zanimaju me dve stvari. Prvo, šta mislite o korištenju sertralina i dojenju? U pitanju je npr 25 ili 50 mg Asentre. Drugo, dali je moguće pobediti anksioznost, paniku i intruzivne misli bez uzimanja lijekova? Dakle pomoću nekih "vježbi", rada na sebi itd. Dakle, dali možemo na neki način drugačijim navikama, razmišljanju promjeniti neke stvari ili je zaista to pitanje biologoje, hemije u mozgu i lijekovi su neophodni?
lekovi nisu jedini nacin da se izborite sa ansioznim mislima, zapravo to je lošija opcija. Upravo kroz lični rad se bolje adaptiramo na zivotne okolnosti. Do sada ste na probleme reagovali na jedan disfunkcionalan nacin, i taj nacin razmisljanja i reagovanja treba promeniti. Kada uzimamo lekove mi ulazimo u jednu pasivnu poziciju i time nista ne resavamo, samo olaksavamo napetost, uznemirenost, strah, neprijatnost, dakle ublazavamo simptome. Ali sve ono, zbog cega smo dospeli u sadasnje stanje, i dalje ostaje nepromenjeno. A pri tome, postajemo zavisni od lekova, jer sami ne mozemo sa tim da se izborimo, i to nije dobro. Kroz licni rad upoznajemo sebe, otkrivamo mehanizme funkcionisanja, i menjamo ono sto nam ne koristi.
Pitanje broj: #170780
Poštovani,
zanimaju me dve stvari. Prvo, šta mislite o korištenju sertralina i dojenju? U pitanju je npr 25 ili 50 mg Asentre. Drugo, dali je moguće pobediti anksioznost, paniku i intruzivne misli bez uzimanja lijekova? Dakle pomoću nekih "vježbi", rada na sebi itd. Dakle, dali možemo na neki način drugačijim navikama, razmišljanju promjeniti neke stvari ili je zaista to pitanje biologoje, hemije u mozgu i lijekovi su neophodni?
Puno hvala na vašem vremenu
Odgovoreno: 24. 06. 2020.Poštovana,
lekovi nisu jedini nacin da se izborite sa ansioznim mislima, zapravo to je lošija opcija. Upravo kroz lični rad se bolje adaptiramo na zivotne okolnosti. Do sada ste na probleme reagovali na jedan disfunkcionalan nacin, i taj nacin razmisljanja i reagovanja treba promeniti. Kada uzimamo lekove mi ulazimo u jednu pasivnu poziciju i time nista ne resavamo, samo olaksavamo napetost, uznemirenost, strah, neprijatnost, dakle ublazavamo simptome. Ali sve ono, zbog cega smo dospeli u sadasnje stanje, i dalje ostaje nepromenjeno. A pri tome, postajemo zavisni od lekova, jer sami ne mozemo sa tim da se izborimo, i to nije dobro. Kroz licni rad upoznajemo sebe, otkrivamo mehanizme funkcionisanja, i menjamo ono sto nam ne koristi.
Pregledajte odgovore po oblastima