Emocije za 21. vek

Možete li nabrojati 6 osnovnih emocija? Ljudi će uvrstiti ili izbaciti vrlo različite osećanja ali, moderna psihologija i psiholozi su jedinstveni:

Slušajući govor koji vas ponese do osećaja uzvišenosti dovodi do stimulisanja mišića grla i vrata i pri tom se oslobađa hormon oksitocin koji uzrokuje topli, umirujući osećaj - upravo onaj koji se povezuje s osećajem uzvišenosti. Prof. Jonathan Haidt sa Univerziteta Virginia u Charlottesville i njegova studentkinja Jennifer Silvers eksperimentisali su sa majkama koje su gledale video snimke Oprah showa ili epizode Seinfelda. One koje su gledale Oprah više su vremena provodile dojeći i grleći svoje bebe nego majke koje su odgledale epizodu Seinfelda.

"Oksitocin nas ne tera da delimo novac humanitarnim organizacijama, niti da pomažemo nepoznatoj osobi kojoj je stao automobil, već podstiče želju za dodirivanjem, grljenjem te nam pomaže da budemo otvoreniji i iskažemo više poverenja drugima," zaključio je prof. Haidt.

Iako ima fiziološku i motivacionu komponentu, za razliku od 6 temeljnih emocija, oksitocin ne daje očiglednu ekspersiju na licu. Ako bismo studioznije pogledali, dolazi do neznatnog omekšavanja izraza lica, a ponekad se podignu i obrve kao i kad je osoba žalosna.

Osećaj uzvišenosti je relativno redak, ljudi ga osete manje od jedanput nedeljno iako postoje velike razlike među pojedincima. "Kada biste upitali ljude da nabroje najdragocjenija iskustva u životu, trenuci uzvišenosti verojatno bi se našli među prvih 5," kaže Haidt.

Glava nam se nagne u jednu stranu, govor se ubrza, a mišići čela i oko ili očiju stisnu - obuzela vas je radoznalost.

Zainteresovanost je možda teže uočiti od straha ili radosti, ali ipak ima oznaku osnovne emocije - vlastiti karakteristični izraz lica.

Ovaj osećaj suprotnost je strahu i teskobi koju osećamo u susretu s nepoznatim. Umesto toga zainteresovanost nas tera da upoznamo nepoznato i da intelektualno napredujemo.

Zainteresovanost zaslužuje status među temeljnim emocijama i po još jednom kriterijumu - može da poprimi patološki oblik. Primera radi, preterani strah može dovesti do panike ili hronične teskobe dok previše interesa rezultira kompulzivnim, ponavljajućim ponašanjem.

Zahvalnost nema vlastiti izraz na licu, iako će verovatno rezultirati osmehom ili možda blagim spuštanjem glave. Osim toga, značajan je uticaj kulture pa se iskazivanje razlikuje na zapadu i istoku.

Ovaj osećaj tera nas da priznamo i uzvratimo dobročinstvo ili pokažemo pažljiv gest. Ovde se ne radi samo o uzvraćanju usluge.

Sara Algoe sa Univerzitata North Carolina u Chapel Hillu, ustanovila je da zahvalnost još dublje poezuje parove. Osećaj zahvalnosti signalizira nam da osobu treba da upoznamo bolje jer će nas podržati i u budućnosti. Kad se jednom dobro upoznate ili postanete par, osećaj zahvalnosti podseća nas koliko je osoba s kojom smo odlična za nas. Dugoročno gledano, zahvalnost podstiče pozitivni ciklus davanja i primanja kreirajući uzlaznu spiralu zadovoljstva vezom ili harmonije u nekoj grupi.

Arogantni osećaj ponosa u nekim kulturama svrstava se u smrtne grehe. Ponos može biti i plemenit - u slučaju da dolazi nakon nekog vlastitog dostignuća i zaustavlja se na nivou samopoštovanja. Jessica Tracy, psiholog sa Univerziteta British Columbia (UBC) u Vancouveru zato razlikuje "hubristički ponos" i "autentični ponos".

Po spoljnoj manifestaciji nemoguće ih je razlikovati. U oba slučaja glava se malo zabacuje unazad, ruke se šire od tela i teži se ka tome da izgledamo veći. Za razliku od temeljnih emocija ovde lice igra tek malu ulogu - ispuštajući tek neprivlačni smešak.

Ponos se razlikuje od temeljnih emocija i po tome što je samosvestan. Poput srama, krivice i nelagodnosti on zahteva osećaj samosvesti i sposobnost vlastite procene.

Ponos je povezan sa statusom, a on može ići u dva smera, dodao je antropolog Joe Henrich, također s UBC. Jedan je povezan s agresijom i preteranim samopouzdanjem, dok je drugi motivisan dostignućem, napornim radom i altruističkim ponašanjem.

Svi smo je osetili ali teško je opisati zbunjenost. Dacher Keltner sa Univerziteta California, Berkeley sugeriše da je zbunjenost "osećaj da nam okolina daje nedovoljno informacija ili da su one kontradiktorne".

Na licu ju je lako zapaziti - obrve se nabiraju, oči stisnu, a usne se čak mogu gristi. Jedna studija je pokazala da je po prepoznatljivosti među svakodnevnim izrazima lica zbunjenost druga po redu - odmah nakon radosti.

Srodna je iznenađenju i zainteresiranosti, a uočeni izrazi lica upozoravaju druge da je zbunjenom potrebna pomoć. Zbunjenost nas podstiče na intenzivnije razmišljanje i skupljanje dodatnog znanja te podstiče društvene odnose što je po mišljenju nekih naučnika savršena emocija za 21. vek.