Poštovani, kao malo dete sam preživela pokušaj silovanja. Tada sam bila baš psihički nestabilna, grebala sam sebi kožu do krvi gde me je dodirivao, osećala sam se "obeleženo" tj prljavo i odbačeno jer nisam nikoga imala uz sebe. Trovala sam se raznim lekovima, na svu sreću ostala sam živa. Stekla sam i strah da kada neko ide iza mene ja se stalno okrećem ili ne mogu da zaspim ako su vrata otključana ili je muška osoba u prostoriji jer me je taj čovek proganjao, a bio mi je komšija. Pre par dana čula sam da se vratio i od tada ne mogu da dođem sebi. U kratkim razmacima mi se opet pojavi pred očima slika svega, zatvorila sam se u sebe i sklonila od svih, drhtim cela od tada i krenuo je da mi izlazi neki osip po telu. Čak sam jednom i povratila kada mi se vratilo sećanje na to. Ponovo se vratio osećaj da moram da odem odavde ili ću poludeti i ponovo mi se vraćaju misli o samopovređivanju, mada sam i dalje dovoljno svesna da to ne uradim. Takođe, pokušala sam sa svojim dečkom da izgubim nevinost, ali sam se pogubila i krenula da ga nekontrolisano udaram, zatim sam se sklonila u ćošak, zagrlila noge, krenula da drhtim, plačem i klatim se... Pokušao je da mi priđe da me smiri, ali sam bila previše agresivna i shvatio je da treba da se skloni jer ne želim da ga povredim. Nisam tražila nikakvu pomoć ranije jer mi je bilo teško da pričam o tome, ali i nikome nisam dovoljno verovala. Nisam nikada poželela nečiju pomoć ni oko čega. Imam problema sa srcem dodatno. Privremenu utehu nalazim u alkoholu, pijem svaki drugi dan velike količine alkohola. Zanima me da li to može da se izleči i šta bi sve bilo potrebno za oporavak.
Pokušaj silovanja je za jedno dete, sam po sebi, više nego traumatičan događaj, a odsustvo podrške i pomoći da se sve to prevaziđe je podjednako poguban, ako ne i pogubniji od takvog događaja. S obzirom na to da niste imali nikakvu podršku i pomoć i da sve to traje priličan broj godina, neophodno je da se obratite psihologu koji će na osnovu razgovora predložiti dalji tok terapijskog procesa, koji će zasigurno podrazumevati neki oblik psihoteraije, a u zavisnosti od stanja, možda i farmakoterapiju za prvo vreme. Neophodno je da se oslobodite straha, osećaja nezaštićenosti, ranjivosti, sida i krivice za koje nemate apsoluno nikakvog osnova. Takođe je potrebno utvrditi stepen zavisnosti od alkohola i raditi na oslobađanju od istog, pre nego što zavisnost izmakne kontroli. Ono što treba da znate, jeste da su razgovori sa psihologom potpuno poverljivi i sve što kažete ne ide nigde dalje od prostorije u kojoj ste se poverili. Mi smo društvena bića i nije prirodno za nas da budemo sami i da nikada ne tražimo pomoć. Svima nam je potrebna podrška, oslonac i uteha. S obzirom na to da to niste imali u detinjstvu, stekli ste pogrešnu sliku, verovatno i strah da bilo kome pomoć tražite, da bi ste izbegli bolno razočarenje i odbijanje. Bilo bi od koristi da ako ne u samom početku terapijskog procesa, onda bar u nekom momentu posetite psihologa sa partnerom i da zajedno radite na prevazilaženju problema koji imate u vašem odnosu, a koji je posledica preživljene traume. Nisam shvatila iz Vašeg pitanja odakle se napasnik vratio? Da li je slučaj bio prijavljen? Da li je on krivično odgovarao za to?
Slučaj je bio prijavljen, nisam obaveštena o tome šta se dalje desilo. Osvetio mi se zbog bega preko majke, jer ju je nekoliko dana posle toga u našoj kući silovao. Znam samo da je posle par meseci otišao iz mog grada i do skoro nisam čula za njega.
Pitanje broj: #181419
Poštovani, kao malo dete sam preživela pokušaj silovanja. Tada sam bila baš psihički nestabilna, grebala sam sebi kožu do krvi gde me je dodirivao, osećala sam se "obeleženo" tj prljavo i odbačeno jer nisam nikoga imala uz sebe. Trovala sam se raznim lekovima, na svu sreću ostala sam živa. Stekla sam i strah da kada neko ide iza mene ja se stalno okrećem ili ne mogu da zaspim ako su vrata otključana ili je muška osoba u prostoriji jer me je taj čovek proganjao, a bio mi je komšija. Pre par dana čula sam da se vratio i od tada ne mogu da dođem sebi. U kratkim razmacima mi se opet pojavi pred očima slika svega, zatvorila sam se u sebe i sklonila od svih, drhtim cela od tada i krenuo je da mi izlazi neki osip po telu. Čak sam jednom i povratila kada mi se vratilo sećanje na to. Ponovo se vratio osećaj da moram da odem odavde ili ću poludeti i ponovo mi se vraćaju misli o samopovređivanju, mada sam i dalje dovoljno svesna da to ne uradim. Takođe, pokušala sam sa svojim dečkom da izgubim nevinost, ali sam se pogubila i krenula da ga nekontrolisano udaram, zatim sam se sklonila u ćošak, zagrlila noge, krenula da drhtim, plačem i klatim se... Pokušao je da mi priđe da me smiri, ali sam bila previše agresivna i shvatio je da treba da se skloni jer ne želim da ga povredim. Nisam tražila nikakvu pomoć ranije jer mi je bilo teško da pričam o tome, ali i nikome nisam dovoljno verovala. Nisam nikada poželela nečiju pomoć ni oko čega. Imam problema sa srcem dodatno. Privremenu utehu nalazim u alkoholu, pijem svaki drugi dan velike količine alkohola. Zanima me da li to može da se izleči i šta bi sve bilo potrebno za oporavak.
Odgovoreno: 13. 04. 2021.Poštovana,
Pokušaj silovanja je za jedno dete, sam po sebi, više nego traumatičan događaj, a odsustvo podrške i pomoći da se sve to prevaziđe je podjednako poguban, ako ne i pogubniji od takvog događaja. S obzirom na to da niste imali nikakvu podršku i pomoć i da sve to traje priličan broj godina, neophodno je da se obratite psihologu koji će na osnovu razgovora predložiti dalji tok terapijskog procesa, koji će zasigurno podrazumevati neki oblik psihoteraije, a u zavisnosti od stanja, možda i farmakoterapiju za prvo vreme. Neophodno je da se oslobodite straha, osećaja nezaštićenosti, ranjivosti, sida i krivice za koje nemate apsoluno nikakvog osnova. Takođe je potrebno utvrditi stepen zavisnosti od alkohola i raditi na oslobađanju od istog, pre nego što zavisnost izmakne kontroli. Ono što treba da znate, jeste da su razgovori sa psihologom potpuno poverljivi i sve što kažete ne ide nigde dalje od prostorije u kojoj ste se poverili. Mi smo društvena bića i nije prirodno za nas da budemo sami i da nikada ne tražimo pomoć. Svima nam je potrebna podrška, oslonac i uteha. S obzirom na to da to niste imali u detinjstvu, stekli ste pogrešnu sliku, verovatno i strah da bilo kome pomoć tražite, da bi ste izbegli bolno razočarenje i odbijanje. Bilo bi od koristi da ako ne u samom početku terapijskog procesa, onda bar u nekom momentu posetite psihologa sa partnerom i da zajedno radite na prevazilaženju problema koji imate u vašem odnosu, a koji je posledica preživljene traume. Nisam shvatila iz Vašeg pitanja odakle se napasnik vratio? Da li je slučaj bio prijavljen? Da li je on krivično odgovarao za to?
Srdačan pozdrav,
Nataša Vasić
Komentari na pitanje: #181419
Slučaj je bio prijavljen, nisam obaveštena o tome šta se dalje desilo. Osvetio mi se zbog bega preko majke, jer ju je nekoliko dana posle toga u našoj kući silovao. Znam samo da je posle par meseci otišao iz mog grada i do skoro nisam čula za njega.
Pregledajte odgovore po oblastima