Svet se davi u salu

Očekivani životni vek Mađara je svega 68 godina, a Mađarica 77

U odnosu na evropski prosek od 76 za muškarce, odnosno 82 godine za žene, ovi podaci izgledaju porazno. Glavni krivac za ovako loš rezultat je visoka učestalost umiranja (mortalitet) od kardiovaskularnih bolesti. Razvoj oboljenja srca i krvnih sudova počinje još u najranijem uzrastu, naročito u tzv. obezogenom okruženju, gde način života i ishrane najviše utiču na pojavu gojaznosti. Najradikalniji je primer morbidno gojaznog dvogodišnjeg dečaka, koji je pokazivao početne simptome kardiovaskularnog oboljenja.

Gojaznost kod dece je u porastu širom sveta, pa tako i u Mađarskoj. Prevalencija gojaznih u ovoj zemlji iznosi između 9 i 19 odsto, u zavisnosti od uzrasta i pola. To znači da se ova prevalencija u nekim kategorijama duplirala, u odnosu na osamdesete godine prošlog veka. Promene u stilu života Mađara su glavni uzrok za ovu pojavu, tvrdi se u najnovijem istraživanju kompanije Minerva (www.minervaprc.com).

Ovu tvrdnju ilustruju podaci iz tabele 1.

Tabela 1.  Promene životnog stila u Mađarskoj od 1987. do 2000. godine

Aktivnost	1987. godine	2000. godine
Gledanje televizije	35-45 minuta dnevno	69-84 minuta dnevno
Broj redovnih obroka na dan	4-5	2-3
Časovi fizičkog vaspitanja, nedeljno	3-5	2
Fizička aktivnost van škole, nedeljno	3-3,8 časova	1-1,5 časova

Gojaznost kod dece može se prevenirati sistematskom akcijom unutar porodice, obrazovnog sistema, vlade države, prehrambene industrije, medija i društva u celini. Prevenciju treba započeti još tokom intrauterinog života, i nastaviti tokom čitavog detinjstva i adolescencije.

U svetu i kod nas

Statistika upozorava da se broj morbidno gojaznih ljudi u svetu povećava stabilno i dramatično brzo. Prema podacima epidemiološke službe Centra za kontrolu bolesti (CDC), procenat gojazne dece između dve i pet godina starosti je dupliran od 1980. godine, a u grupi dece između šest i 19 godina taj procenat je utrostručen! Stručnjaci preporučuju pet osnovnih koraka u prevenciji ovog problema: ograničavanje ili eliminisanje slatkih napitaka (sokovi sa šećerom, energetska pića, zaslađeni mlečni napici), ograničavanje obroka „brze hrane” iz pekara i restorana na najviše jedan nedeljno, ograničavanje vremena koje deca provode uz TV i računar na najviše dva sata dnevno, stimulisanje dece da večeraju s barem jednim roditeljem najmanje tri večeri u toku nedelje i stimulisanje dece da provode barem 30 minuta u uobičajenim fizičkim aktivnostima (šetnja, sportske igre s prijateljima, časovi fizičkog vaspitanja u školi).

Ni Srbija nije pošteđena ovog trenda. U našoj zemlji gojaznost poprima karakteristike masovne metaboličke bolesti sa ozbiljnim reperkusijama na opšte zdravstveno stanje populacije. Prema poslednjim istraživanjima, čiji su rezultati objavljeni 2000. godine, više od polovine odraslog stanovništva Srbije (54 %) ima problem prekomerne uhranjenosti - 36,7 % je predgojazno, a 17,3 % gojazno. Najviše gojaznih je u Vojvodini (58,5%). Prosečna vrednost indeksa telesne mase (ITM, BMI) u populaciji odraslog stanovništva Srbije je 26 +/- 4,74 kg/m2. Ovaj indeks je nešto veći u ruralnim nego u urbanim sredinama. (G. J.)

Zahvaljujemo se prim. dr Svetlani Milošević na pruženim podacima

Ukusniji dijetalni napici

Naučnici sa Univerziteta u Ilinoju započeli su projekat korekcije ukusa dijetalnim napicima, kako bi ih učinili privlačnijim i povećali njihovu potrošnju. Sve to u sklopu borbe protiv pandemije gojaznosti. Mnogi ljudi znaju da put do zdrave kilaže vodi preko smanjenja unetih kalorija, ali jednostavno nisu spremni da žrtvuju ukusne napitke zarad niskokaloričnih „bućkuriša" čudnog ukusa. Drugačijem ukusu dijetalnih sokova doprinose veštački zaslađivači, ali i osećaj koga formiraju osetljivi receptori u našoj usnoj duplji. Naša čula, naime nepogrešivo prepoznaju nedostatak bogatog ukusa viskoznog kukuruznog sirupa, koga nema u dijetalnim napicima. Kako zavarati perfektan reometar (laboratorijski instrument kojim se meri viskoznost, odnosno gustina tečnosti) u našim ustima? Nauka još nema pravi odgovor, ali najvažniji korak - identifikacija problema – definitivno je načinjen.