Vidite osobu, a ne bolest | Svetski dan svesti o shizofreniji

Svetski dan svesti o shizofreniji obeležava se svakog 24. maja. Shizofrenija je stigmatizovana jer se o njoj ne govori dovoljno i ne prikazuje se adekvatno u medijima, te je ovaj dan posvećen upravo podizanju svesti o mentalnoj bolesti koja pogađa preko 24 miliona ljudi širom sveta, što znači da od shizofrenije boluje 0,32% svetske populacije.

Shizofrenija je hronični mentalni poremećaj koji utiče na rasuđivanje, opažanje i ponašanje, a samim tim duboko utiče na način na koji osoba percipira stvarnost. Uzrok nastanka ove bolesti je još uvek predmet istraživanja, ali znamo da brojni faktori mogu da utiču na razvoj bolesti. Dopamin ima ključnu ulogu u razvoju shizofrenije, jer zbog neravnoteže ovog hemijskog glasnika dolazi do nedostatka motivacije i energije, kao i do halucinacija i sumanutih ideja.

Neki od faktora koji doprinose ozbiljnosti shizofrenije jesu sami simptomi (halucinacije, deluzije, neorganizovano razmišljanje i ponašanje, povlačenje iz socijalnih interakcija), hroničnost ove bolesti, uticaj na funkcionalnost i stigma koja direktno utiče na kvalitet života obolelih.

Halucinacija nije jedini simptom shizofrenije

Pored nabrojanih simptoma, uočavaju se problemi sa pažnjom, koncentracijom i memorijom. Upravo ovi simptomi mogu biti jedan od iscrpljujućih aspekata shizofrenije jer utiču na svakodnevni život.

Prvi simptomi shizofrenije se uglavnom javljaju u periodu kasne adolescencije kod muškaraca, a kod žena u kasnim dvadesetim godinama života. Međutim, ovaj poremećaj se može javiti i između 45. i 50. godine života, te je ne treba smatrati bolešću od koje mogu da obole isključivo mladi ljudi.

Direktorka Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti „Kovin“, dr Jovanka Petrović, poručuje da je najvažnije prepoznati bolest u prodromalnoj, ranoj fazi: „Stres i drugi faktori mogu da utiču na pogoršanje simptoma. Zato je važno da uhvatimo prve simptome jer se onda pacijent lakše stabilizuje, klinički se leči i uvodi se u fazu remisije.“

Zamenik direktora, dr Zvezdan Milošević, govorio je o ulozi porodice u prepoznavanju bolesti: „Dovoljno je da članovi imaju zapažanja u vezi promena ponašanja ili razmišljanja, a zatim se konsultuju sa nekim ko je na bilo koji način povezan sa zaštitom mentalnog zdravlja populacije. Takođe, važno je da svi znamo da promene u ponašanju ne moraju da upućuju na hronične probleme, već mogu da nas upute na nešto sasvim drugo. Opšta populacija treba da se oslobodi u tom koraku ka stručnom savetu.“

Svest o shizofreniji

Oboleli od shizofrenije su povučeni u svojoj muci i borbi sa sobom, a statistike potvrđuju da je izuzetno mali procenat osoba sa shizofrenijom agresivan, što znači da strah društva nije strah od agresije, već strah od nepoznatog.

„Problem je u tome što se u medijima lakše i više govori o anksioznom poremećaju i depresiji, a sve što se tiče psihoza i shizofrenije su teške i nepoznate teme. Prirodno je da se bojimo nepoznatog, ali kada govorimo o učestalosti shizofrenije moramo da naglasimo da ti ljudi zaista žive u našem okruženju i imaju simptome. Kao što imamo pacijente sa drugim bolestima, isto tako imamo pacijente sa shizofrenijom.  Upravo njima treba da pomognemo da se uključe u društvo i nesmetano žive sa društvom. Kada je pacijent klinički stabilan, nije upadljiv u društvu, tako da u remisiji imamo jedno rešenje“, poručuje dr Jovanka Petrović.

Kako do remisije?

Saznanje da draga osoba boluje od shizofrenije može biti jedno od najtežih iskustava u životu, ali važno je da svi znamo da uz odgovarajući tretman i podršku možemo da upravljamo bolešću i pomognemo ljudima koji imaju shizofreniju da pronađu svoje mesto u društvu i vode ispunjen život.

Direktorka dr Jovanka Petrović naglašava da kada život prilagodi simptomima, pacijent može da se školuje, radi i ima obaveze koje uspešno obavlja. Upravo zato, ne zaboravite da vidite osobu, a ne bolest. Dijagnoza se menja, tok bolesti se menja, a obolela osoba ima iste potrebe kao i svi mi koji danas razmišljamo o ovoj temi – svi težimo mirnom i ugodnom životu. Upravo zato, važno je da razvijamo svest o potrebama drugih ljudi. Time uklanjamo stigmu i direktno utičemo na poboljšanje kvaliteta života obolelih od shizofrenije, ali i gradimo saosećanje i podržavajuće društvo za sve nas.

Šta treba da zapamtimo o shizofreniji?

• Ljudi koji boluju od shizofrenije nisu nasilni i opasni.
• Shizofrenija nije posledica lošeg roditeljstva.
• Shizofrenija ne uključuje samo halucinacije.
• Lekovi za shizofreniju nisu samo lekovi za smirenje.
• Ljudi koji pate od shizofrenije ne moraju da budu hospitalizovani.
• Shizofrenija nije isto što i imati više ličnosti.