Torakoskopska simpatektomija - nova metoda lečenja pojačanog znojenja (hiperhidroze)

Prekomerno znojenje ili hiperhidroza, iako ne predstavlja značajan medicinski problem, prisutno je kod približno 3% svetske populacije, naročito kod mlađih osoba, predstavljajući značajan kako psihološki tako i socijalni problem.

Definiše se kao prekomerno i nekontrolisano znojenje koje prevazilazi potrebe normalne termohomeostaze.

1. primarnu hiperhidrozu  (esecijalnu ili idiopatsku)- kod koje uzrok nije poznat,
2. sekundarnu hiperhidrozu - koja nastaje kao posledica nekih drugih poremećaja kao što su:
–    Endokrini poremećaji (hipertireoidizam)
–    Tumori (feohromocitom, karcinoid tumor)
–    Tumori hipofize
–    Tuberkuloza
–    Diabetes mellitus
–    Limfomi
–    Bolesti simpatičkog sistema
–    Neurološke i psihijatrijske bolesti (Parkinsonova bolest, Riley-Day Sy.)
–  Upotreba lekova (Propranolol, Physostigmine, Pilocarpin, triciklični antidepresivi, antiemetici, Venlafaxin)
 Za razliku od funkcionalnog znojenja koje nastaje kao posledica fizičkih vežbi, premora, povišene telesne ili spoljašnje temperature, primarna hiperhidroza nastaje kao posledica emocionalih problema i anksioznosti.

Hiperhidroza se dalje deli na:

1. fokalnu hiperhidrozu – kada su znojenjem zahvaćeni samo pojedini delovi tela (dlanovi, pazušne jame, lice, tabani)
2.  generalizovanu hiperhidrozu – kada je pojačanim znojenjem zahvaćeno celo telo
Primarna hiperhidroza je skoro uvek fokalna, dok je sekundarna hiperhidroza najčešće generalizovana.

Prema novijim istraživanjima, dokazano je da se hiperhidroza nasleđuje, te da u 25- 50% slučajeva postoji poremećaj kod članova porodice. Hiperhidroza se nasleđuje autozomno dominantno, sa varijabilnom penetracijom, što znači da kada jedan roditelj ima hiperhidrozu, verovatnoća da će se ona pojaviti i kod deteta jeste oko 25 %.

Primarna hiperhidroza je problem koji utiče na sve aspekte ljudskog života. Javlja se već u detinjstvu ili pubertutu, mananifestujući se gotovo svakodnevno. Osobe sa ovim problemom izbegavaju kontakte sa drugim osobama zbog stalno vlažnih dlanova, nose široku tamnu odeću kod pojačanog znojenja ispod pazuha, polako se povlače u sebe, otuđujući se od društva.

Pojačano znojenje potencira neprijatnost i nesigurnost u društvu, čime se posledično pojačava i znojenje i nastaje začarani krug.

Za postavljanje dijagnoze primarne hiperhidroze neophodna je dugogodišnja istorija pojačanog znojanja pacijenta, kao i klinički pregled pacijenta.

Ne postoji precizna skala intenziteta za  hiperhidrozu, te se najčešće primarna hiperhidroza deli kvalitativno na:
–    Blagu (mild)
–    Umerenu (moderate)
–    Ozbiljnu (severe)

Ova podela je urađena na osnovu upitnika o Kvalitetu života (Quality of life) kao što su: Hyperhidrosis Disease Severity Scale (HDSS),  Hyperhidrosis Impact Questionnaire (HHIQ),   Dermatology Life Quality Index (DLQI)

Kvantitativni dijagnostički testovi su:

1.    Gravimetrijska metoda –merenje težine filter papira
2.    Ninhydrin test
3.    Minor’s iodine Starch test

Terapija  hiperhidroze:

1. Dijetetski režim – izbegavanje namirnica koji provociraju pojačano znojenje (kafa, čaj, koka-kola, čokolada), izbegavanje začinjene i vruće hrane.

2. Antiperspiranti i dezodoransi - (Aluminiju hlorid hekashidrat 10% ili 20%- Drysol ®, Xerac ®) su široko korišćeni svuda u svetu, ali njihova upotreba je zadovoljvajuća samo kod blagih i umerenih formi hiperhidroze. Oni zapušavaju izvodne kanale znojnih žlezdi i na taj način privremeno blokiraju znojenje. Efekat je zadovoljvajući samo nekoliko meseci, mogu se javiti alergijske i druge toksične reakcije na mestu aplikacije.

3. Lekovi - (sedativi, antiholinergici, simpatikolitici, β blokeri, atropin) njihova upotreba je organičena pojavom sporednih efekata koje ovi lekovi izazivaju (midrijaza, fotofobija, tahikadije, aritmije, nauzeja, povraćanje, zbinjenost, malaksalost, opstipacija, smanjenje bronhijalne sekrecije) kao i činjenicom da su efikasni samo za blage oblike hiperhidroze.

4. Jonoforeza - se najčešće upotrebljava za palmarnu i aksilarnu hiperhidrozu. Izvodi tako što se vlažni sunđeri sa elektrodama pričvrste za šake ili se postave u pazušne jame i zatim se u toku 20 minuta propušta nisko voltažna struja. Efekat je reverzibilan, te se intervencija mora ponavljati u određenim vremenskim intervalima. Sporedni efekti u vidu peckanja, trnjenja, eritema  pa čak i opekotina, ograničavaju široku upotrebu jonoforeze u lečenju hiperhidroze
5. Botulinum A toxin (BOTOX®, Dysport ®) - blokira oslobađanje acetilholina sa neuromišićne spojnice i na taj način privremeno isključuje inervaciju znojne žlezde. Izvodi se intradermalnim ubrizgavanjem u određene delove tela (dlanovi, pazušne jame). Intervencija se mora ponavljati u određenim vremenskim intervalima koje pacijent određuje subjektivno na osnovu intenziteta ponovnog znojenja
6. Torakoskopska simpatektomija – jedina terapijska procedura koja ima trajan efekat!!! Već 30 godina se izvodi svuda u svetu sa izvanrednim rezultatima i spada u standard lečenja težih formi primarne fokalne hiperhidroze. Spada u minimalno invazivnu hiruršku proceduru sa efikasnošću od preko 99%. Operacija spada u jednodnevnu hirurgiju-pacijent ujutru dođe na zakazanu operaciju, bude operisan i nekoliko sati nakon operacije napušta bolnicu sposoban za obavljanje svih svakodnevnih aktivnosti. Nema se potrebe za bolovanjem, rehabilitacijom, upotrebom lekova. Operacija se izvodi u opštoj anesteziji, operišu se obe strane grudnog koša, kroz tri reza na koži veličine od po 5 milimetara, ožiljaka posle operacije gotovo da i nema. Efekat operacije se javlja odmah nakon buđenja iz anestezije-pacijent se budi sa suvim i toplim dlanovima, pazušnim jamama. Komplikacija i neželjenih efekata posle operacije gotovo da i nema. Kod oko 40% operisanih javlja se kompenzatorno znojenje leđa i stomaka (dok se organizam ne privikne na manju produkciju znoja), koje je prolazno, pacijenti ga u najvećem broju slučajeva dobro podnose. Posle operacije dlanovi, pazušne jame i lice neće biti apsolutno suvi, znojiće se normalno u skladu sa spoljašnjom temperaturom ili fizičkim aktivnostima.