Uzrok nastanka
Uzročnik je jedna od nekoliko vrsti parazitnih
trematoda (vrsta metilja, u vidu šupljih crva) roda Schistosoma. Najčešći uzročnici su
Schistosoma haematobium, Schistosoma mansoni, Schistosoma japonicum, a ređe su Schistosoma mekongi i Schistosoma intercalatum.
Šistozome prvo inficiraju pojedine vrste
vodenih puževa, koji zatim otpuštaju larve (cercariae) u vodu, gde one u roku
ood 48 sati se ili zakače za kožu čoveka koji dolazi u dodir sa kontaminiranom
vodom ili umiru. Larve zatim migrigaju do superficijalnih vena a u toku
nekoliko narednih dana stižu do plućne vaskulature. Za to vreme larve menjaju
svoj izgled i sastav i postaju otporne na imunološki sistem domaćina, nazivaju
se šistozomule, a vezuju se za proteine domaćina. Zatim dospevaju iz plućnih
kapilara u sistemsku cirkulaciju i tako dospevaju do portalnih vena gde i
sazrevaju. Zatim dalje odlaze u mezenterične vene gde produkuju jajašca.
Jajašca, koja mogu izazvati burnu alergijsku granulomatoznu reakciju, se zatim
izbacuju putem fecesa ili urina, dospevaju u vodu i tako zatvaraju krug
infekcije. Neka jajašca se mogu i zadržati u u portalnoj ili plućnoj
cirkulaciji.
Klinička slika
Bolesnici sa akutnom
šistozomijazom (Katajama groznica), nekoliko nedelja nakon infestacije, imaju
povišenu temperaturu, groznicu, glavobolje, malakslaost, bolove u mišićima i
zglobovima, hepatosplenomegaliju (uvećane jetra i slezina), kašalj, krvave
stolice, bol u gornjem desnom kvadrantu abdomena, nekada urtikariju,
limfadenopatiju.
Kod hroničnog oblika prvi
simptomi i znaci se mogu javiti mesecima i godinama nakon infestacije. Javljaju
se krvavi prolivi, bol u abdomenu, hepatosplenomegalija, hematemeze (povraćanje
krvavog sadržaja), portna hipertenzija, ascites (nakupljanje tečnosti u
trbušnoj duplji), hematurija (krv u mokraći), dizurija (bolno mokrenje), lezije
u predelu vulve ili perianalno u vidu ulceracija ili fistula, dispneja (otežano
disanje), pulmonarna hipertenzija, kašalj, palpitacije, bol u grudima, epi
napadi ili izmene stanja svesti, fokalni neurološki ispadi, paralize.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze,
kliničke slike, pregleda krvi, mokraće i stolice (nalaz uzročnika u urinu i stolici), seroloških testova, ultrazvuka,
biopsije kolona, cistoskopije i endoskopije.
Lečenje
Ordiniraju se antihelmintni lekovi,
a lek izbora je praziquantel. Bolest ne ostavlja trajan imunitet, tako da lako
može doći do reinfekcije, pa je prevencija (higijenski uslovi) veoma bitna.
Povezani tekstovi:
Protrombotsko stanje koje je stanje organizma u kojem se ubr...
Čuveni akademik i profesor, dr Predrag Đorđević, endokrinolo...
Denga je akutno infektivno oboljenje iz grupe hemoragijskih...
U Srbiji je prvi put virus primećen 2012. godine, a u vremen...
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde