Cenjena Dr Olivera,
vec sam vam postavio pitanje o načinu konzumacije leka flunirina, i
zahvalan sam vam na brzom odgovoru.
Sad bih malo proširio temu, uz nadu da vam neću biti naporan.
U avgustu 2004. sam prvi put otišao kod psihijatra
zbog jako lošeg opšteg stanja svesti.
Pokušacu u najkracem da objasnim;
Odrastao sam u bolesnim uslovima, u nesrećnoj porodici i to je
ostavilo puno posledica na moju ličnost i na moju, kako vi kašete
"životnu radost" (nje nema, jednostavno propuštam dane da idu jedan
za drugim sa nadom da nece dugo trajati)
U početnim razgovorima sa psihijatrom (Doktorka se preziva Miloš, ako
se dobro secam) dobio sam terapiju flunirin - jedna kapsula dnevno.
takode sam paralelno sa razgovorima sa njom imao i početne
testove-razgovore sa psihoterapeutom, relativno mladom i posvecenom
Doktorkom, na šalost ne sećam se imena.
posle dva meseca ja sam prekinuo sa odlašenjem na zakazane sastanke sa
pomenutom Dr Miloš, i sa uzimanjem prepisanog flunirina.
Zašto, zato što sam u svojoj nesrecnosti došao do sledeceg
zakljucka: uzroci mojoj nesreci su prilicno konkretni i još uvek
postoje (i jesu, to je istina) i nema meni pomoci od pijenja anti
depresiva, niti od lamentiranja nad sudbinom kod psihoterapeuta, nego
je jedino rešenje da se promene šivotni uslovi na taj nacin da se
ode od tih pomenutih i veoma konkretnih problema-uzrocnika. Ali to je
nemoguce, neizvodlhjivo, to je tipicno vrzino kolo u kojem sam ja
uzrocnicima toliko oštecen da nisam ni sposoban da se oslobodim tih
uzrocnika moje nesrece.
Ipak, u septembru 2006. sam u jednom trenutku velikog očaja (mada,
cela 2005 i 2006 a i mnoge godine pre toga su godine očaja u mojem
šivotu) ušao sam u prvu apoteku i kupio kutiju flunirina.
Od tada ga uzimam svakodnevno, ovo je šesti mesec, šesta kutija.
Zahvaljujuci flunirinu ja nisam promenio nacin razmišljanja, ali bar
nemam one sate i sate ocajanja u kojem se osecam tako jadno da to ima
i svoju fizicku komponentu, negde u grudima i stomaku.
Iz izvora sa interneta sam saznao da terapija flunirinom treba da traje
bar 6 meseci. Šta posle tih 6 meseci? Hvala.
Veoma je teško reči na osnovu Vaših podataka i posebno bez direktne psihijatrijske procene pacijenta, šta dalje sa nekim lekom. Tegobe koje ste opisali mogu biti sastavni deo mnogih psihijatrijskih oboljenja, tako da savet koji bi dala može biti sasvim pogrešan i loš po Vas. Recimo, ako se radi o prvoj epizodi depresije, po psihijatrijskim smernicama, antidepresiv treba da se uzima godinu dana, stim što bi se u početku doza leka polako podizala, zatim održavala na odredjenom nivou a posle odredjenog vremenskog perioda polako spuštala i to po tačno odredjenim pravilima. Ako se radi o nekom drugom oboljenju, terapija je sasvim drugačija. Može trajati samo par meseci, ali i doživotno.
Ono što smatram da je za Vas najbolje je da se javite nekom psihijatru, koji će nakon obavljenog pregleda proceniti šta dalje sa Vašom terapijom. Iako su ponekad razlozi naših psihičkih kriza dobrim delom povezani sa onim što se dešava u našoj okolini, veoma je bitno da najpre potražimo stručnu pomoć da izadjemo iz psihičke krize i ojačamo, jer tek kada smo psihički stabilni možemo da donosimo bolje odluke i povlačimo prave poteze koje će nam pomoći da se lakše izborimo sa spoljašnjim problemom. Ponekad, iako se čini da problem dolazi iz spoljašnje sredine, problem, zapravo, leži u nama. Tada se primenjuju odredjene psihoterapijske metode koje nam pomažu da uvidimo i eventualno razrešimo problem u nama samima.
Pitanje broj: #620
Cenjena Dr Olivera, vec sam vam postavio pitanje o načinu konzumacije leka flunirina, i zahvalan sam vam na brzom odgovoru. Sad bih malo proširio temu, uz nadu da vam neću biti naporan. U avgustu 2004. sam prvi put otišao kod psihijatra zbog jako lošeg opšteg stanja svesti. Pokušacu u najkracem da objasnim; Odrastao sam u bolesnim uslovima, u nesrećnoj porodici i to je ostavilo puno posledica na moju ličnost i na moju, kako vi kašete "životnu radost" (nje nema, jednostavno propuštam dane da idu jedan za drugim sa nadom da nece dugo trajati) U početnim razgovorima sa psihijatrom (Doktorka se preziva Miloš, ako se dobro secam) dobio sam terapiju flunirin - jedna kapsula dnevno. takode sam paralelno sa razgovorima sa njom imao i početne testove-razgovore sa psihoterapeutom, relativno mladom i posvecenom Doktorkom, na šalost ne sećam se imena. posle dva meseca ja sam prekinuo sa odlašenjem na zakazane sastanke sa pomenutom Dr Miloš, i sa uzimanjem prepisanog flunirina. Zašto, zato što sam u svojoj nesrecnosti došao do sledeceg zakljucka: uzroci mojoj nesreci su prilicno konkretni i još uvek postoje (i jesu, to je istina) i nema meni pomoci od pijenja anti depresiva, niti od lamentiranja nad sudbinom kod psihoterapeuta, nego je jedino rešenje da se promene šivotni uslovi na taj nacin da se ode od tih pomenutih i veoma konkretnih problema-uzrocnika. Ali to je nemoguce, neizvodlhjivo, to je tipicno vrzino kolo u kojem sam ja uzrocnicima toliko oštecen da nisam ni sposoban da se oslobodim tih uzrocnika moje nesrece. Ipak, u septembru 2006. sam u jednom trenutku velikog očaja (mada, cela 2005 i 2006 a i mnoge godine pre toga su godine očaja u mojem šivotu) ušao sam u prvu apoteku i kupio kutiju flunirina. Od tada ga uzimam svakodnevno, ovo je šesti mesec, šesta kutija. Zahvaljujuci flunirinu ja nisam promenio nacin razmišljanja, ali bar nemam one sate i sate ocajanja u kojem se osecam tako jadno da to ima i svoju fizicku komponentu, negde u grudima i stomaku. Iz izvora sa interneta sam saznao da terapija flunirinom treba da traje bar 6 meseci. Šta posle tih 6 meseci? Hvala.
Odgovoreno: 22. 04. 2007.Veoma je teško reči na osnovu Vaših podataka i posebno bez direktne psihijatrijske procene pacijenta, šta dalje sa nekim lekom. Tegobe koje ste opisali mogu biti sastavni deo mnogih psihijatrijskih oboljenja, tako da savet koji bi dala može biti sasvim pogrešan i loš po Vas. Recimo, ako se radi o prvoj epizodi depresije, po psihijatrijskim smernicama, antidepresiv treba da se uzima godinu dana, stim što bi se u početku doza leka polako podizala, zatim održavala na odredjenom nivou a posle odredjenog vremenskog perioda polako spuštala i to po tačno odredjenim pravilima. Ako se radi o nekom drugom oboljenju, terapija je sasvim drugačija. Može trajati samo par meseci, ali i doživotno. Ono što smatram da je za Vas najbolje je da se javite nekom psihijatru, koji će nakon obavljenog pregleda proceniti šta dalje sa Vašom terapijom. Iako su ponekad razlozi naših psihičkih kriza dobrim delom povezani sa onim što se dešava u našoj okolini, veoma je bitno da najpre potražimo stručnu pomoć da izadjemo iz psihičke krize i ojačamo, jer tek kada smo psihički stabilni možemo da donosimo bolje odluke i povlačimo prave poteze koje će nam pomoći da se lakše izborimo sa spoljašnjim problemom. Ponekad, iako se čini da problem dolazi iz spoljašnje sredine, problem, zapravo, leži u nama. Tada se primenjuju odredjene psihoterapijske metode koje nam pomažu da uvidimo i eventualno razrešimo problem u nama samima.
Pregledajte odgovore po oblastima