Imam 56 godina, zivim u BG i nezaposlena sam.Dugi niz godina sam pod
stresom, koji je doveo do psiho-somatskog poremecaja a koji se odrazio
na moje oci. Svi misici vrata, lica i ociju su mi u jakom grcu, tako da
veoma tesko mogu da otvorim oci, sto mi onemogucava normalan zivot. Taj
problem traje vec 7 godina. Pet godina sam se lecila kod tri
neuropsihijatra, isla i na grupne terapije u dnevnu bolnicu, ali bez
uspeha. Od lekova sam dobijala samo bromazepam koji i danas koristim,
dnevno od 6-9 mg. Da li ima pomoci u ovom mom slucaju?
S postovanjem Katica
Na osnovu Vašeg kratkog opisa tegoba, potrebni su Vam lekovi koji će smiriti Vašu preveliku napetost i posledičnu zategnutost mišića. To rade sedativi (benzedin i tranex imaju malo bolje dejstvo na opuštanje mišića od bromazepama). Svakako bi dodatni doprinos imale i vežbe relaksacije (progresivna mišićna relaksacija) ali i analitički orijentisana psihoterapija obzirom da se verovatno kod Vas radi o konverzivnoj neurozi a ne reaktivnom stanju. Napominjem ponovo da nije dobro da se lekovi za smirenje uzimaju ili menjaju bez predhodne procene lekara!
Imam 33 godine, 2000. godine imala sam penicilinski šok i od tada imam strahod samostalnog kretanja. 2002. godine išla sam u dnevnu bolnicu zbog tih strahova i od tada pijem Auromid i Bensedin. Bilo mi je bolje i oslobodila sam se straha, medjutim, sada se to sve vratilo na staro. Strah me i da sa svojim mužem šetam kroz grad, iako i dalje pijem te lekove. Kada izadjem napolje imam osećaj kao da ću pasti i osećam neku nestabilnost. Svi mi govore da to moram sama da pobedim, ali kako?
Aktuelno postoje mnogo bolji lekovi koji rešavaju Vaše strahove, tako da je verovatno neophodno da se promeni terapija. Takodje, za Vas bi bila dobra i psihoterapija koja će Vam pomoći da naučite da kontrolišete i da se odbranite od Vaših nerealnih strahova. Kao i za sva druga neurotična stanja gde dominira strah, i ovde je terapija izbora kognitivno bihejvioralana pshoterapija.
Poštovana doktorko Žikic
Zovem se Radica imam 47 godina i unazad 17 godina se lecim od
manicno-depresivnog sindroma, bipolarna depresija (F-20.5). Krize se
najcešce javljaju u prolece i manifestuju se u pojacanoj
aktivnosti i kracim spavanjem. Redovno koristim terapiju i to: ampula
Haldol 50mg 1x mesecno, Akineton i Demetrin. Za vreme bombardovanja
nastala je jaca kriza sa nespavanjem i ukljucen je Litijum 2x1,
Maprotin 50mg 1x1 i Lorazepam 2,5 2x1. Trenutno osecam povecan strah
i vec dve godine ne izlazim bez pratioca iz kuce. Cula sam da
bihejvioralna psihoterapija pomaže u ovakvim slucajevima i da u Nišu
ima izuzetnih strucnjaka. Molim Vas da li možete Vi da me primite
ili da me uputite kod nekog Vašeg kolege na dalji tretman i kakve su
moje šanse za izlecenje. Umapred zahvalna
Naravno da možete da mi se javite, potrebno je samo da uzmete uput od Vašeg lekara i da ponesete stare rezultate. Nakom pregleda ću Vam reći da li Vaše tegobe mogu da se tretiraju kognitivno bihejvioralnom terapijom, obzirom da se neki strahovi iz kruga Vaše osnovne bolesti leče jedino lekovima.
Već dugo patim od neurastenijeali u poslednje vreme osećam da su mi se tegobe pogoršale. Osećam težinu u glavi i u očima, imam osećaj težine i slabosti u telu, srčane smetnje, smanjeni apetit, umor tokom rada, posebno umnog rada, zatim osećaj radne nesposobnosti, smanjenje koncentracije i pamćenja, preosetljivost, razdražljivost, mrzovoljnost i bezvoljnost.
Neurastenija je oboljenje koje spada u grupu somatoformnih poremećaja, što znači da kod pacijenta dominiraju somatske/telesne tegobe za koje se tokom medicinskih pretraga nije mogao pronaći organski uzrok. Oboleli od neurastenije se tretiraju antidepresivima koji energiziraju a ne sediraju pacijenta. Od bihejvioralno kognitivnih metoda najkorisnije su svakako tehnike za aktivaciju pacijenta. Naime, zbog osećanja malaksalosti i nedostatka enrgije, ovakvi pacijenti obično smanjuju svoju aktivnost, dugo su u krevetu, slabije se kreću. S obzirom da je ovakvo ponašanje izraženo i dugotrajno, zbog neaktivnosti organizam stvara manje energije a mišići gube snagu (gubi se kondicija) tako da se ulazi u "začarani krug" koji negativno utiče na održavanje i pojačavanje tegoba. Smatra se da je veoma važno da se pacijent, iako se ne oseća sposobnim, malo po malo, sve više i više aktivira, da bi vratio kondiciju i stimulisao telo da stvara neophodnu energiju. Takodje, veoma je važno da se vreti nekim aktivnostima za koje od ranije zna da pozitivno deluju na njega (poput nekog hobija ili druženja).
