na uspeh učenika u školi?

Sklop osobina vodi ka postizanju uspeha

Mnogi smatraju da je motiv za postignućem odgovoran za školski uspeh. Na osnovu istraživanja došlo se do zaključka da nije moguće da učenik ima razvijen motiv postignuća, a da istovremeno nema razvijene i druge određene osobine ličnosti. Ovo istraživanje, je doprinos nastojanju da se ustanove osobine i njihov sklop, koje vode ka postizanju većeg uspeha.

U 20 potreba koje, po njemu, predstavljaju osnovnu pokretačku snagu čoveka, Marej ubraja i potrebu za postignućem.

Definiše je kao: "...složenu potrebu koja se manifestuje željom da se nešto postigne i ostvari, da se savlada i manipuliše poslom, ljudima i idejama, da se savladaju prepreke i postigne nešto što se ceni, da se takmiči sa drugima i istakne pred drugima, da se ulaže dugo ponavljan napor za postizanje nečega što je veoma teško".

Ovakvo određenje potrebe za postignućem ukazuje na njenu povezanost sa velikim brojem drugih motiva: motivom borbenosti, za prestižom, za samopotvrđivanjem, za dominacijom itd. U svakom slučaju motiv postignuća povezan je i zavisi u velikoj meri od pojedinih osobina ličnosti. Jedna od osobina koja karakteriše visoko motivisane individue, koja je i potvrđena kao zaista prisutna i relevantna, je to što takvi pojedinci imaju dužu vremensku perspektivu, pokazuju veću anticipaciju budućnosti i preferiraju veće nagrade u budućnosti, u poređnju sa manjim nagradama u sadašnjosti (Hekhausen 1967).

Budući da je ličnost kroz svoj život stalno u produktivnom odnosu sa okolinom, njoj je data trajna mogucnost da aktivira i razvija sve svoje kvalitete koje joj stoje na raspolaganju. Stoga, sasvim je opravdano  što  se motiv postignuća tumači i istražuje u sklopu razvoja i manifestacije celokupne ličnosti. Zato se, neretko, ističe da izolovane osobine ličnosti ne mogu služiti povezanosti između motiva postignuća i određenih osobina ličnosti. kao cilj vaspitanja.

Povezanost postignuća sa osobinama ličnosti

lspitivanje povezanosti motiva postignuća i osobina ličnosti u ovom istraživanju izvedeno je primenom eksperimentalnog metoda i metoda testiranja.

Merene su, pri tom, sledeće varijable:

• Nivo postignutog uspeha.
• Nivo izvođenja zadatka.
• Nivo aspiracije.
• Nivo motiva postignuća.
• Efekat frustracije.
• Kognitivne osobine ličnosti.
• Konativno-motivacijske osobine ličnosti.

Konativno-motivacijske osobine koje su obuhvaćene ovim istraživanjem, odnose se na faktore ličnosti, ispitivane pomocu inventara ličnostiuzrast od 12-18 god. i obuhvata sledeće osobine: šizotimiju/A-/- afekto-timiju/A+/, submisivnost/H-/-dominaciju /E+/, disurgenciju /F-/ - surgenciju /F+/, slab super ego /G-/ - jak superego /G+/, zepiju /J-/ - koasteniju /J+/, grupnu zavisnost /Q2+/ - samodovoljnost /Q2+/, kao i emocionalne osobine ličnosti, koje su takođe obuhvaćene bipolarnim izvornim crtama, i to su: slab-ego /C-/ - jak ego /C+/, izdržanost /D-/ - razdražljivost /D+/ , trekcija/H-/-parmija/H+/, harija/I-/ - premsija /I+/, spokojnost /O-/ - sklonost osećanju krivice /0+/ , self-konflikl/Q3 - Ja sentiment /Q3+/, niska ergička tenzija /Q4-/ - visoka ergička tenzija/Q4+/. konstruisanog od strane Rejmonda Kalela pod nazivom "High School Personality Questionnaire -HSPQ". 

