Epstein - Barr virus infekcija

Infektivna mononukleoza- obično se bolesnik javlja s umorom koji traje nekoliko dana, a iza toga sledi povišena temperatura (oko 39.5° C s najvišim vrednostima poslepodne ili uveče), ponekad jaka upala ždrela i povećani limfni čvorovi (obično simetrično s prednje i zadnje strane vrata). Ponekad su zahvaćeni jetra i slezina (povećani). Mnogi ljudi (posebno mlađi i deca) imaju samo blage simptome slične prehladi. Simptomi mogu potrajati od jedne do nekoliko nedelja.
Lečenje se svodi na olakšavanje simptoma-odmor; uzimanje puno tečnosti, paracetamol, acetilsalicilna kiselina, ibuprofen ili diklofenak za olakšavanje bolova i temperature. U većini slučajeva nije potrebno drugo lečenje osim odmora.
Više od 90% slučajeva infektivne mononukleoze je bezopasno i nekomplikovano, ali umor i slabost koji traju mesec ili više nisu neuobičajeni. Kod starijih od 30 godina bolest može biti ozbiljnija i trajati duže.

Hodgkinova bolest- Hodgkinov limfom (HL) je maligno oboljenje limfocitnog tkiva koje se karakteriše bujanjem karakterističnih ćelija poznatih kao Reed-Sternbergove ćelije, što dovodi do bezbolnog progresivnog uvećanja limfnog tkiva (najčešće limfnih žlezda).Dominantan znak u kliničkoj slici su prisutni uvećani limfni čvorovi bez simptoma. Većina bolesnika ima povećane vratne limfne čvorove, te limfne čvorove medijastinuma što može uzrokovati kašalj. U zavusnosti od napredka bolesti mogu se javiti i drugi simptomi poput, povišene telesne temperature, noćnog znojenja, gubitka telesne težine i jedan vrlo specifičan simptom, a to je svrab.

Hočkinov limfom je izlečiv radioterapijom, kombinovanom hemoterapijom ili kombinacijom i jednog i drugog u 50-80% slučajeva. Kao značajni prognostički faktori u HL navode se klnički stadijum, pol, godine, postojanje velike tumorske mase. Zapaženo je da znatno bolju prognozu imaju bolesnici u ranim kliničkim stadijumima (I-II A), osobe ženskog pola, osobe mlađe od 30 godina, kao i bolesnici koji nemaju veliku tumorsku masu.

Non-Hočkin limfom je maligna proliferacija limfatičnih ćelija imunog sistema, uključujući limfne čvorove, koštanu srž, slezinu, jetru i sistem za varenje. Ova bolest je znatno učestalija od Hočkinovog limfoma. Kod 70 % bolesnika pojavljuje se bezbolo periferno uvećanje limfnih žlezdi, a povišena telesna temperatura, znojenje, gubitak telesne težine ređi su nego kod Hočkinovog limfoma. Povećanje limfnih čvorova medijastinuma i retroperitoneuma izaziva simptome kompresije različitih organa. Najčešća dva problema pri tome, a za razliku od Hodgkinove bolesti, su opstrukcija gornje šuplje vene, pa nastaje oticanje glave i vrata. Takođe, pritisak na mokraćnu cev može dovesti do prestanka rada bubrega. Anemija je u početku prisutna u oko 33% pacijenata da bi se kod većine razvila kasnije.
U lečenju Non-Hočkin limfoma  glavno mesto zauzima hemioterapija. Radio-terapija u lečenju ove bolesti ima uglavnom palijativni karakter. Primenjuje se samo kada hemioterapijom nije uspela da se ukloni sva tumorska masa. U novije vreme sve se više značaja pridaje alogenoj transplantaciji kostne srži kod agresivnih i rezistentnih oblika, kao i primeni transplantacije matične ćelije hematopoeze iz periferne krvi.

Nazofaringealni karcinom-maligna neoplazma koja se takođe povezuje sa EBV. Karakteriše se slabijom ili jačom zapušenošću nosa i povremenim krvavljenjem iz nosa, nagluvošću, zujanjem u ušima, poremećajem govora, jednostranom parezom mekog nepca, neuralgijom trigeminusa (bol u području koje inerviše trigeminus).
Primenjuje se zračna terapija, žlezde koje se palpiraju na vratu i 6 nedelja posle zračenja se hirurški odstranjuju.