Teški akutni respiratorni sindrom (SARS)

Uzrok nastanka

Uzročnik SARS-a je coronavirus (SARS-CoV). Prirodni rezervoar virusa je nepoznat. Uz čoveka, moguća je i živina. Bolest se prenosi kapljično, aerosolom i kontaktom. Zna se da coronavirusi izvan domaćina mogu preživeti do 3h ,pa je moguć prenos bolesti dodirom predmeta koji su zagađeni infektivnim česticama nastalim kijanjem ili kašljanjem. Ulazno mesto je sluzokoža gornjeg dela disajnog sistema i usta, ili konjunktiva oka. Kako se virusna RNK može dokazati u stolici nekih obolelih nisu isključeni i drugi načini transmisije bolesti. Prema tome ne može se isključiti mogućnost širenja bolesti preko asimptomatskih osoba.

Klinička slika

Posle inkubacionog perioda u trajanju od 2-7 dana, bolest se manifestuje u formi sličnoj influenci (grip), sa groznicom (povišenje telesne temperature iznad 38°C),  glavoboljom, kijanjem i kašljanjem i bolovima u mišićima. Osim toga u nekim slučajevima može doći do osipa po koži i pojave proliva. U daljem toku dolazi do pojave smetnji u disanju (kratak dah ili asmatični napadi) a oboleli razvija promene na plućima koje postaju vidljive na radiografskim snimcima a koje se ne razlikuju od promena kod drugih oblika upale pluća. Kliničko stanje obolelog se pogoršava veoma brzo, unutar pet dana od pojave prvih simptoma, dovodeći do respiratorne slabosti, koja u pojedinim slučajevima može dovesti i do smrtnog ishoda. U svakom slučaju na ovo oboljenje treba posumnjati ukoliko je postojao kontakt sa osobom koja je već obolela od SARS-a, ili ukoliko osoba dolazi iz mesta u kojima je dokumentovana prisutnost ovog obolenja (Kina, Hong Kong, Indonezija, Filipini).
Zasnovano na analizi podataka iz Kanade, Kine, Hong Konga, Singapura, Vijetnama i SAD letalitet od SARS se procenjuje u rasponu od 0% do više od 50% zavisno od starosti inficiranih, sa ukupnim letalitetom procenjenim na oko 11%. Češće umiranje je bilo udruženo sa muškim polom i istovremenim prisustvom drugih oboljenja u različitim studijama.

Dijagnoza   

                                                                                       
Za kliničare dijagnoza je proces od početnog posmatranja do potvrde ili isključivanja SARS-a i obično je praćena skupljanjem informacija iz različitih izvora koji uključuju sledeće: anamnezu, klinički pregled, bolničko praćenje, radiološka ispitivanja, hematološka ispitivanja, biohemijska ispitivanja, mikrobiološka i virusološka ispitivanja, odgovor na terapiju, epidemiološku anamnezu dobijenu od pojedinca, zdravstvene ustanove ili populacije.

Lečenje

Ne postoji još specifično lečenje ovog oboljenja. Oboleli su lečeni ribavirinom (virostatski lek), antibioticima širokog spektra i kortizonskim lekovima.

Pogledajte sva pitanja i odgovore u vezi sa zaraznim bolestima.