Zaljubljenost je
osećanje koje označava mogući početak ljubavi. Od pamtiveka je bilo opevano u
pesmama, utisnuto na slikarskim platnima, opisivano u književnim delima i filozofskim raspravama. U novijem periodu, zaljubljenost postaje predmet izučavanja
psihologije,
psihijatrije, i
seksologije.
Psihologija emocija pokazuje da zaljubljenost, pored mnogih zajedničkih elemenata, ima i neke specifičnosti koje je odvajaju od ostalih ljubavnih osećanja. Pre nego što pređemo na te specifičnosti i njihov uticaj na seksualno ponašanje, navešćemo i ukratko opisati, ljubavna osećanja sa kojima zaljubljenost ima dodirnih tačaka.
Psihologija emocija pokazuje da zaljubljenost, pored mnogih zajedničkih elemenata, ima i neke specifičnosti koje je odvajaju od ostalih ljubavnih osećanja. Pre nego što pređemo na te specifičnosti i njihov uticaj na seksualno ponašanje, navešćemo i ukratko opisati, ljubavna osećanja sa kojima zaljubljenost ima dodirnih tačaka.
Ljubavna opčinjenost
Erotska fasciniranost, očaranost pojedinim fizičkim ili psihičkim svojstvima neke osobe, na početku poznanstva s njom, predstavlja
ljubavnu opčinjenost. Takvo oduševljenje delom nečije ličnosti, erotski fascinirana
osoba često tumači kao iznenadno
zaljubljivanje. Ljubavna opčinjenost vremenom se može razviti u stvarnu
zaljubljenost, ali to i ne mora da se dogodi jer, kada osoba bolje upozna objekat svoje fasciniranosti, dešava se, da se u njega razočara. Ovakvo osećanje najčešće se pojavljuje kod osoba koje u sebi nose nesvesni ljubavni ideal, pa naiđu na nekoga ko po svojim osobinama i ponašanju odgovara tom idealu.
Ideal je obično fiksiran u detinjstvu i odnosi se na onoga sa kojim je osoba, kao dete, bila u vrlo prisnim emocionalnim odnosima. Klasični primer ljubavne opčinjenosti je romantična priča o Romeu i Juliji koja se, inače, veoma često pogrešno tumači kao primer prave i savršene ljubavi.
Ideal je obično fiksiran u detinjstvu i odnosi se na onoga sa kojim je osoba, kao dete, bila u vrlo prisnim emocionalnim odnosima. Klasični primer ljubavne opčinjenosti je romantična priča o Romeu i Juliji koja se, inače, veoma često pogrešno tumači kao primer prave i savršene ljubavi.
Ljubav na prvi pogled
Kada se
ljubav javi naglo, već pri prvom susretu s nekim, govorimo o
ljubavi na prvi pogled. Ne mora doći ni do upoznavanja s tom osobom, već je dovoljno da se ona neko vreme samo posmatra.
S obzirom na to da ovakvo ljubavno osećanje nastupa brzo, bez potpunijeg upoznavanja voljene osobe, isto tako može brzo i da nestane. U izvesnim životnim situacijama čovek je naročito sklon ljubavi na prvi pogled. To je onda kada se nalazi u psihičkom stanju tzv. spremnosti za ljubav. Uzrok tome može da bude razočaranost u dotadašnjeg seksualnog partnera, osećanje prevarenosti, napuštenosti ili zapostavljenosti u ljubavi. Takođe, seksualno nezadovoljni muškarci ili žene, lako se nađu u situaciji spremnosti za ljubav. Tada su naročito skloni da budu prema sebi nedovoljno kritični te da nazivaju ljubavlju osećanja u sebi, koja to nisu.
Dobar primer ljubavi na prvi pogled jesu osećanja koja su se pojavila kod Ane Karenjine u istoimenom Tolstojevom romanu, prilikom prvog susreta sa Vronskim. Kod nje je, tada, postojala izrazita "spremnost za ljubav" zbog nesrećnog braka u kojem je živela.
S obzirom na to da ovakvo ljubavno osećanje nastupa brzo, bez potpunijeg upoznavanja voljene osobe, isto tako može brzo i da nestane. U izvesnim životnim situacijama čovek je naročito sklon ljubavi na prvi pogled. To je onda kada se nalazi u psihičkom stanju tzv. spremnosti za ljubav. Uzrok tome može da bude razočaranost u dotadašnjeg seksualnog partnera, osećanje prevarenosti, napuštenosti ili zapostavljenosti u ljubavi. Takođe, seksualno nezadovoljni muškarci ili žene, lako se nađu u situaciji spremnosti za ljubav. Tada su naročito skloni da budu prema sebi nedovoljno kritični te da nazivaju ljubavlju osećanja u sebi, koja to nisu.
Dobar primer ljubavi na prvi pogled jesu osećanja koja su se pojavila kod Ane Karenjine u istoimenom Tolstojevom romanu, prilikom prvog susreta sa Vronskim. Kod nje je, tada, postojala izrazita "spremnost za ljubav" zbog nesrećnog braka u kojem je živela.
Zaljubljenost
Zaljubljenost predstavlja prvu, akutnu fazu erotske osećajne usmerenosti ka nekoj osobi. Za razliku od ljubavne opčinjenosti, zaljubljenost se odnosi na osobu u celini, mada ne i na sve njene osobine, jer se javlja pre nego što smo je u potpunost i upoznali. Odlikuje se iznenadnošću osećanja, njihovim neprestanim pojačavanjem i produbljivanjem, kao i obogaćivanjem osećajne usmerenosti ka voljenoj osobi, novim emocijama. To je posledica stalnog otkrivanja novih osobina kod drage osobe, koje zaljubljenog a sve više i više privlače.
Čovek se zaljubljuje u svojstva određene ličnosti koja se poklapaju sa nekim njegovim psihičkim sadržajima, težnjama, idealima i stavovima. Tako se jednom zaljubljujemo u nečiju spoljašnjost, drugi put u inteligenciju ili način života, itd. Pri tome nam je, retko baš jasno u šta se, zapravo, zaljubljujemo. To je zato što se kod zaljubljenog aktiviraju mnogi, ranije naučeni i u nesvesnom delu psihe sačuvani sadržaji, koji su kod voljene osobe naišli na odgovarajuću rezonancu.
Ponekad se zaljubljujemo u osobu koja nas seksualno uzbuđuje upravo na način kako to potajno priželjkujemo ili se, pak, zaljubljujemo u ličnost kod koje smo naišli na razumevanje svojih intimnih želja. Zaljubljenost traži sve više dodirnih tačaka sa voljenom osobom. Ako ih nađe u dovoljnoj meri, pretvara se u trajniju osećajnu povezanost, u ljubav. Ako ne, ubrzo prestaje.
Čovek se zaljubljuje u svojstva određene ličnosti koja se poklapaju sa nekim njegovim psihičkim sadržajima, težnjama, idealima i stavovima. Tako se jednom zaljubljujemo u nečiju spoljašnjost, drugi put u inteligenciju ili način života, itd. Pri tome nam je, retko baš jasno u šta se, zapravo, zaljubljujemo. To je zato što se kod zaljubljenog aktiviraju mnogi, ranije naučeni i u nesvesnom delu psihe sačuvani sadržaji, koji su kod voljene osobe naišli na odgovarajuću rezonancu.
Ponekad se zaljubljujemo u osobu koja nas seksualno uzbuđuje upravo na način kako to potajno priželjkujemo ili se, pak, zaljubljujemo u ličnost kod koje smo naišli na razumevanje svojih intimnih želja. Zaljubljenost traži sve više dodirnih tačaka sa voljenom osobom. Ako ih nađe u dovoljnoj meri, pretvara se u trajniju osećajnu povezanost, u ljubav. Ako ne, ubrzo prestaje.
Seksualni odnos
Da li se, i kako, stanje zaljubljenosti odražava na
seksualni odnos i da li postoje razlike između zaljubljenih i onih koji to nisu u upražnjavanju i stavovima prema
koitusu? Odgovore na ova pitanja daju nam rezultati empirijskog istraživanja "Seksualno ponašanje Jugoslovena" koje je sprovelo
Društvo za bihevioralnu teoriju i praksu, na celoj teritoriji naše bivše zemlje, i to u onom delu upitnika, u kojem je ukrštena varijabla zaljubljenost (kod muškaraca i žena) sa odgovorima na pitanja o samom seksualnom odnosu.
Tako se pokazalo da zaljubljene osobe, oba pola, imaju čak tri puta češće seksualne odnose, od onih koji to nisu, a i samo trajanje odnosa je kod zaljubljenih duže, u proseku od 16 do 30 minuta, prema 8 do 15 minuta kod nezaljubljenih.
Na pitanje: "O kome sanjate dok vodite ljubav sa partnerom?", zaljubljeni su odgovorili, bez obzira na pol, da ne sanjare (82% muškaraca i 80% žena), dok je samo manji broj odgovorio da mašta, i to o poznatoj osobi. Nezaljubljeni su ovde imali raznovrsnije odgovore (sanjare o nepoznatoj osobi, medijskim ličnostima - glumcima, pevačima, pa čak i o grupi osoba). Ovu razliku je lako shvatiti, imajući u vidu napred navedene odlike zaljubljenog ponašanja.