Da li je i kako je moguće okrepiti mladu, depresivnu osobu (28 godina) koja je postala potpuno asocijalna? Pokušala je suicid pre 7 godina (pre pokušaja je išla redovno kod psihijatra, a posle toga je bila petnaestak dana na VMA). Sa ocem, koji je alkohiličar, nema nikakav kontakt, kao ni sa sestrom, a sa majkom "tu i tamo", uglavnom nema komunikaciju, odnosno izbegava je. Ne želi ničim da se bavi, ne želi ništa da radi, čak ne želi da ima ni zdravstveno osiguranje, a prijetelje ili momka da ne pominjem. Bila je student na Filološkom fakultetu. Izgleda da kao se "predala". Ja sam tetka pomenutoj devojci i vrlo sam zabrinuta i ujedno nemoćna.
Veoma je bitno da najpre porazgovarate sa njom i da joj objasnite koliko ste zaista zabrinuti za nju i njeno zdravlje, te da je zamolite da zajedno odete do lekara. Nekada to nije dovoljno, pogotovu ako je osoba ozbiljnije bolesna i nema uvid u sopstveno stanje zdravlja. Ponekad imaju uvid da se sa njima nešto dešava, ali ne žele nikakvu vrstu pomoći jer smatraju da će sve to samo proći. Ponekad se jave lekaru tek kada neko od članova porodice zbog posledičnog stresa potraži pomoć psihijatra, a pacijent bude saradnik u lečenju. Ponekad je, ako pacijent bude u životnoj opasnosti (izgubi apetit, ne spava, pokušaj samoubistva....), neophodno da se pozove hitna pomoć i da se eventualno pacijent prinudno odvede na lekarski pregled.
Imam 56 godina, zivim u BG i nezaposlena sam.Dugi niz godina sam pod stresom, koji je doveo do psiho-somatskog poremecaja a koji se odrazio na moje oci. Svi misici vrata, lica i ociju su mi u jakom grcu, tako da veoma tesko mogu da otvorim oci, sto mi onemogucava normalan zivot. Taj problem traje vec 7 godina. Pet godina sam se lecila kod tri neuropsihijatra, isla i na grupne terapije u dnevnu bolnicu, ali bez uspeha. Od lekova sam dobijala samo bromazepam koji i danas koristim, dnevno od 6-9 mg. Da li ima pomoci u ovom mom slucaju? S postovanjem Katica
Odgovoreno: 12. 06. 2007.Na osnovu Vašeg kratkog opisa tegoba, potrebni su Vam lekovi koji će smiriti Vašu preveliku napetost i posledičnu zategnutost mišića. To rade sedativi (benzedin i tranex imaju malo bolje dejstvo na opuštanje mišića od bromazepama). Svakako bi dodatni doprinos imale i vežbe relaksacije (progresivna mišićna relaksacija) ali i analitički orijentisana psihoterapija obzirom da se verovatno kod Vas radi o konverzivnoj neurozi a ne reaktivnom stanju. Napominjem ponovo da nije dobro da se lekovi za smirenje uzimaju ili menjaju bez predhodne procene lekara!
Imam 33 godine, 2000. godine imala sam penicilinski šok i od tada imam strah od samostalnog kretanja. 2002. godine išla sam u dnevnu bolnicu zbog tih strahova i od tada pijem Auromid i Bensedin. Bilo mi je bolje i oslobodila sam se straha, medjutim, sada se to sve vratilo na staro. Strah me i da sa svojim mužem šetam kroz grad, iako i dalje pijem te lekove. Kada izadjem napolje imam osećaj kao da ću pasti i osećam neku nestabilnost. Svi mi govore da to moram sama da pobedim, ali kako?
Odgovoreno: 12. 06. 2007.Poštovana,
Aktuelno postoje mnogo bolji lekovi koji rešavaju Vaše strahove, tako da je verovatno neophodno da se promeni terapija. Takodje, za Vas bi bila dobra i psihoterapija koja će Vam pomoći da naučite da kontrolišete i da se odbranite od Vaših nerealnih strahova. Kao i za sva druga neurotična stanja gde dominira strah, i ovde je terapija izbora kognitivno bihejvioralana pshoterapija.
Poštovana doktorko Žikic Zovem se Radica imam 47 godina i unazad 17 godina se lecim od manicno-depresivnog sindroma, bipolarna depresija (F-20.5). Krize se najcešce javljaju u prolece i manifestuju se u pojacanoj aktivnosti i kracim spavanjem. Redovno koristim terapiju i to: ampula Haldol 50mg 1x mesecno, Akineton i Demetrin. Za vreme bombardovanja nastala je jaca kriza sa nespavanjem i ukljucen je Litijum 2x1, Maprotin 50mg 1x1 i Lorazepam 2,5 2x1. Trenutno osecam povecan strah i vec dve godine ne izlazim bez pratioca iz kuce. Cula sam da bihejvioralna psihoterapija pomaže u ovakvim slucajevima i da u Nišu ima izuzetnih strucnjaka. Molim Vas da li možete Vi da me primite ili da me uputite kod nekog Vašeg kolege na dalji tretman i kakve su moje šanse za izlecenje. Umapred zahvalna
Odgovoreno: 12. 06. 2007.Naravno da možete da mi se javite, potrebno je samo da uzmete uput od Vašeg lekara i da ponesete stare rezultate. Nakom pregleda ću Vam reći da li Vaše tegobe mogu da se tretiraju kognitivno bihejvioralnom terapijom, obzirom da se neki strahovi iz kruga Vaše osnovne bolesti leče jedino lekovima.
Već dugo patim od neurastenije ali u poslednje vreme osećam da su mi se tegobe pogoršale. Osećam težinu u glavi i u očima, imam osećaj težine i slabosti u telu, srčane smetnje, smanjeni apetit, umor tokom rada, posebno umnog rada, zatim osećaj radne nesposobnosti, smanjenje koncentracije i pamćenja, preosetljivost, razdražljivost, mrzovoljnost i bezvoljnost.
Kako biste mi Vi pomogli?
Odgovoreno: 12. 06. 2007.Poštovani
Neurastenija je oboljenje koje spada u grupu somatoformnih poremećaja, što znači da kod pacijenta dominiraju somatske/telesne tegobe za koje se tokom medicinskih pretraga nije mogao pronaći organski uzrok. Oboleli od neurastenije se tretiraju antidepresivima koji energiziraju a ne sediraju pacijenta. Od bihejvioralno kognitivnih metoda najkorisnije su svakako tehnike za aktivaciju pacijenta. Naime, zbog osećanja malaksalosti i nedostatka enrgije, ovakvi pacijenti obično smanjuju svoju aktivnost, dugo su u krevetu, slabije se kreću. S obzirom da je ovakvo ponašanje izraženo i dugotrajno, zbog neaktivnosti organizam stvara manje energije a mišići gube snagu (gubi se kondicija) tako da se ulazi u "začarani krug" koji negativno utiče na održavanje i pojačavanje tegoba. Smatra se da je veoma važno da se pacijent, iako se ne oseća sposobnim, malo po malo, sve više i više aktivira, da bi vratio kondiciju i stimulisao telo da stvara neophodnu energiju. Takodje, veoma je važno da se vreti nekim aktivnostima za koje od ranije zna da pozitivno deluju na njega (poput nekog hobija ili druženja).
Da li je i kako je moguće okrepiti mladu, depresivnu osobu (28 godina) koja je postala potpuno asocijalna? Pokušala je suicid pre 7 godina (pre pokušaja je išla redovno kod psihijatra, a posle toga je bila petnaestak dana na VMA). Sa ocem, koji je alkohiličar, nema nikakav kontakt, kao ni sa sestrom, a sa majkom "tu i tamo", uglavnom nema komunikaciju, odnosno izbegava je. Ne želi ničim da se bavi, ne želi ništa da radi, čak ne želi da ima ni zdravstveno osiguranje, a prijetelje ili momka da ne pominjem. Bila je student na Filološkom fakultetu. Izgleda da kao se "predala". Ja sam tetka pomenutoj devojci i vrlo sam zabrinuta i ujedno nemoćna.
Odgovoreno: 12. 06. 2007.Poštovana,
Veoma je bitno da najpre porazgovarate sa njom i da joj objasnite koliko ste zaista zabrinuti za nju i njeno zdravlje, te da je zamolite da zajedno odete do lekara. Nekada to nije dovoljno, pogotovu ako je osoba ozbiljnije bolesna i nema uvid u sopstveno stanje zdravlja. Ponekad imaju uvid da se sa njima nešto dešava, ali ne žele nikakvu vrstu pomoći jer smatraju da će sve to samo proći. Ponekad se jave lekaru tek kada neko od članova porodice zbog posledičnog stresa potraži pomoć psihijatra, a pacijent bude saradnik u lečenju. Ponekad je, ako pacijent bude u životnoj opasnosti (izgubi apetit, ne spava, pokušaj samoubistva....), neophodno da se pozove hitna pomoć i da se eventualno pacijent prinudno odvede na lekarski pregled.
Prikazano 2301-2305 od ukupno 2336 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke