Tetanus

Uzrok nastanka

Prouzrokovač tetanusa je anaerobna bakterija Clostridijum tetani. Prirodni rezervoar je digestivni trakt domaćih životinja (konj, goveče, ovca), preko fekalnih masa klice dospevaju u zemlju i prelaze u spore. Čovek se najčešće zarazi prilikom povređivanja u toku poljskih radova, do infekcije može doći i posle kriminalnih abortusa a infekcija novorođenčadi nastaje presecanjem pupčane vrpce nesterilnim makazama.

Klinička slika

Tetanus je neurointoksikacija, pa znaci opšteg infektivnog sindroma nisu prisutni, a bolest se manifestuje grčevima, postoje dva tipa grčeva: tonični-stalni, neprekidni, ne popuštaju danima i klonični-povremeni, kratkotrajni, par sekundi do jednog minuta. Klinička slika i težina bolesti uveliko zavise od promena koje se kod tetanusa javljaju na svim važnijim sistema (centralni nervni sistem, kardiovaskularni, respiratorni, autonomni nervni, endokrini sistem, i mnogi drugi organi). Inkubacija traje od dva dana pa sve do nekoliko meseci. Prvi simptomi su grčevi mišića uz lagano povišenje temperature. Najranije dolazi do ukočenosti mišića za žvakanje tako da bolesnik teško otvara usta (trismus), govor postaje nerazumljiv, a gutanje je otežano ili nemoguće. Ukočenost muskulature lica (suženi očni nabori, čelo nabrano, nozdrve raširene, stalni smešak - risus sardonicus) dovodi do karakterističnog izraza lica (facies tetanica). Dolazi do kontrakcija leđne muskulature, tako da bolesnik leži savijen u luku prema natrag. Zahvaćenost muskulature grudnog koša i trbuha dovodi do smetnji u disanju, dok su na ekstremitetima jače pogođeni mišići bliži trupu.
Osim napetosti mišića kod težih oblika se javljaju i reflektorni grčevi celokupne muskulature, koji su za bolesnika, koji je uvek pri svesti, izrazito bolni i mučni. Grčenje mišića kod bolesnika mogu provocirati buka, strujanje vetra ili trešenje kreveta. Kako se javlja grč respiratorne muskulature dolazi do prestanka disanja s pojavom cijanoze (modrila) i smrti. Kontrakcije sfinktera dovode do zastoja mokraće i stolice. Bolesnici s tetanusom se jako znoje.Opisana klinička slika je generalizovani oblik tetanusa, a njegovi posebni oblici su:
Ginekološki tetanus:  unošenjem spora direktno u matericu. Kako je materica jako dobro prokrvljena, postoje i uslovi za veliku apsorpciju toksina, tako da se uz kratku inkubaciju javljaju simptomi teškog generaliziranog tetanusa.
Tetanus novorođenčadi: Bolest se javlja između 7. i 14. dana života, prvi simptom je nemogućnost sisanja. Bolest je jako teška, smrtnost je visoka.

Ređi od generalizovanog je lokalni tetanus. Karakteriše se ukočenošću mišića samo u području povrede (npr. ukočenost mišića noge kod povrede na nozi).

Poseban oblik je cefalični tetanus, kod koga je rana, a samim tim i simptomi na glavi. Javlja se slabost facijalnog nerva, sa grčevima mišića za žvakanje, ždrelne i muskulature grkljana. Ovo za posledicu može imati smetnje pri gutanju i disanju, pa čak i smrt usled ugušenja.

U slučaju ozdravljenja grčevi postupno prestaju, kao i ukočenost koja nestaje za nekoliko nedelja.Kod teških slučajeva smrt nastupa već prve nedelje, najčešće usled ugušenja ili zbog moždane intoksikacije s visokom temperaturom i poremećajima svesti.

Dijagnoza

Postavlja se isključivo na osnovu kliničke slike, jer ne postoji serološka reakcija za dijagnostiku bolesti.

Lečenje

Terapija tetanusa je kompleksna: hirurška obrada rane, antibiotska terapija. Istovremeno treba primeniti humani antitetanusni imunoglobulin  Uz terapiju imunoglobulinom mora se primeniti i tetanusni anatoksin.  Za suzbijanje pojačane mišićne napetosti daju se preparati diazepama, a u najtežim slučajevima mišićni relaksansi (pankuronijum ili sukcinilholin). Uz sve spomenuto se još daju kardiotonici, beta-blokatori, analgetici i sredstva za regulaciju acidobaznog statusa. Bolesnik mora biti smešten u mračnu i tihu sobu, a moraju se promptno rešavati smetnje disanja (intubacija, traheotomija i veštačka respiracija) i problemi gutanja (kašasta hrana ili trajna želudačna sonda).