Toksoplazmoza

Uzrok nastanka

Toksoplazma gondi je izraziti intracelularni parazit, čiji glavni rezervoar i prvi domaćin mačka. Prenosi se ingestijom oocisti putem povrća, iz tla, vode za piće ili cističnog oblika iz nedovoljno kuvanog mesa. Svinjsko i jagnjeće, a manjoj meri i goveđe meso mogu da sadrže ciste. Infekcija može da nastane i putem transfuzije krvi i transplantacijom organa. Poznate su i laboratorijske infekcije prilikom rada sa toksoplazmama pri čemu ulazna vrata mogu biti usta (aspiracija sadržaja pipete) ili koža. Transplacentarna infekcija nastaje kada majka zadobije infekciju za vreme trudnoće. To je kongenitalna toksoplazmoza.

Klinička slika

Inkubacija iznosi 1-2 nedelje. Postoje tri klinička oblika toksoplazmoze:

Stečena toksoplazmoza -i nfekcija može da prođe latentno, kao inaparentni oblik ili kao manifestni oblik. Najčešći oblik manifestne toksoplazmoze je glandularni, koji se karakteriše regionalnim uvećanjem vratnih limfnih žlezdi ili generalizovanom limfadenopatijom. Limfne žlezde mogu dostići veličinu oraha, čvrste su konzistencije i lako bolno osetljive. Takođe se može javiti povišena temperatura, malaksalost, mialgije (bolovi u mišićima), glavobolja. Na koži se javlja makulo-papulozna ospa. Simptomi se obično povlače za nekoliko nedelja, mada limfadenopatija može trajati mesecima. Potpuno razvijena klinička slika je vrlo retka. Karakteriše se teškim poremećajem opšteg stanja, intersticijalnom pneumonijom (zapaljenjem pluća), miokarditisom, hepatitisom i encefalitisom, kao i makulo-papuloznom ospom.

Promene na centralnom nervnom sistemu (CNS) uglavnom potiču pod slikom meningoencefalitisa blažeg kliničkog toka. Na očima se javlja zapaljenje sudovnjače i mrežnjače (horioretinitis).

Toksoplazmoza imunokompromitovanih osoba - kod pacijenata sa AIDS-om i imunkompromitovanim bolestima koji primaju hemoterapiju toksoplazmoza je često oportunistička infekcija sa tečkim kliničkim tokom. Znaci i simptomi od strane CNS-a javljaju se kod više od 50% imunokompromitovanih pacijenata sa akutnom toksoplazmozom. Sreću se encefalopatija, meningoencefalitis i dr. Bolest se može manifestovati i pojavom ospe po koži, pneumonijom, miokarditisom. Ređe su zahvaćeni bubreg i jetra.

Kongenitalna toksoplazmoza - nastaje transplacentarnom transmisijom infekcije na plod. Kliničke manifestacije zavise od više faktora, u prvom redu od starosti ploda.

Ako je intrauterina infekcija nastupila u ranom fetalnom životu, u fazi organogeneze, dolazi do teških oštećenja ploda, te se većina ovih trudnoća završava smrću ploda i spontanim pobačajem. Ako se trudnoća održi dete se rađa sa znacima teške poodmakle bolesti i to: hidrocefalus, intracerebralne kalcifikacije, encefalomijelitis, mikrocefalija, horioretinitis, hepatosplenomegalija, ikterus, purpura.

Infekcija majke za vreme drugog tromesečja može izazvati hidrocefalus, slepilo ili različita neurološka oštećenja slabijeg stepena.

Najčešća infekcija fetusa u trećem tromesečju. Izaziva horioretinitis i druga oftalmološka oštećenja, smanjenu sposobnost učenja i druge znake oštećenja CNS-a. Asimptomatska, latentna infekcija se može klinički manifestovati u kasnijim godinama. Dete se rađa na izgled zdravo. Kasnije, posle nekoliko meseci ili godina, bolest se može manifestovati kao horioretinitis, strabizam, gubitak vida i sluha, konvulzije i psihomotorne retardacije.

Dijagnoza

Pošto klinička slika nije karakteristična, dijagnoza se potvrđuje serološkim metodama (Sabin-Feldmanov test, test indirektne imunoflorescence, direktni aglutinacioni test, reakcija vezivanja komplementa, indirektni hemoglutinacioni test, PCR, ELISA).

Lečenje

Asimptomatski oblici stečene toksoplazmoze se ne leče. Simptomatske forme treba lečiti. Glandularne forme lečiti primenom antibiotika iz grupe makrolida (rovamicin, spiramicin, roksitromicin) u toku 2-3 nedelje.

Teži oblici stečene toksoplazmoze sa neurološkim manifestacijama, pneumonijom ili miokarditisom leče se primenom pirimetamina i sulfadiazina.

Toksoplazmoza trudnih žena se leči spiramicinom kontinuirano do kraja trudnoće.

Toksoplazmoza novorođenčeta se leči spiramicinom 30-40 dana, a zatim se primenjuje daraprim i sulfadiazin uz primenu folinske kiseline narednih 30-40 dana.

Toksoplazmoza kod imunokompromitovanih osoba leči se sledećim kombinacijama: pirimetaminom i sulfadiazinom, sulfadiazinom i klindamicinom, fansidarom i klindamicinom, monoterapija klindamicinom. Kod ovih pacijenata potrebna je dugotrajna terapija.