Povećanje usana: Biopolimer ili hijaluron

"Vrednost lepote je u beskrajnoj raznolikosti vidova u kojima nam se javlja. U tome je i njena oplemenjujuća snaga i njena najveća draž." (Ivo Andrić)

Povećanje usana je najčešća intervencija u svetu plastične hirurgije i ovaj trend traje već 20 godina. Usne imaju vrlo važnu ulogu u celokupnom izgledu lica, a poboljšanje kontura, podebljavanje suviše tankih i korekcija asimetričnih usana, doprinose lepšem izgledu. Korekcija usana je jednostavan i po ceni pristupačan zahvat, koji se izvodi u lokalnoj anesteziji. Materijal se aplicira na brz način, ali ako se izazove deformacija, povratak usana u prvobitno stanje je nešto komplikovaniji proces.

Kada odlučite da poboljšate izgled svojih usana, bitno je da budete oprezni i informisani. Realizaciju svojih želja poverite doktorima koji rade samo sa sertifikovanim materijalima. Po potrebi zatražite više mišljenja i odaberite materijal, količinu i ordinaciju tek kada sagledate sve aspekte intervencije. Ovo će Vam se isplatiti - dugoročno. 

Granulom je kvržica u usnama i ispod kože. Usnama daje asimetričan oblik, a javlja se nakon intervencija kod kojih je doslo do većeg uvećanja usana, odnosno kada je ubrizgano više filera. 

Vrste materijala

Ima više vrsta materijala koji se mogu ubrizgati u usne. U primeni kod nas često ćete čuti za sledeće:

• Sintetski materijali (silikon, metakril), su dostupni u različitim oblicima, a uvećanje je trajna metoda.
• Hijaluron, prirodni saharid, složeni šećer koji se stvara u našem organizmu, uvećanje je prolaznog karaktera. 
• Biopolimer, visoko polimerizovan i postojan preparat, metoda je trajna.

Ovaj tekst je posvećen biopolimeru - materijalu koji je, kako kažu domaći hirurzi, i dalje prisutan kada je reč o povećanju volumena usana, kao i hijaluronu - materijalu koji je bezbedan za svoje korišćenje i koji, kada ga aplicira stručno medicinsko lice, gotovo da nema kontraindikacija.

Biopolimer

Mišljenja o biopolimeru su podeljena i ovaj materijal za povećanje usana izaziva najveće kontroverze u svetu plastične hirurgije. U većini zemalja Evropske Unije i SAD, ova supstanca je zabranjena, jer je poistovećena sa tečnim silikonom. Razlog za dodatnu brigu predstavljaju kozmetičari i druga nestručna lica, koja sve više nude kao uslugu povećanje usana i to sa materijalima čije poreklo nije provereno. Zbog povoljne cene, žene masovno odlaze na ovu intervenciju, ne razmišljajući o posledicama koje uzrokuju nesertifikovani materijali.

Pitali smo stručnjake estetske medicine koje je njihovo mišljenje i šta oni koriste u svakodnevnom radu.

Načelnik hirurškog odeljenja dr Aleksandar Đoković

Biopolimer nije prirodna supstanca. Spada u grupu organizmu stranih supstanci za razliku od hijaluronske kiseline, koja postoji u organizmu. Prednost biopolimera je što je jeftin punjač i kako pacijenti misle trajan, a nedostaci su mnogi.

Biopolimer se u organizmu ne resorbuje i ne menja. Kada organizam stari i menja konture usana, on ostaje isti i pravi deformitete. Prilikom aplikacije, pojava alergijskih reakcija su česte. Dešava se, da se pri stručnom stavljanju pojavljuju kvržice. Većina žena sa ovom supstancom u ustima završi na hirurškoj intervenciji vađenja biopolimera.

