Poštovanje, živim u kući sa mužem, dvije djevojčice od 23 i 8 mjeseci i svekrvom. Svekrva ima odvojen stan u našoj zajedničkoj kući ali smo mi najveći dio vremena zajedno. Naravno, ja sam se na to manje-više navikla, ali na neke stvari ne mogu. Na primjer, ujutro u 6 sati uđe da vidi jesmo li ustali, iako mi uglavnom ustajemo prije nje, zbog beba, uvečer u 23 sata uđe da vidi jesmo li legli i zašto nismo ako nismo, svakih pola sata uđe da vidi šta radimo, ako nismo u njenom stanu. Objedujemo uvijek zajedno, radimo poslove oko kuće itd. Ne može da gleda da su vrata bilo koje sobe zatvorena pa makar bila i u wc-u ona ne zatvara vrata. Jedna doktorica s kojom smo muž i ja razgovarali nam je rekla da se najvjerovatnije radi o nekom poremećaju ličnosti. Probali smo se odseliti, međutim kad smo to uradili na nekoliko mjeseci bilo je još gore zato što nas je još više "uhodila" preko komšija i sl. S druge strane, često mi pričuva djecu, povremeno skuha nešto, naročito kad muž i ja mnogo radimo u bašti i oko životinja, i meni je jako stalo do nje i da bude dobro. Kad se ona loše osjeća ja po dva- tri dana isto budem loše jer nekako nam imputira da je loše zbog nas. Muž kaže da je uvijek bila takva i da je on uvijek mislio da zaista jeste kriv za njenu nesreću, ali ona samo odjednom bude dobro. I kao da ništa nije bilo. Osim svega ovoga nekako na ljude gleda s nepovjerenjem, čak je i za mene rekla da sam joj dirala lične stvari kad sam se udala. I tako dalje. . . Moje pitanje je kako bih ja mogla da prestanem da se nerviram zbog tih njenih ispada jer nema šanse očigledno da se ona promijeni, a i svaki razgovor je loše završio. Te nije ona luda, te nećemo je poslati u ludnicu. . . Ne mogu da shvatim odakle toliki strah od najrođenijih i najbliskijih ljudi, odakle tolika potreba za kontrolom i kako da se tome odupremo? Kako da joj pomognem, kako da pomognem sebi? Kako da se postavim, šta da očekujem? U jednom je trenutku divna u drugom samo pocrni u licu i počne nam nizašto držati prodike. Onda opet sve ok. Ne mogu da se prilagodim i ne znam kako da se prilagodim. Šta da uradim? Hvala mnogo.
Poštovana, Morate biti odlucni u tome sto zelite i da naravno imate podrsku svog muza, koja vam je neophodna u ovome. Naravno, ne cinite nista lose, borite se za sebe i svoje najblize, pa zato nema mesta krivici. Mozete razmisliti i o porodicnom savetovanju i predloziti joj. Svako mora imati svoj zivot i ima pravo na tome, kao sto ga je i ona imala!
Dragi doktore, sumnjam da moja voljena žena ima ovaj (as) sindrom. Kako da budem siguran, jer veći dio simptoma opisanih u tekstu prepoznajem? Molim vas pomozite nam. Unaprijed vam hvala.
