Brza hrana ne izaziva porast telesne težine kod dece

Iako se procenat gojazne dece u Sjedinjenim Državama utrostručio između ranih 70-tih godina prošlog i kraja prve decenije XX veka, nova studija pokazuje da, barem što se tiče osnovaca, porast telesne težine nema nikakve veze sa slatkišima, gaziranim napicima, čipsom i drugom brzom hranom koju mogu da kupe u školi.


Takav rezultat nas je veoma iznenadio i čekali smo skoro dve godine da objavimo studiju jer smo tražili neku vezu koja jednostavno ne postoji - izjavila je Dženifer van Huk (Jennifer Van Hook), profesorka sociologije i demografije na državnom univerzitetu u Pensilvaniji i glavna autorka studije koja se pojavila u januarskom broju časopisa Sociologija obrazovanja (Sociology of Education).

Ova studija se oslanja na podatke iz longitudinalne studije ranog detinjstva: klasa predškolske dece 1998 - 1999, koja prati nacionalno reprezentativni uzorak učenika od jeseni kada su išli u zabavište do proleća kada su bili osmi razred (školske godine od 1998 - 1999. do 2006 - 2007). Van Hukova i koautorka Kler E. Altman (Claire E. Altman) doktorant na sociologiji i demografiji na Državnom univerzitetu u Pensilvaniji, upotrebile su poduzorak od 19.450 dece koja su pohađala školu u istoj oblasti i u petom i u osmom razredu (školske godine 2003 - 2004. i 2006 - 2007.).

Nije zabeležen višak kilograma kod dece

Autorke su ustanovile da je 59,2% učenika petog razreda i 86,3% osmaka pohađalo škole koje prodaju brzu hranu. Međutim, iako je došlo do značajnog porasta procenata učenika koji su išli u škole koje prodaju brzu hranu, nije zabeležen rast procenta onih koji su imali višak kilograma ili bili gojazni. Upravo suprotno, bez obzira na veću dostupnost brze hrane, procenat učenika koji su imali višak kilograma ili bili gojazni smanjen je u periodu od petog do osmog razreda, sa 39,1% na 35,4%.

Mediji značajnu pažnju poklanjaju tome kako škole dobro zarađuju od prodaje brze hrane učenicima i tome kako škole mogu da pomognu da se smanji gojaznost među decom - rekla je Van Hukova. U skladu s tim, očekivale smo da ćemo pronaći vezu između prodaje brze hrane u školama i porasta telesne težine među decom od petog do osmog razreda. Međutim, naša studija pokazuje da uzrok ovog problema treba da tražimo van škola, tj. prodaje brze hrane u školama.

Porodično okruženje jedan od faktora

Prema rečima Van Hukove, politika koja za cilj ima da smanji gojaznost kod dece i spreči nezdravo gomilanje suvišnih kilograma treba više da se fokusira na kućno i porodično okruženje, kao i na šire okruženje van škole. Škole predstavljaju samo mali deo okruženja u kom deca jedu, rekla je Van Hukova. Ona mogu da jedu kod kuće, u komšiluku, kao i da pređu prekoputa škole da bi kupila hranu. Osim toga, deca su veoma zauzeta u školi. Kad nisu na časovima, moraju da se sele iz jedne učionice u drugu i imaju unapred određeno vreme kada mogu da jedu. To znači da nemaju mnogo prilike da jedu dok su u školi, ili barem da jedu previše, u poređenju sa situacijom kad su kod kuće. Zaključak je to da li im je brza hrana dostupna u školi ili nije ne mora da ima velikog uticaja na to koju količinu brze hrane unose.

Navike u ishrani razvijaju se u ranom uzrastu

Rezultati studije takođe pokazuju da u borbi protiv gojaznosti dece i problema telesne težine, kreatori politike treba više da se bave mlađom decom, kaže Van Hukova. Brojna istraživanja pokazuju da mnoga deca razvijaju navike u ishrani i sklonost ka određenim vrstama hrane u predškolskom uzrastu, kao i da te navike i sklonosti mogu da ostanu iste tokom celog života, tvrdi Van Hukova. Zato stariji uzrast ne mora da igra važnu ulogu.