Šta je pokazalo istraživanje među učenicima osnovne škole?

Za potrebe ovog istraživanja uzorak čine učenici V, VI, VII i VIII razrcda osnovne škole. U svakom razredu broj učenika je bio veći od 30. Sta­tističko-matematička obrada podataka obuhvatala je: mere centralnih vrednosti i varijabilnost, izračunavanje pirsonovog koeficijenta korelacije, testiranje značajnosti razlika prosečnih vrednosti i testiranje sigurnosti koeficijenta korelacije.

Planom istra­živanja obuhvaćene su, tako, dve osnovne grupe varijabli: zavisne varijable (motivacijske osobine ispitanika) i nezavisne (kognitivno-konativne i emocionalne osobine), što znači da je istraživana kompleksnost strukture odnosa motivacija - ličnost. Rezultati istraživanja pokazuju da se ispitanici razlikuju između sebe u okviru svojih grupa (intragrupne razlike), kao i grupe među sobom (intergrupna razlika).

Različiti uzrasti - različiti motivi

Rezultati prve faze istraživanja pokazuju da je motiv za postignućem kod učenika različit, zbog uticaja pojedinih osobina ličnosti.

Naime, tendencija motiva (raskorak između nivoa aspiracije i postignutog) je različita za različite uzraste.

Diskrepanca je najveća kod učenika V razeda, dok kod učenika VI i VII razreda pokazuje određena kolebanja, da bi postigla stabilan i optimalan nivo kod učenika VIII razeda.

U drugoj fazi istraživanja, rezultati pokazuju da je kod učenika petog razreda promena u nivou aspiracije pod dejstvom frustracije manja u odnosu na ostale razrede, pa bi se moglo predpostaviti da je kod mladih učenika strah od neuspeha prisutan u većoj meri nego što je motiv za postignućem. Kod starijih učenika, prisutan je u vecoj meri motiv za postizanje uspeha. Što se tiče povezanosti konativno-motivacijskih osobina ličnosti sa motivom postignuća i povezanosti emocionalnih osobina  ličnosti  sa istim motivom, ovo istraživanje je ukazalo i empirijski potvrdilo da motiv postignuća zavisi od vrste i stepena razvijenosti, kako kognitivnih, tako i konativno-emocionalnih osobina ličnosti, kao i nivoa aspiracije i uspeha na zadatku, u okolnostima odsustva i prisustva frustracije. Osobine ličnosti imaju, dakle, uticaj na manifestaciju mo­tiva postignuća. Njihov je uticaj varijabilan, izražen statistički značajnim korelacijama između indikatora motiva postignuća i indikatora osobina ličnosti, sto znači, da nije moguće da učenik ima razvijenu unutrašnju motivaciju, a da istovremeno nema razvijene određene oso­bine ličnosti, zbog toga što se u produktivnom odnosu ličnosti prema okolini angažuju i stvaraju svi njeni kvaliteti.

Rezultati istraživanja predstavljaju pokušaj da se ukažu samo na neke uslove i faktore stimulacije učenika koja se oslanja na tempo i kvalitet njihovih mogućnosti za postizanje uspeha, kad učenici formiraju sopstvene kriterijume uspešnosti u nekim delatnostima. Stoga je i neophodno povezivanje ovih kategorija, radi sticanja saznanja koja su bitna u ostvarivanju dugoročnih ciljeva obrazovanja.

Naime, u svom uticaju na motiv postignuća preko kontinuiranog procesa učenja, škola utiče i na razvoj ličnosti učenika. S druge strane, i osobine ličnosti su pretpostavka za postizanje uspeha u školi. Ukoliko se ovi procesi posmatraju odvojeno, mogu se pojaviti negativne pedagoške reperkusije, koje se, inače, mogu izbeći boljim poznavanjem njihove uzajamne povezanosti i uticaja.