Silikoni - šta ugrađujemo u sebe?

Silikon (polisiloksan) je polimer koji se proizvodi kao fluid smole ili elastomera. Delimično je organsko jedinjenje ali ne sadrži ugljenik, već se sastoji od naizmeničnih atoma silicijuma i kiseonika. Kod većine silikona, dve organske grupe vezuju se za svaki atom silicijuma. Silikonsko ulje se sastoji od linearnih kratkih lanaca. Silikonska ulja – sa različitim stepenom čistoće – nalazimo kao ulja u tehnologiji grejanja, hlađenja i hidraulike. Takva ulja nalazimo i kao mazivo ili materijal za punjenje. Silikon se takođe koristi u prehrambenoj industriji, npr. u proizvodnji šećera i preradi povrća kao sredstvo za redukciju količine pene koja nastaje u proizvodnji. Silikonsko ulje se u svojem najčistijem obliku koristi u farmaceutskoj industriji i u proizvodnji medicinskih uređaja.

Kako izgleda silikon?

Silikoni su žitke, uljaste, smolaste ili kaučuku slične supstance, a zbog svoje termičke i hemijske stabilnosti imaju široku tehničku upotrebu. Takođe se široko koristi u mnogim kozmetičkim proizvodima kao što su preparati za negu kose, u preparativnoj i dekorativnoj kozmetici.

Silikon je izvanredno termostabilan: od približno -70°C do +250°C. Druga pozitivna svojstva materijala su velika otpornost na delovanje vučne sile, minimalno razgrađivanje tokom vremena i otpornost na oksidaciju i hidrolizu. Silikon koji se koristi za implantate hemijski je inertan i biokompatibilan. Osim toga silikon je korišćen u medicini za mnoge druge umetke i proteze u telu kao npr. u veštačkim srčanim zaliscima, kao sastojak pacemakera, u protezama mišićno - koštanog sistema i protezama penisa kod problema impotencije.

Primena silikona u medicini

Danas se često pominje primena silikona u medicini, a koja datira još od pre 50 godina kada je silikon kao medicinski implantat upotrebljen kao implantirana cevčica za spasavanje života jednog deteta zbog velike šupljine od granate da bi se tečnost iz mozga preusmerila u grudnu šupljinu odakle bi bezbedno mogla da se izluči. Od tada je silikon u različitim formama postao važan deo mnogih medicinskih izuma (srčani zalisci, očna sočiva, traheotomijske cevčice, implantati za lice). Danas oko dva miliona pacijenata ima ugrađena pomoćna medicinska sredstva napravljena delimično ili potpuno od silikona. Silikon se za medicinske proizvode koristi više od 40 godina. Dugo kliničko iskustvo i mnoštvo testova izvršenih na implantatima i njihovim oblogama potvrđuju sigurnost silikona za upotrebu u medicini.

Silikon ima široku primenu u medicini i smatra se do sada najboljim materijalom za proizvodnju raznih implantata koji se ugrađuju u ljudsko telo ( silikonske grudi, silikoni u usnama), jer ga ljudski organizam izuzetno dobro podnosi. Implantati napunjeni silikonskim gelom pružaju osećaj nalik onome kako se oseća meko tkivo i imitiraju njegovo pomeranje

Pročitajte detaljnije o ugradnji silikona i ostalim operacijama grudi ovde.

Silikonske grudi i kratak istorijat

Korišćenje silikonskih grudi datira još od 1963. god. kada su dva doktora uvila oko silikonskog gela tanku opnu gumenog silikonskog elastomera. Od tada su nastupila različita usavršavanja što se tiče gela i opne ali je osnovni izgled implantata ostao isti. Jedini prirodan izgled i osećaj daju implantati punjeni silikonskim gelom u odnosu na punjenja fiziološkim rastvorom, sojinim, kikirikijevim uljem koji su još u eksperimentalnoj fazi. Silikon je i “hidrofobičan” pa tera od sebe vodu kao i krv i limfu pa se kao takav neće kretati ukoliko je izložen uticaju krvnog sistema.

Nova generacija silikonskih implantata je vrlo sigurna za pacijente, jer su ovojnice implantata napravljene u više slojeva, tako da su implantati vrlo otporni na oštećenja, kao i na delovanje spoljašnje sile. Sam sadržaj, koji se nalazi unutar ovojnica, sadrže u sebi čvrsti silikonski kohezivni gel koji je po strukturi mnogo gušći i želatinastiji nego silikonski gel koji se stavljao pre par godina, čvrstu ovojnicu koja je otporna na mehanička oštećenja, i dodatni poseban sloj koji sprečava izlazak silikonskog gela izvan implantata i mogućnost širenja u okolno tkivo.