Mali priručnik zdravlja

Ne pričajte samo o tome kako vam puca glava, curi nos, „sevaju” noge, lupa srce, skače pritisak, cepa stomak, razvaljuju leđa, a san ne dolazi na oči! Vama treba nešto veselo: na primer, poslednja vest o leku protiv svih vaših neprilika!

Pre nekoliko nedelja, otišla sam sa dve prijateljice na kafu. Slušajući žalopojke o mojim otečenim nogama, Larinoj gorušici i Nađinoj alergiji, ljudi su mogli pomisliti kako zdravstveni bilten pretresaju malodušne penzionerke, a ne tri žene u najboljim tridesetim koje su se upoznale u fitnes-klubu i izašle u kafić da im bude lepo.

Ali, slučajni „slušaoci” i nisu bili naročito iznenađeni: pa, ljudi danas u horu kukaju da se osećaju „grozno”. Nije ovde reč o teškim bolestima, opasnim po život. Žalimo se na „mešane bolove”, doslovce od glave do pete, koji nas teraju da se vučemo, pomeramo obaveze, otkazujemo sastanke, javljamo da nam nije dobro. 

Šta nas to vuče nadole?

Pokušate li da se raspitate u anketi, svaki treći će vam reći da brine, strahuje, ne spava i pije „nešto” za smirenje. To nije kraj pritužbama. Na spisku daljih muka su: alergija, glavobolja, išijas, „sevanje” u vratu, laktu i ramenu i, da izvinete, zatvor. 

Pa, valjda postoji neki savet, podstrek, ohrabrenje koji nam mogu pomoći da život živimo i – volimo!

Ap-ći-ha!

Svakog proleća i jeseni, milioni ljudi širom sveta pretvaraju se od produktivnih građana u nevoljnike sa mutnom glavom, zapušenim nosom i svrabežom u očima. Ne, nije od nazeba ili visoke temperature: i reakcija na kućnu prašinu, polen, životinjsko krzno, buđ, zagađen vazduh nateraće vas da pomislite kako se do kraja života nećete otarasiti toga što liči na prehladu.

„Čim se alergija umeša u san, posao ili zabavu, vreme je da potražite pomoć”, savetuje alergolog dr Ketlin Širen.

Preventivne mere 

Prvi korak je svest o tome gde ste bili i šta ste radili kad su grunuli simptomi. Sledeći: pretvorite spavaću sobu u hipoalergensko svetilište. Ako vas i dalje bude kijanje i sluz u nosu, nabavite posteljinu od ekoloških materijala (dušek, jastučnica, pokrivač) koji štite od prašine, bakterija i – alergija.

Pratite lokalne izveštaje o stanju polena i držite prozore zatvorene kad vidite da ga u vazduhu ima mnogo. Promenite filter u klima-uređaju i merkajte sve male kućne aparate na kojima piše da čiste vazduh. Neka i sve drugo oko vas bude čisto. Iako nije prijatno svake nedelje usisavati, dezinfikovati kupatilo i prati rublje, primetićete razliku. Postoje, srećom, i lekovi (antihistaminici, nosni sprejovi) koji donose – razvedravanje.

Poslednja vest

Prema studiji objavljenoj u „Engleskom Žurnalu za medicinu”, nova dugotrajna vakcina, nedavno testirana na pacijentima sa visokom temperaturom, smanjuje simptome alergije posle samo šest injekcija koje se daju jednom nedeljno. Starije verzije zahtevale su najmanje 12 do 24 runde.

Boli me glava

Zbog kombinacije dnevnog stresa i kolebanja hormona, kod žena u dvadesetim i tridesetim beleži se trostruko više glavobolja nego kod muškaraca. U stvari, 60 procenata žena koje pate od migrene povezuju je upravo s tim periodom. A lekari ne znaju razlog. 

Preventivne mere

„Lezite svake večeri u isto vreme, redovno jedite i vežbajte”, savetuje dr Stiven Silberstajn, profesor neurologije na unverzitetu Tomas Džeferson u Filadelfiji, koji smatra da pretrpana satnica lako pokvari svaki plan. Pomaže i izbacivanje cigareta i smanjenje kofeina i alkohola, a dobro je proveriti i ishranu da se vidi ima li u njoj namirnica koje pojačavaju bol.

Najveća opasnost dolazi od crnog vina, zrelih sireva i aditiva hrane MSG (Monosodium glutamat), za koji se pouzdano zna da izaziva glavobolju.

Ako ne možete da se odlučite za sredstvo protiv bola – a ima ih više nego poljskog cveća! – zamolite lekara da vam preporuči nešto od lekova nove generacije. Deluju!

