Postovana Doktorka,
Usled porodicne tragedije , prezivljene traume i velikog stresa, prosle godine mi je dijagnostifikovan anksiozni poremecaj (uz panicne napade). Kao"prvu pomoc"lekar opste prakse prepisao mi je lorazepam,1mg,uz kombinaciju sa presololom,1/4tablete od 100mg. Terapija je delovala polako, ali je davala neke rezultate. Nakon toga javila sam se neuropsihijatru, po preporuci svog lekara, koja me je uputila na dalje lecenje psihoterapijom , ne menjajuci dotadasnju terapiju lorazepamom. Ali je kasnije insistirala da pocnem terapiju antidepresivima (ksalol,flunisan) od kojih se moje stanje jako pogorsalo, cak je doslo do ozbiljnih napada, i sa terapijom sam prestala. Nastavila sam sa lorazepamom. Nakon tih napada javili su se mnogi somatski problemi, spazam, bol u predelu pluca, otezano disanje, dijareja, glavobolje, nesanica, gubitak glasa...itd. Zanima me, posto se sada osecam malo bolje - u psihickom pogledu, dok sam fizicki uglavnom isto (imam glavobolje pracene povremenim vrtoglavicama, bol u predelu vratnih zila, oslabljen vid) kako da smanjim terapiju, ili prestanem sa lorazepamom. Koliko se uopste pije taj lek ? Kada sam isto pitanje postavila psihijatru, rekla mi je da ljudi to piju i po deset godina, a na pitanje mi nije odgovorila, pa me zanima imate li Vi neki savet.
Lorazepam ili Loram je jako dobar i efikasan lek. medjutim, ima jednu manu a to je da se veoma brzo razgradjuje u organizmu, te spada u onu grupu lekova koji imaju veci potencijal za porast tolerancije i razvoj zavisnosti na lek. Koliko dugo treba uzimati ovaj lek - moje licno misljenje je da se treba pridrzavati smernica koje kazu da ga treba koristiti samo u pocetku tretmana dok drugi lekovi ne pocnu da deluju, a onda polako obustaviti. Ja licno pocinjem sa redukcijom leka otprilike nakon par nedelja i ne propisujem ga duze od par meseci. Za to vreme obicno uradi ono zbog cega sam ga i uvela u terapiju. Ako se radi o anksioznom poremecaju i panicnim atacima, lek izbora je antidepresiv (Ksalol ne spada u antidepresive vec je u istoj grupi lekova kao i Lorazepam). Ako vec godinu dana pijete Lorazepam, bilo bi pozeljno da ga iskljucite iz dalje terapije zbog razvoja zavisnosti (ukoliko vec niste postali zavisni obzirom da ste imali veoma karakteristicne tegobe za zavisnost nakon prestanka uzimanja Lorazepama (napetost, diareja, poremecaj sna.....) ali ne mora da znaci. Pokusajte da smanjujete Lorazepam za 0,25 mg svake nedelje. Ukoliko vidite da je to nemoguce, potrazite pomoc lekara, jer je onda neophodno da se ubaci i dodatni lek koji ce smiriti apstinencijalne simptome dok vi polako smanjujete lek. Postoji mogucnost i zamene drugim beznodiazepinom a zatim da se taj drgi lek postepeno smanjuje, ili da se naglo obustavi Lorazepam a ukljuci lek iz druge grupe psihijatrijskih lekova koji ima jako sedativno dejstvo.
Obraćamo Vam se kao zabrinuti roditelji jer smo u tekstu o Socijalnoj fobiji pronašli slično stanje u kao i u našoj porodici. U pitanju je ponašanje svog 24-godisnjeg sina.
Želeli bismo da sa Vama ostvarimo kontakt i da nam pomognete da rešimo naš problem.
