Vreme izlecenja je individualno, zavisi od mnogo faktora. Najbitnije je poceti na vreme raditi na tome, da ne bi doslo do pojave novih simptoma ili do pojacanog intenziteta postojecih.
Imam sina od 2 godine. Sa 3 meseca se već okrenuo na stomak i nazad, sa 5 puzio, sa 6.5 stajao, a od 9 meseci prohodao. Sve je bilo u redu. I dan danas, reaguje na zvukove, odaziva se, smeje se, iskazuje normalno osećanja, ne izbegava kontakt očima, druželjubiv je, voli decu, obožava životinje, voli da se mazi, sve kao i svako drugo dete. Pričamo sa njim i srpski i mađarski, brzo uči, priča, sklapa lakše rečenice, ponekad pomeša neku reč, npr. pričamo srpski, on kaže na mađarskom tu reč, ali razume i priča oba jezika. Uradi ono što ga zamolimo, itd. Ima sestru od 8 meseci, voli je, čuva je, hrani je, igra se sa njom... Ono što me zbunjuje je to da ako dolazi kod nas neko njemu nepoznat, onda sakrije rukama oči, a posle 10 min popusti i normalno se ponaša sa dotičnim, onda ne izbegava kontakt očima, priča, itd. Da li je to normalna prolazna faza kod dece, ova stidljivost prvih par minuta, ili je znak autizma? Drugo je da mi je na telefonu uvek ugašen ton, jedino kad očekujem bitan poziv onda mi je uključen zvuk, ima neki glup ton da odjednom na maximum počne da zvoni, ima kad se i ja uplašim. E sad, bila je tišina i odjednom je zazvonio mobilni, on se uplašio i počeo da plače, ali čim sam mu pokazala da nije ništa strašno, (mamu zove taj i taj) i da zato zvoni telefon. Od tad sam pokušavala i posmatrala ako mi zvoni telefon kako reaguje i od tad to se nije ponovilo, jedino ako se udubi u igranju ili je baš jaka tišina i odjednom neočekivano zazvoni, onda zaplače, ali odmah prekine čim mu kažem da nije to ništa. Da li je to normalno ponašanje? Treće je da smo se preselili u drugu kuću gde je baš veliko dvorište, do sad kosilicu nikad nije video ovu pravu niti čuo, samo igračku, a to ne bruji, uključim kosilicu, uplaši se, a posle par minuta dođe i gura sa mnom kosilicu. Ako mu se nešto ne sviđa, zatvori usta, tad neće ni da pisne, dok mu ne skrenem pažnju da te stvari koja mu se ne sviđa ili npr. ne dozvolim mu da unese mačku, naljuti se, zatvori usta, sve dok ne dozvolim ili dok ne zaboravi, uglavnom to traje 10-15min. Da li su ove navedene stvari normalne ili da posetimo psihologa ili bilo koje stručno lice? Unapred hvala.
Pitanje broj: #169595
Da li socijalna anksioznost spada u hronicne bolesti i koliko je vremena potrebno izleciti se od ove bolesti?
Odgovoreno: 14. 05. 2020.Vreme izlecenja je individualno, zavisi od mnogo faktora. Najbitnije je poceti na vreme raditi na tome, da ne bi doslo do pojave novih simptoma ili do pojacanog intenziteta postojecih.
Komentari na pitanje: #169595
Imam sina od 2 godine. Sa 3 meseca se već okrenuo na stomak i nazad, sa 5 puzio, sa 6.5 stajao, a od 9 meseci prohodao. Sve je bilo u redu. I dan danas, reaguje na zvukove, odaziva se, smeje se, iskazuje normalno osećanja, ne izbegava kontakt očima, druželjubiv je, voli decu, obožava životinje, voli da se mazi, sve kao i svako drugo dete. Pričamo sa njim i srpski i mađarski, brzo uči, priča, sklapa lakše rečenice, ponekad pomeša neku reč, npr. pričamo srpski, on kaže na mađarskom tu reč, ali razume i priča oba jezika. Uradi ono što ga zamolimo, itd. Ima sestru od 8 meseci, voli je, čuva je, hrani je, igra se sa njom... Ono što me zbunjuje je to da ako dolazi kod nas neko njemu nepoznat, onda sakrije rukama oči, a posle 10 min popusti i normalno se ponaša sa dotičnim, onda ne izbegava kontakt očima, priča, itd. Da li je to normalna prolazna faza kod dece, ova stidljivost prvih par minuta, ili je znak autizma? Drugo je da mi je na telefonu uvek ugašen ton, jedino kad očekujem bitan poziv onda mi je uključen zvuk, ima neki glup ton da odjednom na maximum počne da zvoni, ima kad se i ja uplašim. E sad, bila je tišina i odjednom je zazvonio mobilni, on se uplašio i počeo da plače, ali čim sam mu pokazala da nije ništa strašno, (mamu zove taj i taj) i da zato zvoni telefon. Od tad sam pokušavala i posmatrala ako mi zvoni telefon kako reaguje i od tad to se nije ponovilo, jedino ako se udubi u igranju ili je baš jaka tišina i odjednom neočekivano zazvoni, onda zaplače, ali odmah prekine čim mu kažem da nije to ništa. Da li je to normalno ponašanje? Treće je da smo se preselili u drugu kuću gde je baš veliko dvorište, do sad kosilicu nikad nije video ovu pravu niti čuo, samo igračku, a to ne bruji, uključim kosilicu, uplaši se, a posle par minuta dođe i gura sa mnom kosilicu. Ako mu se nešto ne sviđa, zatvori usta, tad neće ni da pisne, dok mu ne skrenem pažnju da te stvari koja mu se ne sviđa ili npr. ne dozvolim mu da unese mačku, naljuti se, zatvori usta, sve dok ne dozvolim ili dok ne zaboravi, uglavnom to traje 10-15min. Da li su ove navedene stvari normalne ili da posetimo psihologa ili bilo koje stručno lice? Unapred hvala.
Pregledajte odgovore po oblastima