Krpelji su paraziti toplokrvnih životinja, a retko i čoveka. Šume i proplanci pružaju im dom, a ljudima koji ih posećuju radi izleta ili zbog posla, mogu uzrokovati neugodnosti. Značajni su jer mogu prenositi neke bolesti, ali na sreću samo mali broj krpelja nosi uzročnike bolesti. Kako bi mogli što lepše i sigurnije odlaziti u prirodu, nije na odmet ponešto saznati o tim malim životinjama, o rizicima koje one predstavljaju za ljude i mogućnostima da se ti rizici izbegnu.
O krpeljima
Krpelji su zglavkari iz reda grinja. Dele se na dve velike porodice Ixodidae (šikarni ili tvrdi krpelji) i Argasidae (stajski ili meki krpelji). Glava, grudni i zadnji deo čine im jednu celinu. Za svoj razvoj i razmnožavanje potreban im je obrok krvi, zbog čega povremeno žive kao na toplokrvnim životinjama (pticama i sisavcima), kojima sišu krv. Krpelji su rasprostranjeni široko u prirodi, a najčešće ih nalazimo u prizemnom sloju rubnih područja šuma, sloju grmlja i niskog rastinja, po visokotravnatim staništima. Prilikom uboda preko sline mogu prenositi različite zarazne bolesti, a najpoznatija je Lajmska bolest.
Razvojni ciklus
Krpelj u svom razvoju prolazi kroz tri faze: larva, nimfa i odrasli oblik (adult). Obrok krvi neophodan je krpeljima u svakoj od razvojnih faza, pa u toku svog života siše krv tri puta, na tri različita domaćina. Ženka se češće može sresti kao napadač, jer samo ako se nasiše krvi može snesti jajašca. Veličina krpelja razlikuje se zavisno o razvojnom obliku: kao larva, meri oko 1 mm, dok je odrasla ženka veličine 4-5 mm. Nasisana krvi velika je kao zrno graška. Živi oko godinu dana, ali može dostći starost i od pet godina.
Kretanje
Krpelj ima mali radijus kretanja, a udaljenost koju može preći zavisi od razvojnog oblika. Odrasli se može prošetati nekoliko metara u širinu u potrazi za hranom. Krpelj svoju žrtvu ne traži aktivno kao npr. komarac – žrtve moraju pokupiti njih. On se popne na vrh trave ili grančice grmlja i tu nepomično čeka da se približi žrtva. Kada životinja ili čovek dotakne krpelja, on se svojim nožicama zakači i pređe na njih, pa traži povoljno mesto na telu gde se mogu svojim oštrim rilcem ubosti u kožu i sisati krv.
Za aktivnost krpelja vrlo je važna temperatura i vlažnost, zbog čega imaju svoju sezonsku aktivnost - najbrojniji i najaktivniji su u proleće i početkom leta. Mogu se susresti i u jesen, ali znatno ređe. Krpelji se zaraze prilikom hranjenja na šumskim životinjama, a zarazu mogu svojim ubodom preneti i na čoveka ako se on nađe u njihovom prirodnoj okolini. Uzročnici bolesti prenose se sa zaraženog krpelja i na nove generacije, pa su zato krpelji, osim prenosioca i rezervoari uzročnika.
U našim krajevima se najčešće susreću tzv. šumski (šikarni) krpelji vrste Ixodes ricinus. Najaktivniji su u proleće i rano leto, u najjačem letu se povlače i praktično ih nema, pa se u jesen u manjem broju opet pojavljuju. U hladno godišnje doba krpelji se ne susreću, osim ako je zima topla i bez snega.
Bolesti koje mogu prenositi šumski krpelji su:
- Krpeljni meningoencefalitis
- Lyme borelioza
- Erlichioza
To su tzv. bolesti prirodnih žarišta, jer je njihovo pojavljivanje zavisno od prirodnog staništa prenosioca (krpelja), pa se pojavljuju samo na određenim područjima. Najizloženiji su im ljudi koji profesionalno borave u prirodi, planinari, rekreativci, deca polaznici škole u prirodi, izletnici.