Pre oko 4 meseca,posle male rasprave sa roditeljima(to je jedinino sto me tog dana malo iziritiralo,al nije bilo nista posebno)zatim, (posto se uspavam kasno) ,oko 4 ujutru dok sam citao knjigu- Sveto Pismo, osetio sam neku nelagodnost u grudima,nepoznatu ,a u glavi registrovao mozak, i mislio bezuspesno o tome...i osetio nadolazak neceg ,shto nisam znao sta je,pokusavao sam da premostim taj osecaj al je bio sve jaci, lego sam ,ugasio muziku i svetlo,al nikako nije prolazilo,poceo sam da se znojim ,verovatno od straha...ustao prosetao do kuhinje popio vodu i nista, i na kraju sam morao sestru da probudim i da joj kazem, ona me saslusala i tu sam poceo pred njom da drhtim nekontrolisano ali opet svesno, sve sam znao sta mi se desava ,i smirivao sam se tu nekako,sestra mi je isto pomogla i popio jedan ksalol,posle odredjenog vremena drhtavica je prosla-bilo je to novo iskustvo a i dozivljaj za mene, i zato je verujem izgledalo meni tako strasno... Otiso sam do nekog psiho doktora,mislim da je bio psihijatar, i nabrzinu me saslusao(bas ofrlje) i dao mi neki lek ,neznam kako se zove, jer ga posle nekoliko tableta nisam ni pio jer sam osecao jak pritisak u glavi, verujem da je to bilo od leka jer je pisalo da moze to izazvati.On mi je odmah rekao da je to od posledice nervoze i da je cesta pojava. ja se zacudio. Posle toga sam otisao kod jedne zene u domu zdravlja ona je cini mi se neuropsihijatar i ako je probila normu za taj dan sa pacijentima ,primila me je i saslusala u kratkim crtama...Pio sam ksalol desetak, petnastak dana, i sve ok bilo posle toga. Al pre neki dan sam opet (posle 4 meseca) osetio napetost onu i nelagodnost u grudima(al ne kao prvi put), i malo znojanje po licu, opet je bilo oko 4 ujutru i chitao sam neku knjigu od Lujze Hej... Ostavio sam knjigu i ustao polako smireno i uzo molitvenik da ischitam odredjene molitve i to su ujedno bile i molitve pred spavanje... Smirio sam se malo od tog osecaja i lego u krevet i tu se malo opustao uz disanje, i proslo je ok. bez ikakve drhtavice i drugih simptoma.. Da napomenem da sam pre dve godine bio "nesto" depresivan i da sam pio ksalol i flunirin ,oko 3 meseca sam to pio, al nisam predavao toliki znacaj tome jer sam se vec na pocetku terapije dobro osecao... Doktorka kod koje sam sad pre par meseci bio mi je dala ksalol pitavsi me da li mi on odgovara s obzirom da sam ga ranije pio i po tome mi je ona tog puta ksalol prepisala, iako ja taj ksalol cini mi se ne osecam uopste, al mozda je delovao podsvesno al sam ga pio redovno tih 15 dana, po pola cinimi se , i ona mi je rekla isto kao i onaj doktor (koji me nije bas saslusao) da je ta drhtavica posledica nerviranja i nerava i odprilike kao da je to normalno...Meni to bilo chudno, i ako se ja posebno nesto ne nerviram. Ja sam vam ovo malo vise opisao chisto da vam dam bolji uvid u situaciju. Naravno od ovih doktora nista posebno nemozes da se dobije pogotovo ne kvalitetan razgovor - to koliko sam saznao samo privatni doktori rade. i ako pitas sta i kako...samo ti daju lekove i pij...mislim da to nije resenje,mozda samo privremeno. Zanima me vase misljenje i sugestija? Sta bi moglo biti ovo sto mi se javlja, iako nije alarmantno chini mi se mozda jeste, bolje na vreme da se razmotri. Kome da se javim i sta bi mi preporucili? Inace ja imam 22 god, studiram(ne ide nesto posebno,al lagono sta da se radi), situiran sam od mame i tate:), nemam nekih poteskoca sem svakodnevnih i opste poznatih smicalica koje svako ima. Uvek sam lepo raspolozen u drustvu a i kod kuce,povremeno se smorim kad sam duze u stanu i cesto ne drzi me mesto, al opet to je u normalnim granicama),imam devojku i ona kaze da strasno pozitivno utichem na nju, ...i tako Molim Vas uvazena doktorko da mi odgovorite na ovo pismo sto adekvatnije i bicu Vam veoma zahvalan
Vidim da ste se maksimalno potrudili da date opis onoga sto ste tada osetili, ali mi to na zalost nije dovoljno jer su mi potrebni odgovori na mnoga dodatna pitanja da bih mogla da Vam dam adekvatan odgovor o cemu se kod Vas radi. Takodje, potrebno je kao i uvek kada se po prvi put jave psihicke tegobe, uraditi dodatna ispitivanja u sklopu diferencijalno dijagnostickog postupka. Moj savet Vam je da se odlucite za jednog lekara i da Vas on kompletno obradi te utvrdi da li se kod Vas radi o bolesti ili ne. Ako je u pitanju bolest - koji je poremecaj prisutan. Za adekvatnu psihijatrijsku procenu, kao sto veoma cesto isticem u svojim odgovorima, nije dovoljan samo opis, vec kompletan pregled i razgovor sa psihijatrom.
