Seksualna inteligencija

Najnoviji hit u istaživanju seksualnog ponašanja muškaraca i žena pronalazak je složenog seta ponašanja pod nazivom "seksualna inteligencija".
Da je ovo otkriće bilo poznato pre stotinu godina, naučnici iz ove oblasti bi engleskog džentlmena iz pomenutog vica, koji je prve bračne noći upitao ženu da li je zatrudnela da bi prekinuo sa "besmislenim pokretima", nazvali "seksualnim debilom".

Osim racionalne ("prave”) i emocionalne inteligencije danas se, dakle, operiše i pojmom seksualne inteligencije.

Inteligentna osoba u životu, ne mora biti takva i u seksu

Ako racionalnu inteligenciju odredimo kao sposobnost ličnosti da rešava probleme u raznovrsnim životnim situacijama, a emocionalnu inteligenciju kao sposobnost poneke osobe da uspešno razrešava životne situacije vođene iracionalnim emocijama, seksualnu inteligenciju, po analogiji, možemo definisati kao sposobnost ličnosti da se uspešno nosi sa problema koji proizilaze ne samo iz seksualne komunikacije između muškarca i žene, već i iz odnosa ličnosti prema sopstvenoj seksualnoj filozofiji. Logična je pretpostavka da ce osobe kod kojih su usklađene ove tri vrste "pameti" biti uglavnom uspešne u profesionalnoj karijeri, imati usklađene emocionalne reakcije prema drugim osobama i biti dobre u krevetu. Pomenuti ideal je, nažalost, raritet. Češće se dešava njihova neusklađenost. Sjajni akademičar obdaren blistavom inteligencijom, može zbog manjkavosti emocionalne i seksualne pameti ispoljavati neviđeno osobenjaštvo u kontaktima sa ljudima, a u krevetu biti kompletan “idiot".

Igra bez predigre

Do pre nekoliko decenija nije ni bilo bitno da li je neka osoba seksualno inteligentna. Društvo je vekovima, muškarcima i ženama propisivalo precizne striktne seksualne uloge. Ukrućen muški ud i raskrečene noge žene u krevetu, misonarska poza u kojoj je muškarac iznad žene, seksualna "igra" bez predigre, ćutanje za vreme seksualnog čina (šta je trebalo i da se priča, kada je vreme bilo da se "radi") predstavljali su, u proseku, uobičajenu sliku seksa kojim se muškarac praznio i opuštao, a žena punila nezadovoljstvom, koje nije niti htela niti smela da izrazi. Gde je ljubav u ovoj priči? Vremena su se promenila, žene su donekle izborile ravnopravnost u životu i shvatile da imaju legitimno pravo da uživaju u seksu. Sa takvim vremenom došla je i potreba da i jedan i drugi pol u međusobnim odnosima iskažu skup sposobnosti i veština koje su naučnici nazvali terminom "seksualna inteligencija".

Seksualna inteligencija je više od zadovoljavajuće erekcije muškog uda i orgazma žene

Seksualna inteligencija može se istovremeno odrediti i kao sposobnost i kao veština ličnosti da uživa seksualni život u punom obimu. Da bi bila seksualno inteligentna, osoba mora da poseduje obimna znanja o seksualnosti, sposobnost da prepozna sopstvene skrivene seksualne želje i potrebe kao i umeće da ih slobodno izrazi. Mora da poseduje sposobnost da sa osobom suprotnog pola suptilno komunicira o seksu izvan i u krevetu i veštinu, a sve to primeni u praksi.

Izreke poput onih "da ona stvar ne trpi filozofiranje" pripadaju prošlosti. Jasno je, drugim rečima, da se seksualna inteligencija ne meri čvrstinom erekcije muškog polnog uda, brojem orgazama žene (ma kako retki bili), frekvencijom odnosa i tako nadalje. S obzirom da je reč o sposobnostima i veštinama, jasno je da seksualna inteligencija može da se meri psihološkim testovima upitnicima i inventarima.

Testovno merenje, analogno testovnom merenju racionalne inteligencije dopušta mogućnost da se osobe u pogledu seksualne inteligencije kvantifikuje kao "prosečne", “nadprosečne" ili "zaostale". Nije bez značaja. Neka istraživanja su pokazala da seksualno inteligentne osobe više uživaju u seksu i da u manjoj meri nego seksualno zaostale osobe ispoljavaju poremećaje kao što su, na primer, impotencija i anorgazmija.