Kada bi partner bio na raspolaganju, zaljubljeni bi vodili ljubav najčešće 3 do 5 puta nedeljno (žene) i svaki dan (muškarci), dok bi nezaljubljeni takvu priliku koristili 2 do 3 puta mesečno (žene) i ne više od jednom nedeljno (muškarci). Iz ovoga je evidentno da stanje zaljubljenosti bitno pojačava seksualnu želju.
I kod osećanja koja se javljaju u toku samog ljubavnog čina, postoje razlike u odgovorima. Naime, ljubavni čin zaljubljeni najčešće opisuju kao najprijatniji osećaj (68% žena i 53% muškaraca) ili sa nešto nižim gradacijama (veoma prijatan i prijatan), za razliku od nezaljubljenih, kod kojih dominira odgovor prijatan (42% muškaraca i 25% žena), znatno manjem broju je svejedno, a postoje i oni koji to rade zato što moraju (5% žena i samo 1% muškaraca) iz različitih razloga.
Kada je u pitanju verbalna ekspresija, naš narod joj nije previše sklon u seksu i to potvrđuje dominantan procenat onih (bilo da su zaljubljeni ili ne) koji su na pitanje: "Kakav razgovor volite dok vodite ljubav?", odgovorili - nikakav (oko 60% u obe kategorije). Razlike se, međutim, javljaju kada su u pitanju izjave ljubavi i nežnosti što voli 31% zaljubljenih i samo 12% nezaljubljenih žena, dok je kod mušakaraca razlika manja, 25% prema l6%.
Upitnik je sadržao i pitanje o položajima u toku seksualnog odnosa. Sklonost ka menjanju poza pokazalo je dva i po puta više zaljubljenih, oba pola, u odnosu na nezaljubljene. "Misionarski" položaj je podjednako drag obema kategorijama, dok nezaljubljeni "prednjače" u bočnom snošaju, odpozadi. Nijedna kategorija ispitanika nije pokazala interesovanje za vratolomije stojećih položaja.
Zaljubljenost je, pokazalo se, bitan faktor i za doživljavanje orgazma. Ona ženama omogućava tri puta češće doživljavanje orgazma, a muškarci čak u 40% slučajeva imaju više od jedne ejakulacije u toku seksualne "seanse".
Interesantan je i podatak da su nezaljubljene žene sklonije da odglume orgazam. Objašnjenje za ovo leži, možda, u njihovom uverenju da time potkrepljuju muškarčevo seksualno samopouzdanje, što može dati, terapeutski gledano, samo kratkotrajne efekte, ali na duže staze, skoro neminovno void ka destrukciji partnerskih odnosa.
Praktikovanje oralnog seksa je dalo, bar što se tiče muškaraca, pomalo neočekivane rezultate. Naime, sa seksualnim partnerkama nezaljubljeni muškarci duplo češće upražnjavaju oralnu stimulaciju od zaljubljenih, dok je kod žena suprotan slučaj, vole to da rade samo onim muškarcima u koje su zaljubljene a ukoliko nisu, spremne su na oralni seks samo u 8% slučajeva (i tada, zbog sopstvenog zadovoljstva).
Analna stimulacija ili analni seks, na ovim prostorima, izgleda nije baš popularan. Upražnjava je samo 6% zaljubljenih muškaraca i žena i tada je to odraz velike intimnosti partnera. Među nezaljubljenima je zabeležen samo nekoliko slučajeva, koji su to radili iz radoznalosti. Takođe je bio zanemarljiv i procenat onih, iz obe kategorije, koji su koristili hemijska ili mehanička pomagala u seksualnim odnosima.
I na kraju, razmeni partnera (grupni seks) su, iako u malom procentu, skloniji nezaljubljeni (i to muškog pola), što je bilo za očekivati, jer bi retko koja zaljubljena osoba pristala da sa drugima deli ili razmenjuje "predmet" svoje zaljubljenosti.
Kakav bi opšti zaključak mogao da se izvede iz prethodno iznetih rezultata istraživanja?
Emotivno stanje zaljubljenosti pojačava erotsku privlačnost među partnerima i boji njihovo celokupno seksualno ponašanje, pri čemu se aktivira libidinozna energija koja zaljubljene osobe čini spremnim za česte i intenzivne seksualne kontakte sa voljenim partnerima.
Tako se pokazalo da zaljubljene osobe, oba pola, imaju čak tri puta češće seksualne odnose, od onih koji to nisu, a i samo trajanje odnosa je kod zaljubljenih duže, u proseku od 16 do 30 minuta, prema 8 do 15 minuta kod nezaljubljenih.
Na pitanje: "O kome sanjate dok vodite ljubav sa partnerom?", zaljubljeni su odgovorili, bez obzira na pol, da ne sanjare (82% muškaraca i 80% žena), dok je samo manji broj odgovorio da mašta, i to o poznatoj osobi. Nezaljubljeni su ovde imali raznovrsnije odgovore (sanjare o nepoznatoj osobi, medijskim ličnostima - glumcima, pevačima, pa čak i o grupi osoba). Ovu razliku je lako shvatiti, imajući u vidu napred navedene odlike zaljubljenog ponašanja.
Kada bi partner bio na raspolaganju, zaljubljeni bi vodili ljubav najčešće 3 do 5 puta nedeljno (žene) i svaki dan (muškarci), dok bi nezaljubljeni takvu priliku koristili 2 do 3 puta mesečno (žene) i ne više od jednom nedeljno (muškarci). Iz ovoga je evidentno da stanje zaljubljenosti bitno pojačava seksualnu želju.
I kod osećanja koja se javljaju u toku samog ljubavnog čina, postoje razlike u odgovorima. Naime, ljubavni čin zaljubljeni najčešće opisuju kao najprijatniji osećaj (68% žena i 53% muškaraca) ili sa nešto nižim gradacijama (veoma prijatan i prijatan), za razliku od nezaljubljenih, kod kojih dominira odgovor prijatan (42% muškaraca i 25% žena), znatno manjem broju je svejedno, a postoje i oni koji to rade zato što moraju (5% žena i samo 1% muškaraca) iz različitih razloga.
Kada je u pitanju verbalna ekspresija, naš narod joj nije previše sklon u seksu i to potvrđuje dominantan procenat onih (bilo da su zaljubljeni ili ne) koji su na pitanje: "Kakav razgovor volite dok vodite ljubav?", odgovorili - nikakav (oko 60% u obe kategorije). Razlike se, međutim, javljaju kada su u pitanju izjave ljubavi i nežnosti što voli 31% zaljubljenih i samo 12% nezaljubljenih žena, dok je kod mušakaraca razlika manja, 25% prema l6%.
Upitnik je sadržao i pitanje o položajima u toku seksualnog odnosa. Sklonost ka menjanju poza pokazalo je dva i po puta više zaljubljenih, oba pola, u odnosu na nezaljubljene. "Misionarski" položaj je podjednako drag obema kategorijama, dok nezaljubljeni "prednjače" u bočnom snošaju, odpozadi. Nijedna kategorija ispitanika nije pokazala interesovanje za vratolomije stojećih položaja.
Zaljubljenost je, pokazalo se, bitan faktor i za doživljavanje orgazma. Ona ženama omogućava tri puta češće doživljavanje orgazma, a muškarci čak u 40% slučajeva imaju više od jedne ejakulacije u toku seksualne "seanse".
Interesantan je i podatak da su nezaljubljene žene sklonije da odglume orgazam. Objašnjenje za ovo leži, možda, u njihovom uverenju da time potkrepljuju muškarčevo seksualno samopouzdanje, što može dati, terapeutski gledano, samo kratkotrajne efekte, ali na duže staze, skoro neminovno void ka destrukciji partnerskih odnosa.
Praktikovanje oralnog seksa je dalo, bar što se tiče muškaraca, pomalo neočekivane rezultate. Naime, sa seksualnim partnerkama nezaljubljeni muškarci duplo češće upražnjavaju oralnu stimulaciju od zaljubljenih, dok je kod žena suprotan slučaj, vole to da rade samo onim muškarcima u koje su zaljubljene a ukoliko nisu, spremne su na oralni seks samo u 8% slučajeva (i tada, zbog sopstvenog zadovoljstva).
Analna stimulacija ili analni seks, na ovim prostorima, izgleda nije baš popularan. Upražnjava je samo 6% zaljubljenih muškaraca i žena i tada je to odraz velike intimnosti partnera. Među nezaljubljenima je zabeležen samo nekoliko slučajeva, koji su to radili iz radoznalosti. Takođe je bio zanemarljiv i procenat onih, iz obe kategorije, koji su koristili hemijska ili mehanička pomagala u seksualnim odnosima.
I na kraju, razmeni partnera (grupni seks) su, iako u malom procentu, skloniji nezaljubljeni (i to muškog pola), što je bilo za očekivati, jer bi retko koja zaljubljena osoba pristala da sa drugima deli ili razmenjuje "predmet" svoje zaljubljenosti.
Kakav bi opšti zaključak mogao da se izvede iz prethodno iznetih rezultata istraživanja?
Emotivno stanje zaljubljenosti pojačava erotsku privlačnost među partnerima i boji njihovo celokupno seksualno ponašanje, pri čemu se aktivira libidinozna energija koja zaljubljene osobe čini spremnim za česte i intenzivne seksualne kontakte sa voljenim partnerima.
Povezani tekstovi:
Broj komentara: 4
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde
Seksualnost