imam 35 god.umrla mi je majka.otac i brat su totalno nesredjeni.ja sam udata srecno.ali od smrti od pre 20 dana osecam anksiozne napade.ujutro pijem asentru azatim dva heleksa. cvrste sam volje ali plasim se da ne postanem hronicno zavisna od lekova. unapred hvala
Odgovoreno: 05. 09. 2007.
Ako pijete 20 dana navedene lekove necete sigurno postati zavisni. Asentra spada u grupu antidepresiva i nema svojstva leka koji moze da dovede do porasta tolerancije i posledicne zavisnosti. Dugotrajnom i nestrucnom upotrebom mogu izazvati zavisnost lekovi iz grupe sedativa poput Ksanaksa, Xalola, Lorama, Lorazepama, Benzedina, Diazepama, Bromazepama, Leksilijuma, Tranexa i sl. To ne znaci da su ti lekovi losi i da ih ne treba uzimati! To samo znaci da ih morate uzimati POD NADZOROM LEKARA, odnosno onoliko dugo i u onoj dozi koju lekar propise a nikako da sami odredjujete koji lek, u kojoj dozi i koliko dugo. Kod nekih pacijenata pogotovu sa pojedinim telesnim bolestima je neophodno da se ovi lekovi uzimaju duze, ali se onda preporucuje da se na 6 meseci jedan sedativ zameni drugim. Takodje, potrebno je biti oprezan sa lekovima za spavanje, najveci broj tih lekova se uzima 10 - 20 dana, odnosno, dok ne pocne da deluje osnovni lek. I u ovom slucaju postoje pacijenti gde je njihova primena nesto duza.
Imam 33 godine i unazad vise od deset godina sam povremeno lecena od depresije.Napominjem da sam za to vreme imala dosta stresova u zivotu, i realnih bolesti i problema koje su dovodile do reaktivne depresije.Napominjem da sam na terapiji i antiaritmicima zbog ektrasistolne aritmije.Problemi sa srcem i unapred ne dobijana odedjena terapija su doveli da sam nekoliko puta odustajala od fakulteta.Problemi su savim nestali kad sam se pre tri godine zaljubila, i onda polako pocvela da ucim, mislila sam da cu zavrsiti fakultet jer sam cak kao nekad dobijala visoke ocene, zdravlje je bilo dobro, nije se pojavljivala jaca aritmija i niej bilo depresije, i verovala sam u bolju buducnost...Onda se deseilo lose, jedan ispit nikako nisam uspela da polozim, i na kraju od sresa dobila jaku aritmiju, a momak me je napustio, i jos nedugo zatim se javio da ce se ozeniti i biti otac.Od tada sam u krizi potpunoj...Isla sam kod lekarai dobila auromid i bensedin, ali ne pomazu...Podrsku od porodice nemam, materijalno nikako ne stojim i ne mogu da nadjem nikakakav posao...koncetracija mi je jako losa, probala sam da ucim ali nikako, najveci deo dana lezim i placem...zelim promenu sredine ali nemam mogucnosti...ne znam kako dalje...Sve mi je teze..Bojim se da nemam vise izlaza iz ovog...sta da radim, da li da probam neke druge lekove?Kako da nadjem podrsku medju drugim osobama?Iako je bilo osoba u stavrnosti koje su bile zaisteresovane za mene ja cak ne mogu ni da se zaljubim i time nadjem blizeg nekog...Sta dalje...Lekari na psihijatriji su samo rekli kontrola za mesec dana i nsita vise...Ovako traje vec nekoliko meseci..sad jedva prezivljavam, sta dalje?