Hijaluron je resorptivan nakon 6-12 meseci, ali nakon svakog punjenja ostaje jedna količina. Ovaj materijal ne daje alergijske reakcije i ne pravi defirmitete usta. Ako ostane neki neželjeni izgled, postoji supstanca koja ga neutrališe, Skoro nikada nije potrebna hirurška intervencija za vađenje hijalurona, ukoliko se radi sa indikacijama i merom od strane hirurga i pacijent. Nakon dugogodisnjeg iskustva, nikada ne bih ženama preporučio biopolimer i silikon kao punjače za usne.

Specijalizant plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije dr Mihaila Jakšić

Biopolimer je sintetska supstanca koja je zabranjena od strane FDA, zbog neželjenih efekata koje nosi sa sobom. 

Prvo, organizam je prepoznaje kao strano telo, što može prouzrokovati generalizovani inflamatorni odgovor, alergijsku reakciju, kao i lokalne manifestacije u vidu otoka, koji može preći u hronični otok. Česta je pojava grudvica, takozvanih granuloma, koji daju osećaj neprijatnosti i lošeg estetskog rezultata. Biopolimer ima tendenciju migriranja u tkivu, što deformiše usne. 

S obzirom na to, da se radi o trajnom fileru, nema mesta za greške, jer svaka greška zahteva korekciju i vodi u začarani krug - dodavanje većih količina, što povećava rizik od gorenavedenih komplikacija. 

Nažalost, ne postoji 'antidot', supstanca koja moze da otopi biopolimer, tako da jedini način da se reše komplikacije jeste hirurško uklanjanje biopolimera iz tkiva. 

Imajući u vidu sve ovo, najsigurniji način povećanja usana jeste pomoću filera na bazi hijaluronske kiseline, koji nisu trajni, ali neće zadati glavobolje. 

Specijalista plastične, estetske i rekonstruktivne hirurgije dr Milomir Gačević

Osnovni problem jeste razjasniti šta je biopolimer. Iza tog pojma se kriju oni koji ga koriste i ne govore pacijentima da se radi o čistom silikonu. Reč Biopolimer je naša srpska nadogradnja, a sve u cilju skrivanja suštine materijala. Dakle, nećemo pričati o biopolimeru, već o klasičnom silikonu, koji se u Srbiju legalo uvozi kao preparat za kozmetiku. Cena mu je oko 5 evra, što znači da mu je kupovna oko 1 evro. Možete predpostaviti kakav je to kvalitet i šta rade oni koji se njime služe u radu, sa ciljem novčane dobiti i bez obzira na štetni i pogubni efekat. "Silimed", francuske proizvodnje se koristio do pre 7 godina, sasvim je drugi proizvod i njegova cena je bila blizu 100 evra. Lično sam se uverio da je kao legalni proizvod korišćen i u nekim evropskim zemljama. 

Biopolimer (čisti silikon)  nema opšte negativno dejstvo na organizam, ali je lokalno katastrofalno. Potpuno se sjedini sa tkivom gde se ubrizga stvarajući lokalnu reakciju, a time i granulome, infekcije, deformitete, unakaženja i mnogo toga. 

Specijalista plastične i rekonstruktivne hirurgije dr Dragana Petrović Popović

Biopolimer predstavlja preparat koji nije registrovan za upotrebu ni u našoj, ni u drugim zemljama. U većini zapadnoevropskih zemalja i USA je zabranjen. Lično ga ne koristim.

Moja iskustva u vezi sa biopolimerom su zasnovana na komplikacijama, koje su nastale nakon upotrebe ovog materijala. Komplikacije se javljaju u vidu infekcija i stvaranja granuloma do nekroze. Vađenje biopolimera se vrši hirurškim putem. Sve je više pacijentkinja koje se javljaju radi hirurške ekstrakcije biopolimera iz usana.

Na tržistu postoji paleta registovanih proizvoda koji su na bazi hijaluronske kiseline, čiji je sastav detaljno ispitan. Ti materijali su prošli rigorozne kriterijume, radi dobijanja dozvole za upotrebu na slobodnom tržištu. Osim adekvatnog i registrovanog filera, bitan je pažljiv izbor stručnjaka, a to je specijalista plastične, rekonstruktvine i estetske hirurgije. Primena hijaluronskih filera ima svoje komplikacije, najčešće usled nestručnog injektiranja, zbog toga je važno da postupak obavlja stručno lice.

Specijalista plastične rekontruktivne i estetske hirurgije dr sci med dr Vesna Rakić

Biopolimer je štetna, zabranjena i opasna supstanca. Ti veštački preparati su vrlo jeftini, a zarada onih koji rade je velika. Namenjeni su za masažu tela, a ne za ubrizgavanje u usne. Nemaju dozvolu agencije za lekove u Srbiji.

Retko ko od hirurga prihvata da hiruški vadi preparat. Pacijentkinje dolaze na pregled kod nas, plaču, kažu da su očajne i da nisu znale šta im kozmetičar stavlja. Ne mogu da se pojave u javnosti jer ih ljudi zagledaju i pitaju šta im je to. Jedna pacijentkinja je hiruški vadila biopolimer iz usana jer deca nisu želela da mama dolazi u školu po njih, kažu da im se deca smeju.

Ono što je zamena, jeste hijaluron i prirodna mast koja se uzima od same pacijentkinje.

I na kraju, šta je motiv kozmetičara i pojedinih doktora na žalost i pacijenata, to što je biopolomer 5  evra po 1 ml u nabavci i što je usluga jeftina. Hijaluron je u nabavci od 100 do 150 evra po 1 ml, a cela usluga je kod lekara 300 evra po 1 ml.

Specijalista opšte, plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije prof. dr Borko Đorđević

Danas, kada se jasno pokazalo koliko estetska hirurgija može da bude pogubna, mnoštvo devojaka prolazi kroz skup i dugotrajan postupak koji uključuje smanjivanje ožljaka na usnama, pokušaje popunjavanja zapremina nastalih vađjenjem silikona i odstranjivanje upalnih granuloma nastalih od nepoznate supstance, ubrizgane u organizam.

Drugi ozbiljan problem je materijal koji je pri tome godinama korišćen. Nikada nije testiran i registrovan u ovome delu Evrope. Većina pacijentkinja nema sertifikat ili takozvani „implant pass“, tako da i ne znaju šta im je ugrađeno. Zna se samo da se radi o tečnom silikonu koji je po normativi FDA strogo zabranjen za upotebu, a lekarima je isto tako strogo zabranjeno i reklamiranje te supstance još daleke 1991. god.

Ako se odlučite na estetsko uvećavanje usana, treba da znate i sledeće:

• Postupak traje između 20 i 30 minuta.
• Nije potrebna prethodna priprema, dolazak na konsultaciju i razgovor sa doktorom će biti sasvim u redu.
• Budite realni sa svojim željama i nemojte preterivati, poslušajte reč stručnjaka.
• Posle intervencije, otok će biti prisutan, a moguća je i pojava modrice. Usne će tek za nekoliko dana izgledati po želji.
• Nemojte jeste čvrstu hranu po završetku postupka, niti pušiti cigarete ukoliko ste pušač.
• Moguća je pojava alegijskih i infekcijskih reakcija, u tom slučaju je neophodno da se što pre javite svom doktoru.
• Cena uvećanja usana variraju, u zavisnoti od količine hijalurnoskog filera i doktora. Cena će uglavnom biti 200-300 evra po kubiku.

Estetika lica je važna, a negovane i lepo oblikovane usne mogu doprineti tome da se osoba oseća bolje i izgleda svežije. Međutim, kada dođe do izbora materijala, nemojte praviti kompromise, zdravlje je na prvom mestu, a nekada jeftinija varijanta može prouzrokovati troškove kojih pre intervencije niste svesni.

Birajte pametno i uživajte u lepoti svojih usana, jer estetska medicina upravo tome i služi.

Pogledajte sva pitanja i odgovore u vezi sa povećanjem usana.

Za Stetoskop.info Katarina Milinković, urednik