Poslednja vest

Buduća terapija protiv migrene mogla bi da bude stimulacija nerva: spravica, koja se ugura ispod kože na potiljku, šalje električne signale koji zaustavljaju bol.

Jao, leđa, rame, vrat!

Ako dobro razmislite na koje sve načine zloupotrebljavate leđa, vrat i ramena – sedite pogrbljeni za stolom, vučete torbetine u koje može da stane četvoročlana porodica, nosite moderne, ali neopisivo neudobne cipele – pravo je čudo što, uopšte, možete da se ispravite! 

U anketi, rađenoj u Čikagu, većina ispitanika (69%) je priznala da zbog bola u leđima ne može da radi, spava, vozi kola, vodi ljubav. Pored nepravilnog držanja i štetnih navika, biologija je kriva i za bol u leđima i vratu: diskovi, amortizeri udaraca između pršljenova, već oko tridesete počnu da se sabijaju, povećavajući rizik od uklještenog nerva, diskus hernije i pritiska na zglobove.

Preventivne mere 

Vežbanje, vežbanje i samo vežbanje. Ako ne možete bez kauča, predlažemo da svakog sata ustanete i 5 minuta šetate po stanu. „Dugi sati sedenja su propast za zglobove i mišiće koji drže kičmu”, kaže dr Emil Hajciger, profesor radiologije i neurologije na Medicinskom fakultetu u Njujorku. I predlaže da veliku tašnu zamenite manjom. Prisiljeni ste da svuda nosite laptop ili torbu sa dečjim stvarima? Probajte da „promenite” rame svakog drugog dana.

Ako uporan bol u leđima, vratu ili ramenu potraje duže od šest nedelja, idite lekaru da isključi ozbiljne tegobe kao što su frakture. Možda imate diskus herniju koja traži ozbiljno lečenje. U međuvremenu, olakšanje stiže sa lekovima (najčešće su to nesteroidni i antizapaljenjski preparati ili blagi narkotici), injekcijama ili čak električnim stimulacijama kad elektrode, pričvršćene na leđima, pokreću oslobađanje endorfina koji deluju kao analgetik.

I kad lekar utvrdi da bol dolazi iz mišića, vežbanje je opet jedini i najefikasniji način da vam bude bolje, kaže profesorka sa Harvarda dr Kerol Hartigan. „Mnogi ljudi se plaše da uposle bolne mišiće, ali  studije pokazuju da je ta vrsta fitnesa ne samo bezbedna već i smanjuje bol i popravlja rad mišića”, kaže doktorka. Pokreti poboljšavaju i lokalnu cirkulaciju, obezbeđuju više kiseonika i nutrijenata i izbacuju toksine. Dr Hartigan upozorava da vežbe za zdrava leđa treba raditi pod kontrolom lekara ili fizioterapeuta, specijalno obučenog za vežbe kičme. Ovo, dakle, nije najbolja prilika za akciju „uradi sam”.

Poslednja vest

Ako vas lekar proglasi kandidatom za injekcije protiv bolova, tražite da ih ubrizgava pomoću rentgenski navođene tehnike fluoroskopije. Injekcije su tada preciznije i efikasnije.

Muči me stomak

Znamo da nije najprijatnije ćaskati o „navikama iz kupatila”, posebno konstipaciji (zatvoru). Ali, nema razloga da se stidite, a ukoliko pomoć ne zatražite na vreme, kasnije mogu iskrsnuti još veće nevolje. Konstipacija je češća kod žena nego kod muškaraca, možda zato što su njihova creva duža. Pored toga, mesečno kolebanje hormona utiče na kretanje hrane kroz gastrointestinalni trakt.

Preventivne mere

Vrlo jednostavno: treba redovno uzimati obroke bogate vlaknima (računajte 25 grama dnevno), vežbati i piti mnogo vode, kaže gastroenterolog dr Sintija Jošida. Situacija može postati kritična ako se ustručavate da odete u toalet na javnom mestu. Što više odlažete, zatvor je sve teži.

Za akutni oblik, lekari savetuju postepeni prilaz.

Kao prvo, obogatite ishranu vlaknima. Počnite sa 5 grama dnevno i povećavajte za 5 grama svakih četiri ili pet dana dok ne dođete do 25 grama. Cela zrna i presno voće i povrće najbogatiji su izvori. Možete probati i neki od suplemenata vlakana (treba ih piti sa dosta vode). Ako ne završe posao za dve nedelje, pređite na blagi laksativ. Ukoliko prođu još dve nedelje, potrebna je odlučnija intervencija lekara kako bi se najzad zaveo red u sistemu, kaže dr Jošida. Što ste duže u „blokadi”, veći su izgledi da mozak postane neosetljiv na signal da su creva puna.

Poslednja vest