Istine i zablude o mleku

Prva nedoumica je sledeća: da li je u svakodnevnoj ishrani zdravije i za organizam prihvatljivije piti punomasno ili obrano mleko. Primera radi, uvreženo je mišljenje velikog broja žena u dobi između 40 i 55 godina, sklonih gojenju, da u ishrani treba da koriste samo obrano mleko sa procentom masnoća od 1 %, ili potpuno nemasno mleko.

No, i ako naprave takav izbor, one po pravilu dobijaju na težini – za razliku od žena koje piju punomasno mleko i biraju mlečne proizvode sa komletnim mlečnim masnoćama. To nisu, kako potvrđuju najnovije nutricionističke studije, sporadični slučajevi. Zašto se to dešava?

Masnoće iz punomasnog mleka čuvaju sve  hranljive sastojke kalcijuma i mlečne kiseline koje, između ostalog, povoljno utiču na metabolizam. A on je najvažniji kontrolor i reduktor težine. Dobar metabolizam lako se bori sa viškom masnoća ne samo iz mleka, već i iz drugih namirnica koje ih sadrže i izbacuje ih iz organizma.

U obranom mleku kalcijum i mlečne kiseline nemaju dovoljno snage da ubrzaju metabolizam, pa se – lančano – u telu taložemasnoće iz drugih namirnica i slaba je vajda što se u samom mleku nalazi mali procenat masti.

Jedna švedska studija koja je 9 godina pratila navike u ishrani 19.000 žena u srednjim godina potvrdila je zabludu da  obrano mleko i mlečni proizvodi od njega utiču na smanjenje telesne težine. One koje su svakodnevno konzumirale punomasno mleko i sireve manje su, ili nimalo, dobile u težini za razliku od kontrolne grupe koja je preferirala obrano mleko.

Dr Magdalena Rosel sa stokholmskog Karolin instituta, inače vođa ovog istraživanja, u zaključku studije govori i o drugim zdravstevenim prednostima konzumiranja punomasnog mleka: kalcijum, mlečne kiseline i drugi elementi koji se nalaze u njemu značajno doprinose čvrstini i zdravlju kostiju žena u menopauzi, kao i boljoj propusnosti krvih sudova.