Postovana, mislim da imam problem. Od oktobra 2009. Imam sledece simptome: nesanica ili prekomerna uspavanost, gubitak zelje za seksom, prekomerna glad ili ne osecam glad i po 3-4 dana, brzo se umorim nakon bilo kakve aktivnosti, uglavnom sam u krevetu i gubim vreme na internetu, osecam se potisteno, tuzna sam bez razloga, cesto i razdrazljiva, namerno teram ljude od sebe iako su mi potrebni. Obavljam obaveze na fakultetu, ali zaista s mnogo muke jer nemam volje za tim. Ako izadjem, pricam manje nego ranije, ucestvujem u svim aktivnostima sa drustvom, ali me vise nista ne cini srecnom kao ranije. Pre dva dana sam se zatvorila u kucu i samo lezim u krevetu, zatvorenog prozora, ne javljam se na telefon, bacila sam svu hranu iz kuce jer mi se gadi, majku sam isterala kad je dosla da me poseti. U sustini samo sam na internetu. Suicidalna nisam, niti imam osecaj manje vrednosti (cak naprotiv) . Ne znam da li je sve u redu, posto se nikada ranije nisam ponasala ni priblizno na ovakav nacin i postaje mi neizdrziv ovakav stil zivota, ali iz nekog razloga ne mogu da se pomerim iz mrtve tacke. Da li je neka bolest u pitanju, trenutno neraspolozenje ili puka razmazenost? Ukoliko je oboljenje, da li je neophodno da odem kod psihijatra ili mogu sama da regulisem problem? Hvala unapred.
Poštovana, Prilican nered u svemu, tako da smatram da bi se treabalo javiti strucnom licu upravo radi "uredjivanja'', moduliranja i desifrovanja problema. Puno kontradiktornosti se uocava, tako da mislim da je dijagnostika najpre potrebna a potom sve ostalo
Postovani-pre izvesnog vremena sam imao simptome koji su ukazivali na prostatu-ucestalo mokrenje i bolove u donjem delu stomaka. Posle analiza, kada su bile sve kako treba posetio sam psihijatra koji mi je prepisao xanax 0. 25 dva puta dnevno. Posle mesec dana sve je bilo u redu, prestao sam da pijem tablete ali sam kasnije poceo ponovo, jer mislim da mi je glavni problem sto trenutno nemam devojku i ne uspevam da se ozenim a zarko to hocu, tako da me to pritiska i stvara nervozu. Posle par pokusaja da prestanem sa xanaxom (izdrzim 10 dana ponekad i vise) javlja mi se problem sa disanjem, tesko disem. Trenutno ponovo pijem dve tabl. Dnevno i takodje imam poteskoca sa disanjem cak i ujutru kad se probudim. Alkohol ne pijem, ne pusim, ranije sam pio bromazepam izvesno vreme i uvek sam pio najmanje doze (tzv decije) isto je i sa xanaxom-najmanju dozu uvek dva puta dnevno. Molim za vasu pomoc-imam jaku zelju da prestanem sa svim tabletama, i psihicku snagu i volju da se nosim sa svojom losom emotivnom situacijom ali se ne osecam dobro i ocigledno mi je lose kada ne pijem xanax. Molim vas jos jednom za odgovor-sta dalje
Poštovani, Najpre odluka o prestajanju, a potom i psihoterapijska pomoc. To je siguran nacin da uspete, a prestajanje jeste neophodno jer ovaj nacin ispijanja lekova ne vodi nicemu do novom problemu
Morate biti odlucni u tome sto zelite i da naravno imate podrsku svog muza, koja vam je neophodna u ovome. Naravno, ne cinite nista lose, borite se za sebe i svoje najblize, pa zato nema mesta krivici. Mozete razmisliti i o porodicnom savetovanju i predloziti joj. Svako mora imati svoj zivot i ima pravo na tome, kao sto ga je i ona imala!
dr d. Krasic
Pozdrav
Mislim da je pitanje upuceno pogresnoj adresi
dr d. Krasic
Pozdrav
Prilican nered u svemu, tako da smatram da bi se treabalo javiti strucnom licu upravo radi "uredjivanja'', moduliranja i desifrovanja problema. Puno kontradiktornosti se uocava, tako da mislim da je dijagnostika najpre potrebna a potom sve ostalo
dr d. Krasic
Pozdrav
Najpre odluka o prestajanju, a potom i psihoterapijska pomoc. To je siguran nacin da uspete, a prestajanje jeste neophodno jer ovaj nacin ispijanja lekova ne vodi nicemu do novom problemu
dr d. Krasic
Pozdrav
Prikazano 521-525 od ukupno 2336 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke