Nemam koncentraciju na moj problem, sve shvatam u svojoj glavi ali kada treba da ga objasnim prosto nemam reci... Ne umem da se ponasam, imam strah od ljudi, telo mi drhti od pomisli da ce se nesto desiti, mislim na nrku raspravu itd.. Osecam se beznadezno, pogotovo kada me neko ponizava a toga je bilo i previse.. Samopouzdanje mi je na jako palo ili je promanljivo. Ne mogu to da podnesem, konkretno imam problem sa bratom i majkom koji me nikada nisu shvatali.. Najveci problem je sto ne umem da se ponasam stalozeno, kad primetim da me gledaju odmah mi trnu usta, prosto izgubim kontrolu.. Brat i majka me uveravaju da ne treba tako da razmisljam, medjutim oni zele da ja radim i mislim onako kako oni hoce. Brat hoce da me istera iz ocuhove kuce, preti mi ludnicom jer zna da e plasim, oduvek je pratio moje strahove i zloupotrbljavao... Najzad mislim da su oni krivci sto sam ja ovakav, mozda sam i ja kriv ali, ili me ne shvataju ili se pretvaraju i hoce da manipulisu. Neznam kako iz svega da se izvucem jer nemam podrsku i ne mogu da radim onako kako osecam jer me uvek uveravaju da ja moislim pogresno. Inace sa majko i bratom ne komuniciram..

Kako da izadjem iz svega, da li tereba da posetim psihijatra, psihoterapeuta..

Izvinite na opsirnosti.

Hvala unapred

Odgovoreno: 08. 01. 2020.