Odgovoreno: 05. 09. 2007.
Naravno da izlaza iz Vase situacije ima! Kao psihijatar sam imala prilike da sretnem ogroman broj osoba sa veoma slicnim problemom i nazalost, slicnim stilom razmisljanja gde dominira osecanje beznadeznosti, bespomocnosti i nemoci, pad samopouzdanja i samouverenosti, gubitak vere u sebe i svoje snage, kao i sumlja u dosadasnje, potvrdjene kvalitete. Vi ste, zapravo dali jako lep opis tz. depresivnog stila razmisljanja i gledanja na sebe i svet oko sebe koji je karakteristican za depresivne osobe. Osobe koje su neraspolozene procenjuju pod uticajem svog loseg raspolozenja. Kada smo tuzni sve nam je sivo i crno, za razliku od situacije kada smo vesili i vidimo sve lepse, sve nam je lakse, prepreke u zivotu nisu tako teske. Ono sto zelim da Vam kazem je da trenutno zbog Vaseg neraspolozenja nemate pravu sliku o sebi i svetu oko sebe i da Vam se sve cini nemoguce i nedostizno. Medjutim, treba da znate da ce se sve to povuci nakon povlacenja depresivnosti. Iako ima promena u Vasem ponasanju, u sustini ste ostali isti, odnosno imate sve kvalitete koje ste i ranije imali poput onih da se druzite, ucite, samo ih u ovom trenutku, zbog bolesti, ne koristite. Danas zaista imamo jako dobre lekove koji pomazu a uz to i psihoterapijske procedure (kognitivno bihejvioralna terapija) koje Vam mogu pomoci da izadjete iz ovog zacaranog kruga. Razgovarajte sa Vasim psihijatrom i slobodno mu naglasite ako Vam lek ne deluje ili daje samo blage promene. Ako ga kratko uzimate - manje od dve nedelje - treba jos malo sacekati
Postovana Doktorka, Usled porodicne tragedije , prezivljene traume i velikog stresa, prosle godine mi je dijagnostifikovan anksiozni poremecaj (uz panicne napade). Kao"prvu pomoc"lekar opste prakse prepisao mi je lorazepam,1mg,uz kombinaciju sa presololom,1/4tablete od 100mg. Terapija je delovala polako, ali je davala neke rezultate. Nakon toga javila sam se neuropsihijatru, po preporuci svog lekara, koja me je uputila na dalje lecenje psihoterapijom , ne menjajuci dotadasnju terapiju lorazepamom. Ali je kasnije insistirala da pocnem terapiju antidepresivima (ksalol,flunisan) od kojih se moje stanje jako pogorsalo, cak je doslo do ozbiljnih napada, i sa terapijom sam prestala. Nastavila sam sa lorazepamom. Nakon tih napada javili su se mnogi somatski problemi, spazam, bol u predelu pluca, otezano disanje, dijareja, glavobolje, nesanica, gubitak glasa...itd. Zanima me, posto se sada osecam malo bolje - u psihickom pogledu, dok sam fizicki uglavnom isto (imam glavobolje pracene povremenim vrtoglavicama, bol u predelu vratnih zila, oslabljen vid) kako da smanjim terapiju, ili prestanem sa lorazepamom. Koliko se uopste pije taj lek ? Kada sam isto pitanje postavila psihijatru, rekla mi je da ljudi to piju i po deset godina, a na pitanje mi nije odgovorila, pa me zanima imate li Vi neki savet.
Odgovoreno: 17. 09. 2007.Lorazepam ili Loram je jako dobar i efikasan lek. medjutim, ima jednu manu a to je da se veoma brzo razgradjuje u organizmu, te spada u onu grupu lekova koji imaju veci potencijal za porast tolerancije i razvoj zavisnosti na lek. Koliko dugo treba uzimati ovaj lek - moje licno misljenje je da se treba pridrzavati smernica koje kazu da ga treba koristiti samo u pocetku tretmana dok drugi lekovi ne pocnu da deluju, a onda polako obustaviti. Ja licno pocinjem sa redukcijom leka otprilike nakon par nedelja i ne propisujem ga duze od par meseci. Za to vreme obicno uradi ono zbog cega sam ga i uvela u terapiju. Ako se radi o anksioznom poremecaju i panicnim atacima, lek izbora je antidepresiv (Ksalol ne spada u antidepresive vec je u istoj grupi lekova kao i Lorazepam). Ako vec godinu dana pijete Lorazepam, bilo bi pozeljno da ga iskljucite iz dalje terapije zbog razvoja zavisnosti (ukoliko vec niste postali zavisni obzirom da ste imali veoma karakteristicne tegobe za zavisnost nakon prestanka uzimanja Lorazepama (napetost, diareja, poremecaj sna.....) ali ne mora da znaci. Pokusajte da smanjujete Lorazepam za 0,25 mg svake nedelje. Ukoliko vidite da je to nemoguce, potrazite pomoc lekara, jer je onda neophodno da se ubaci i dodatni lek koji ce smiriti apstinencijalne simptome dok vi polako smanjujete lek. Postoji mogucnost i zamene drugim beznodiazepinom a zatim da se taj drgi lek postepeno smanjuje, ili da se naglo obustavi Lorazepam a ukljuci lek iz druge grupe psihijatrijskih lekova koji ima jako sedativno dejstvo.
Obraćamo Vam se kao zabrinuti roditelji jer smo u tekstu o Socijalnoj fobiji pronašli slično stanje u kao i u našoj porodici. U pitanju je ponašanje svog 24-godisnjeg sina.
Želeli bismo da sa Vama ostvarimo kontakt i da nam pomognete da rešimo naš problem.
Odgovoreno: 17. 09. 2007.Poštovana,
Sa mnom, kao i sa velikim brojem drugih psihoterapeuta, možete doći u kontakt putem sajta Stetoskop.info.
Ukoliko želite da zakažete razgovor sa psihoterapeutom ili pregled, to možete učiniti ovde.
Pozdrav
Pre oko 4 meseca,posle male rasprave sa roditeljima(to je jedinino sto me tog dana malo iziritiralo,al nije bilo nista posebno)zatim, (posto se uspavam kasno) ,oko 4 ujutru dok sam citao knjigu- Sveto Pismo, osetio sam neku nelagodnost u grudima,nepoznatu ,a u glavi registrovao mozak, i mislio bezuspesno o tome...i osetio nadolazak neceg ,shto nisam znao sta je,pokusavao sam da premostim taj osecaj al je bio sve jaci, lego sam ,ugasio muziku i svetlo,al nikako nije prolazilo,poceo sam da se znojim ,verovatno od straha...ustao prosetao do kuhinje popio vodu i nista, i na kraju sam morao sestru da probudim i da joj kazem, ona me saslusala i tu sam poceo pred njom da drhtim nekontrolisano ali opet svesno, sve sam znao sta mi se desava ,i smirivao sam se tu nekako,sestra mi je isto pomogla i popio jedan ksalol,posle odredjenog vremena drhtavica je prosla-bilo je to novo iskustvo a i dozivljaj za mene, i zato je verujem izgledalo meni tako strasno... Otiso sam do nekog psiho doktora,mislim da je bio psihijatar, i nabrzinu me saslusao(bas ofrlje) i dao mi neki lek ,neznam kako se zove, jer ga posle nekoliko tableta nisam ni pio jer sam osecao jak pritisak u glavi, verujem da je to bilo od leka jer je pisalo da moze to izazvati.On mi je odmah rekao da je to od posledice nervoze i da je cesta pojava. ja se zacudio. Posle toga sam otisao kod jedne zene u domu zdravlja ona je cini mi se neuropsihijatar i ako je probila normu za taj dan sa pacijentima ,primila me je i saslusala u kratkim crtama...Pio sam ksalol desetak, petnastak dana, i sve ok bilo posle toga. Al pre neki dan sam opet (posle 4 meseca) osetio napetost onu i nelagodnost u grudima(al ne kao prvi put), i malo znojanje po licu, opet je bilo oko 4 ujutru i chitao sam neku knjigu od Lujze Hej... Ostavio sam knjigu i ustao polako smireno i uzo molitvenik da ischitam odredjene molitve i to su ujedno bile i molitve pred spavanje... Smirio sam se malo od tog osecaja i lego u krevet i tu se malo opustao uz disanje, i proslo je ok. bez ikakve drhtavice i drugih simptoma.. Da napomenem da sam pre dve godine bio "nesto" depresivan i da sam pio ksalol i flunirin ,oko 3 meseca sam to pio, al nisam predavao toliki znacaj tome jer sam se vec na pocetku terapije dobro osecao... Doktorka kod koje sam sad pre par meseci bio mi je dala ksalol pitavsi me da li mi on odgovara s obzirom da sam ga ranije pio i po tome mi je ona tog puta ksalol prepisala, iako ja taj ksalol cini mi se ne osecam uopste, al mozda je delovao podsvesno al sam ga pio redovno tih 15 dana, po pola cinimi se , i ona mi je rekla isto kao i onaj doktor (koji me nije bas saslusao) da je ta drhtavica posledica nerviranja i nerava i odprilike kao da je to normalno...Meni to bilo chudno, i ako se ja posebno nesto ne nerviram. Ja sam vam ovo malo vise opisao chisto da vam dam bolji uvid u situaciju. Naravno od ovih doktora nista posebno nemozes da se dobije pogotovo ne kvalitetan razgovor - to koliko sam saznao samo privatni doktori rade. i ako pitas sta i kako...samo ti daju lekove i pij...mislim da to nije resenje,mozda samo privremeno. Zanima me vase misljenje i sugestija? Sta bi moglo biti ovo sto mi se javlja, iako nije alarmantno chini mi se mozda jeste, bolje na vreme da se razmotri. Kome da se javim i sta bi mi preporucili? Inace ja imam 22 god, studiram(ne ide nesto posebno,al lagono sta da se radi), situiran sam od mame i tate:), nemam nekih poteskoca sem svakodnevnih i opste poznatih smicalica koje svako ima. Uvek sam lepo raspolozen u drustvu a i kod kuce,povremeno se smorim kad sam duze u stanu i cesto ne drzi me mesto, al opet to je u normalnim granicama),imam devojku i ona kaze da strasno pozitivno utichem na nju, ...i tako Molim Vas uvazena doktorko da mi odgovorite na ovo pismo sto adekvatnije i bicu Vam veoma zahvalan
Odgovoreno: 05. 09. 2007.Imam 33 godine i unazad vise od deset godina sam povremeno lecena od depresije.Napominjem da sam za to vreme imala dosta stresova u zivotu, i realnih bolesti i problema koje su dovodile do reaktivne depresije.Napominjem da sam na terapiji i antiaritmicima zbog ektrasistolne aritmije.Problemi sa srcem i unapred ne dobijana odedjena terapija su doveli da sam nekoliko puta odustajala od fakulteta.Problemi su savim nestali kad sam se pre tri godine zaljubila, i onda polako pocvela da ucim, mislila sam da cu zavrsiti fakultet jer sam cak kao nekad dobijala visoke ocene, zdravlje je bilo dobro, nije se pojavljivala jaca aritmija i niej bilo depresije, i verovala sam u bolju buducnost...Onda se deseilo lose, jedan ispit nikako nisam uspela da polozim, i na kraju od sresa dobila jaku aritmiju, a momak me je napustio, i jos nedugo zatim se javio da ce se ozeniti i biti otac.Od tada sam u krizi potpunoj...Isla sam kod lekarai dobila auromid i bensedin, ali ne pomazu...Podrsku od porodice nemam, materijalno nikako ne stojim i ne mogu da nadjem nikakakav posao...koncetracija mi je jako losa, probala sam da ucim ali nikako, najveci deo dana lezim i placem...zelim promenu sredine ali nemam mogucnosti...ne znam kako dalje...Sve mi je teze..Bojim se da nemam vise izlaza iz ovog...sta da radim, da li da probam neke druge lekove?Kako da nadjem podrsku medju drugim osobama?Iako je bilo osoba u stavrnosti koje su bile zaisteresovane za mene ja cak ne mogu ni da se zaljubim i time nadjem blizeg nekog...Sta dalje...Lekari na psihijatriji su samo rekli kontrola za mesec dana i nsita vise...Ovako traje vec nekoliko meseci..sad jedva prezivljavam, sta dalje? Odgovoreno: 05. 09. 2007.
Prikazano 2271-2275 od ukupno 2329 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke