Draga doktorice,
obraćam se za pomoć ovim putem, jer živim daleko od svoje zemlje i ne znam šta više da radim. Prije dve godine kada smo putovali 2000km daleko, nešto mi se desilo, čitavo telo mi se treslo do zore i nisam moga da se zaustavim. Prije toga sam najednom tokom vožnje osetila strašno lupanje srca i osećaj da ću se onesvestiti. Muž je parkirao auto i ja sam jedva izašla. Tu noć smo prespavali u motelu, nisam spavala do zore, jer sam se jako tesla. U licu sam gorila, sva sam bila crvena. Posle toga par dana kada smo došli u novi grad, ja sam počela dobijati panične napade i jednostavno nisam smela dalje od kuće. Ako bih krenula na autoput, vraćala bih se nazad, jer je osećaj gušenja i nesvesti bio jako veliki. Pored toga što bi mi srce jako lupalo, ja sam se zadnji puta "paralisala" vozeći 100km na sat i od tada nikada više nisam vozila na autoputu. Ne mogu dalje od kuće, dalje od bolnice, jer se tu osećam najsigurnije. Jedina relacija mi je posao-kuća, već odlazak u trgovinu dalje od moga stana, gde nam bolnice prouzrokuje osećaj gušenja toliko intenzivno da sam mislila danas da ću se ugušiti. Pored toga velika nesvest. Prošle godine sam se zaglavila u liftu jedno 2 sata kada je sve to postalo jako intenzivno. Ja sam hipoventilirala i tada sam shvatila da imam i klaustofobiju. Osećaj bespomoćnosti je toliki problem u mom životu, jer ne samo da idem stepenicama na peti sprat u svoj stan, nego ne mogu zamisliti let avionom. Zatvorena biti ne mogu, jer to momentalno prouzrokuje veliki napad. Ako krenem negde dalje od bolnice imam osećaj da ću se udaviti i umreti i da mi niko neće pomoći.
Šta da radim, imate li savete za mene? Ne mogu sa razumem da imam agorafobiju, klaustofobiju, panične napade i sve to u isto vreme. Imam i strah od lekova, što mi je jedan takode veliki problem. Šta mi se to desilo doktorice i šta da radim? Kako da živim normalan život?
Velki srdačan pozdrav iz daljine

Odgovoreno: 12. 11. 2008.