Filarijaza

Uzrok nastanka

Uzročnik filarijaze je nematoda (valjkasti crv) iz reda Filariidae, 8 vrsti ove nematode izaziva infekciju kod čoveka i to su: Loa loa, Onchocerca volvulus, Mansonella streptocerca (kožna grupa), Wuchereria bancrofti, Brugia malayi, Brugia timori, (limfatična grupa), Mansonella perstans, Mansonella ozzardi (okultni oblik).

Kao i kod svih nematoda, životni ciklus filarije ima 5 razvojnih faza, od čega se prve dve odigravaju dok su filarije još u organizmu vektora (komarci i muve), koji se infestiraju ujedom i koji se hrane krvlju čoveka, a isto tako prenose filarije u organizam čoveka kada su trećem razvojnom stadijumu. Odrasla ženska jedinka produkuje hiljade novih larvi .

Klinička slika

Simptomi filarijaze zavise od vrste filarije koja je dovela do infekcije.

Limfatična filarijaza: posledica je prisustva nematoda u limfnim sudovima i čvorovima i manifestuje se povišenom telesnom temperaturom, ingvinalnom (prepone) ili aksilarnom (pazuh) limfadenopatijom (uvećani limfni čvorovi), bol u pedelu prepona ili testisa, eksfolijativne (guljenje, ljuštenje) promene na koži, enormni otok ekstremiteta ili genitalija (elefantijaza).

Tropska plućna eozinofilija: karakteriše se paroksizmalnim suvim kašljem, vizingom, dispnejom (otežano disanje), anoreksijom, malaksalošću i gubitkom telesne težine.

Mikrofilaremija: najčešće prolazi asimptomatski, nekada se kod težih infekcija javlja granulomatozno zapaljenje slezine, koje vremenom dovodi do njene destrukcije.

Onkocerkiijaza: često su inficirane osobe dugo bez simptoma. Odrasle jedinke stvaraju nodule (čvorove) u potkožnom tkivu i oslobađaju larve u okolna tkiva. Nezrele jedinke se kreću po telu i mogu izazvati različite simptome: pormećaje vida do potpunog gubitka vida, osip, lezije, svrab, depigmentacije po koži, limfadenitis.

Loaijaza: otoci potkožnog tkiva ekstremiteta najčešće oko zglobova, praćeni bolom, svrabom i urtikarijom. Retko može nastati komplikacija u vidu meningoencefalopatije.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, klinčke slike, identifikacije uzročnika u krvi, limfnim nodulima, koži, seroloških testova, biopsije kože i patohistološkog nalaza.

Lečenje

Ivermectin se daje u jednoj dozi od 150 μg po kilogramu telesne težine, svakih 6-12 meseci. Ivermectin ne ubija odrasle parazite, ali smanjuje broij mikrofilarija i tako zaustavlja progres bolesti.