Opše mere zaštite od krpelja
- U prirodi je poželjno hodati obleženim stazama (i od žbunja očišćenim!). Izbegavajte nepotrebno provlačenje kroz grmlje, ležanje na tlu, odlaganje odevnih predmeta na grmlje.
- Nosite prikladnu odeću: dugih rukava i nogavica, svetlih boja (krpelj se lakše uočava), kao i zatvorenu obuću. Krpelji se lako prihvate na odeću od materijala sa dlačicama (vuna, flanel), pa takvu odeću treba izbegavati kod odlaska u prirodu.
- Koristite repelentna sredstva koja odbijaju krpelje i sprečavaju njihovo zahvatanje na čoveka. Otkrivene delove tela i odeću treba poprskati (ili premazati) nekim od repelenata, (trajanje odbojnosti traje 4 do 6 h)
- Pri povratku iz prirode presvucite odeću i pažljivo pregledajte, celo telo (uz pomoć druge osobe, radi neuočljivih delova tela). Važno je pregledati mesta gde je koža najtanja (pazuh, ispod dojke, oko pupka, prepone, na glavi i iza uva). Kod dece će se često naći na glavi – to je zbog toga što je dete nisko i više se igra u travi nego odrasli, pa lakše pokupi krpelja sa glavom odnosno gornjim delom tela. Eventualno otkriveni krpelj se što pre odstranjuje s kože.
Šta učiniti sa krpeljom koji se učvrstio u koži?
Uklanjanje krpelja je najvažnija preventivna mera ako se krpelj već učvrstio u koži. Važno je krpelja ukloniti što pre - rizik od infekcije je veći što je boravak krpelja na telu duži. Dobro je znati da krpelj nakon što dospe na domaćina, oko 6 h traži mesto za hranjenje, neko vreme buši kroz kožu, pa je potrebno da najmanje 10 h siše da bi ta osoba bila zaražena. To ukazuje da ima vremena za delovanje, pre nego krpelj prenese zarazu. Krpelja je lakše odstraniti u prvih nekoliko sati nakon uboda. Treba ga izvaditi celog, zajedno sa rilcem (hipostomom) kojim se drži u koži, što nije uvek lako, jer rilce ima po sebi više nizova sitnih zubića usmerenih u suprotnom pravcu od uboda.
Postupak
- Nemojte na krpelja, niti okolnu kožu, nanositi nikakva sredstva (premazivanje uljem, petrolejom, lakom za nokte i sl. uzrokuje grčenje krpelja te pojačano izlučivanje sline, što može dovesti do ubacivanja veće količine virusa i bakterija u organizam čoveka, ako je krpelj inficiran
- Uhvatite krpelja pincetom dezinfikovane alkoholom ili opaljene plamenom, neposredno uz kožu (na mestu gde usni aparat krpelja ulazi u kožu).
- Budite smireni i ne žurite
- Laganim povlačenjem u više smerova polako izvucite krpelja iz kože
- Ne povlačite naglo, ne stiskajte, niti ne gnječite krpelja!
- Nakon odstranjivanja krpelja, mesto uboda (i ruke !) dobro operite sa vodom i sapunom i dezinfikujte
- Ukoliko u koži zaostane rilce, koje se prepoznaje kao sitna tamna tačkica, treba je odstraniti sterilnom iglom. Ukoliko to ne uspe, nije potrebna hirurška intervencija, jer se ništa naknadno neće dogoditi (ono će se resorbirati ili će ga koža „odbaciti“).
Autor
Dr
Tatjana
Nemeth Blažić
Povezani tekstovi:
Herpes zoster je bolest koju uzrokuje virus varicella-zoster...
Zašto je higijena ruku važna? Pravilna i redovna higijena ru...
Herpes labialis (herpes febrilis) – je veoma česta groznica....
Vaška koja živi na glavi, vlasištu, je sitni insekt (2 - 3 m...
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde