Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460

Buđ u kući

Buđ može uzrokovati otežano i plitko disanje, začepljenje nosa i sinusa, pečenje, suzenje ili crvenilo oka, suhi kašalj, upalu grla i nosa kao i osip ili nadraženost kože. Vlagu ste sakrili gipsanim pločama?

Početkom 2002. tek otvoreni, sveže uređeni Muzej savremene umetnosti u Stockholmu bio je zatvoren kako bi ga očistili od buđi. Sanacija objekta koštala je otprilike četiri miliona evra! Sličnih situacija sve je više i više. Zašto je taj problem tako čest u zadnje vrijeme? Dva su glavna razloga za to: građevinski materijali i način gradnje.

Gipsane ploče

U proteklih nekoliko dekada u građevinarstvu se koriste materijali koji su podložniji nakupljanju buđi. Jedan primer su gipsane ploče, koje se često rade od nekoliko slojeva kartona povezanih čvrstim gipsanom jezgrom. Jezgro zadržava vlagu. Ako ovaj materijal dugo vremena ostane vlažan, spore buđi će početi da klijaju i rastu, a hrane se kartonom iz ploča.

Loš protok vazduha

Promenio se i način na koji se gradi. Do promena je došlo zbog težnje da se uštedi energija tako što se smanjivao gubitak toplote zimi i sprečavao ulazak toplote leti i tako što se sprečavao protok vazduha. Zato se u današnje vreme vlaga duže zadržava u objektu, što pogoduje rastu buđi. Postoji li rešenje ovog problema?

Isterajte vlagu

Buđi ćemo se najlakše rešiti, ili ćemo je svesti na najmanju moguću mjeru, ako unutrašnjost objekta i fasada budu čiste i suve odnosno ako unutar objekta nema vlage.

Ukoliko se vlaga negde nakuplja, odmah osušite taj deo i sanirajte ga kako ne bi došlo do ponovnog nakupljanja vlage. Naprimer, neka vam krov i oluci budu čisti i u dobrom stanju. Osim toga, neka drenaža oko objekta bude kvalitetno napravljena tako da se voda ne nakuplja oko temelja.

Ukoliko imate klima-uređaj, pazite da se voda nesmetano cedi iz njega.

Glavno je, dakle, sprečiti nakupljanje vlage. Bez vlage nema ni nakupljanja buđi.

Stvar može biti vrlo opasna ima li se na umu da je najopasnija danas poznata kancerogena supstanca aflatoksin – otrov koji stvara buđ. U samo jednoj azijskoj zemlji svake godine od trovanja aflatoksinom umre 20.000 ljudi. Ova smrtonosna supstanca koristi se za izradu suvremenog biološkog oružja.

Međutim, u svakodnevnom životu simptomi izloženosti običnoj buđi nisu tako opasni po zdravlje, ali su iritantni. "Većina buđi, čak i one koje imaju neugodan miris, nije štetna", stoji u biltenu UC Berkeley Wellness Letter.



Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde


ZAKAZIVANJE 063/687-460