Uzrok nastanka
Izazivač je virus Rabiesa iz
porodice Rhabdoviridae. Prirodni rezervoar su divlje životinje: lisice, vukovi,
pacovi, jazavci, tvorovi i dr. Glavnu ulogu u prenošenju besnila na našim
prostorima imaju vukovi i lisice,u potrazi za hranom oni se spuštaju do seoskih
naselja gde dolaze u sukob sa psima i inficiraju ih. Virus besnila dospeva u
ranu ili tkiva čoveka kada ga ugrizu obolele životinje, ili ga ližu po
povređenoj ili ispucaloj koži.
Klinička slika
Nakon ujeda besne životinje
nastupa period inkubacije koji može biti različito dug, kretati se od od
nekoliko dana do više godina. Bolest počinje prodromnim znacima koji su
nekarakteristični a sastoje se od malaksalosti, zamora, glavobolje, anoreksije
i groznice. U otprilike 50% pacijenata se na mestu ujeda javljaju bol ili
parestezije. Ovaj stadijum traje 2-4 dana. Bolesnici često bezrazložno menjaju ćud
i postaju razdražljivi, uznemireni ili utučeni i potišteni. Beže od kuće bez
razloga. Žale se na nesanicu, glavobolju, nesanicu, bol u ždrelu, trbuhu,
povraćanje ili proliv. Nakon ovog stadijuma bolest se može manifestovati u dva
klinička oblika:
Furiozno besnilo-većina obolelih ima ovu formu bolesti, izraženi su psihomotorni nemir, promene ponašanja, halucinacije, razdražljivost. Među prvim simptomima se javljaju grčevi faringealne muskulature, pa bolesnik jedva može da proguta malo tečnosti, uz strah od pijenja vode što se zove hidrofobija. Dovoljno je da čuje šum vode ili da pomisli na pijenje vode pa da dobije grčeve mišića ždrela i grkljana koji mogu trajati od 1-5 minuta. Bolesnici obilno slinave, znoje se, stalno su u pokretu, brišu se i uplašeni su. Ovakvo stanje traje 2-3 dana, a zatim nastupaju paralize prvo kranijalnih nerava, pa disajne muskulature. Smrt nastupa za 4-5 dana sa pomućenjem svesti i znacima respiratorne insuficijencije.
Paralitičko besnilo-inkubacija je znatno duža, bolest se sporije razvija,
dominira depresivno stanje obolelog. Zbog izraženih paraliza i odsustva
psihomotornog nemira naziva se i "mirno besnilo". Nakon prodromalnog
stadijuma javljaju se grčevi, hidrofobija, usporenost pokreta i na kraju pareze
i paralize. Prvo se oduzima povređena ruka ili noga, a zatim paralize zahvataju
sve mišiće uključujući i disajne. Bolesnik umire postepeno, zbog periferne i
centralne paralize disanja.
Dijagnoza
Značajna je epidemiološka
anketa, klinička slika i laboratorijske pretrage. Najtačnija dijagnoza
postavlja se testom indirektne imunoflorescencije, ELISA testom i elektronskom
mikroskopijom.
Lečenje
Sprovodi se isključivo u centrima za intezivnu negu sa stalnim nadzorom
zbog razvoja paralize disanja i neophodne veštačke ventilacije, samo lečenje je
simptomatsko i svodi se na borbu sa psihomotornim nemirom i konvulzijama, ali
bez efekata na krajnji ishod.
Prevencija
1.Opšte veterinarske
mere-vakcinacija svih pasa i mačaka, borba protiv pasa lutalica i ubijanje
besnih životinja.
2.Zaštita pacijenata posle ujeda sumnjive životinje-obrada rane, sero- i vakcino profilaksa.
3.Vakcinaciji protiv besnila podležu lica koja su profesionalno ugrožena-laboratorijski radnici, veterinari, veterinarski higijeničari, lovočuvari i preparatori.
Povezani tekstovi:
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde