Vratna i lumbalna diskus hernija

Što se tiče vratne diskus hernije, najčešće je prisutan bol u vratu sa ili bez širenja u glavu, rame i ruku (cervikalni sindrom-syndroma cervicale, cervicocephalicum, sy cervicobrachiale). Kod uznapredovale bolesti, a nekad i od samog početka, mogu se javiti znaci oštećenja kičmene moždine i/ili početaka (korena) nerava (mijelopatije i radikulopatije). One se manifestuju slabošću, utrnulošću, peckanjem i/ili nespretnošću u predelu ruku i nogu. Često postoji i osećaj vrtoglavice i nestabilnosti, naročito pri nekim pokretima u vratu.

Najčešće patološke promene u lumbalnom delu kičme koje vrše pritisak na nervne strukture nastaju kao posledica degeneracije unutar kičmenog stuba (degeneracije diskova, pršljenova, zglobova, ligamenata...). Kod uznapredovale bolesti, a nekad i od samog početka, mogu se javiti znaci oštećenja početaka nerava (korena nerva- radikulopatije). One se manifestuju slabošću i utrnulošću nogu. Ukoliko se javi utrnulost, ona je najčešće lokalizovana na stopalu (pacijentu trne unutrašnja ili spoljašnja strana stopala). Takođe, pacijent otežano hoda na prstima ili petama jednog ili oba stopala.

Razlozi pomenutih bolova u ovim delovima kičme mogu biti različiti, a često su i udruženi. Na početku bolesti dominira tzv. miofascijalni bol (obično kao bol u vratu ili duž kičmenog stuba). Nastaje zbog upale i grča u brojnim mekim tkivima npr. u mišićima, ligamentima, kapsulama zglobova i pripojima ovih struktura. Povezan je sa nepravilnim držanjem, traumama, slabim mišićima koji drže posturu (duboki mišići oko kičme, mišići leđa, vrata i trbuha...), kao i stalnim opterećenjem kičme koji izazivaju prekomerna telesna težina, opterećenja na poslu ili nepravilni pokreti prilikom saginjanja i dizanja tereta.

Takođe, bolest se može razviti i u okviru raznih reumatskih bolesti ili nakon povreda. Tegobe vezane za kičmeni stub su česte u bolestima koje napadaju veći broj organa - sistemske autoimune bolesti, osteoporoza, neke bolesti krvi, maligne bolesti, bolesti koje duže vreme dovode do smanjenog kretanja... Mnoge bolesti okolnih organa mogu izazivati bol koji imitira bolesti kičmenog stuba (bubrezi, materica, jajnici...). Gore navedene bolesti se obično ne leče neurohirurški i retko izazivaju neurološka oštećenja. Ukoliko hronična bol dugo traje, bol može postati bolest za sebe.

Operacija diskus hernije

Operacija diskus hernije sa metodom perkutane laserske dekompresije diska (PLDD) jedan je od takozvanih „minimalno invazivnih“ načina lečenja diskus hernije. Lečenje se izvodi perkutano, pa se očekuje da će morbiditet biti niži, a period oporavka kraći nego kod konvencionalne hirurgije.

Zbog minimalno invazivne prirode i činjenice da je povratak na posao obično moguć u roku od nekoliko dana nakon lečenja, čini se da je PLDD jedna od boljih alternativa konvencionalnoj hirurgiji. Takođe, za pacijente, perkutana discektomija može pomoći u ublažavanju simptoma bolova u leđima i nogama, uključujući išijas i radikulopatiju, pa čak i čisti aksijalni bol izazvan „centralnom fokalnom izbočinom“ ili centralnim ispupčenjem diska.

Perkutana discektomija je široko prihvaćen tretman za pacijente sa malim hernijacijama. To takođe može biti obećavajuća opcija za pacijente sa velikim hernijacijama kod kojih se otvorena operacija ne smatra odgovarajućim lečenjem.

Postupak

Operacija diskus hernije metodom Perkutane discektomije je vrlo jednostavna. Pacijent prima lokalni anestetik i blagu sedaciju, a opšta anestezija nije potrebna. Umetanje igle je jednostavno i nije naročito bolno. Kada se igla ubaci u disk, sama dekompresija diska traje svega nekoliko minuta, a čitav postupak traje oko 30 minuta.

Odgovarajuća dijagnostička evaluacija pre ovog postupka skoro uvek uključuje magnetnu rezonancu (MRI) cervikalne ili lumbosakralne kičme, kao i kompletnu anamnezu i fizički pregled. Pacijenti sa velikim herniranim diskovima možda neće biti kandidati za ovaj postupak, ali u konsultaciji sa hirurgom i u zavisnosti od veličine hernijacije, moguće je sprovesti ovu proceduru. Pacijenti sa ispupčenim diskovima, malim hernijama sa zatvorenim zidovima i umerenim hernijama diska mogu biti dobri kandidati za ovaj postupak.

Indikacije za ovu vrstu operacije su:

ispupčeni diskovi,

blage hernije diska,

umerene hernije diska,

herniacija centralnog diska sa centralnim bolom,

bolovi u leđima i nogama,

išijas i radikulopatija.

Oporavak nakon intervencije

Oporavak nakon operacije nije zahtevan. Pacijenti obično osećaju malo bola nakon postupka. Dužni su da izbegavaju podizanje i naporno vežbanje tokom određenog vremena, a sa neaktivnim radom može da se nastavi nakon desetak dana.

Pacijenti koji imaju fizički zahtevnije zanimanje će vrlo verovatno morati duže da čekaju da se vrate na posao, jer se obično u tim slučajevima prepisuje fizikalna terapija radi bržeg oporavka.

Moguće komplikacije nakon PLDD procedure su veoma retke, ali uključuju iritacije korena nerva i duralne povrede, a moguće je i oštećenje retroperitonealnih struktura. Takođe, mogu se javiti i postoperativna krvarenja i odložene infekcije.

Operacija diskus hernije PLDD metodom

Vratna i lumbalna diskus hernija