Kvalitet i dužina sna utiču na liniju

Indeks telesne mase (BMI) može umnogome da zavisi od kvaliteta i dužine sna, pokazuju rezultati američkog istraživanja. Osobe s viškom kilograma aktivnije su i više hodaju od drugih, što deluje začuđujuće.

Američki naučnici su došli do zaključka da indeks telesne mase može umnogome da zavisi od kvaliteta i dužine sna. Oni su do toga došli analizom sna, aktivnosti i energetske potrošnje kod grupe bolničarki iz vojnog zdravstvenog centra "Volter Rid" u Vašingtonu.

Svaka od učesnica istraživanja nosila je specijalnu narukvicu, preko koje su mereni njena aktivnost, telesna temperatura, položaj tela i drugi parametri tokom perioda odmora i obavljanja poslova.

Istraživači su objasnili da su analizom rezultata merenja, na osnovu kojih su formirane dve kategorije - "veliki spavači" i "mali spavači" - ustanovili da osobe koje spavaju malo, suočene i s teškoćama da zaspu, imaju prosečan indeks telesne mase (BMI) 28,3, a one koje dosta spavaju 24,5.

Utvrdili su i da su osobe s viškom kilograma aktivnije i više hodaju od drugih, što deluje začuđujuće.

Osobe s viškom kilograma naprave dnevno u proseku 14.000 koraka, dok ostali naprave 11.300 koraka, što predstavlja razliku od 25 odsto.

To bi trebalo da omogući osobama s viškom kilograma da potroše dnevno u proseku 1.000 kalorija više od drugih.

Naučnici, međutim, objašnjavaju višak kilograma kod tih osoba, uprkos većoj potrošnji energije, kraćim spavanjem koje može da dovede do hormonske neravnoteže.

Smanjenje, na primer, nivoa hormona leptina, koji se obično zove i "hormon sitosti", može da podstakne te osobe na konzumiranje veće količine hrane.

Stres, takođe, može da izazove smanjenje kvaliteta i dužine sna, kao i da izazove veću glad, čime bi moglo da se objasni povećanje telesne težine.

" Stres i nedostatak sna mogu da učine te osobe manje organizovanim od drugih, što za posledicu ima da one više hodaju kako bi obavile slične zadatke kao ostali, tako da bi to moglo još da poveća njihov stres i podstakne neke radnje kako bi se smirila nervoza, kao što je grickanje", objasnio je dr Arn Ilajason, rukovodilac istraživanja.