Postovana dr,  Molim vas da uzmete u obzir ovo moje pismo,jer mi je poremecen zivot  totalno.  Imam problem , koji , kazu nije zdravstveni , ali meni cini pakao od  zivota. Naime, vec zadnje dve godine me muci neka vrsta preskakanja srca.  Kazem vrsta zato sto ja to ne osecam u predelu srca vec u grlu , koje je  nalik stucanju , kao kad vam nesto poskoci i jako udari u dnu grla. Sve  sam preglede uradila , pocevsi od EKG-a preko ultrazvuka srca do nosenja  holtera 24 casa. Naravno , pokazalo se to preskakanje , koje je kazu u  granicama normale i nije organske prirode. Jeste me to smirilo na neki  nacin , jer sam pre tih pregleda bila strasno uplasena , stalno misleci  kako imam neku strasnu bolest srca i kako cu umreti. Meni je otac umro od  infarkta u 72-oj godini. Ja sam u globali veliki hipohondar, jos kad je  pocelo ovo da me muci postala sam i anksiozna,plaseci se da izadjem ili  odem negde da mi se ne bi nesto desilo. Medjutim vremenom sam prevazisla  taj strah i da kazem navikla se na te moje simptome, a da ne pricam da  osecam i razne druge simtome jos kojekakvih bolesti, i da me stvarno uvek  nesto boli ili fali. Jos uvek imam veliki strah od bolesti i crne misli.  To je verovatno hipohondrija. Ovaj moj glavni problem mi ne da mira svakodnevno,vec skoro sedam meseci  unazad. Nekad uspem da ga ignorisem,jer mi fizicki ne smeta,ali me  psihicki ubija. Interesantno je da me najvise pogadja kad sam mirna,kad  sedim ili lezim i ne radim nista. Kad sam u nekom poslu ili kada hodam to  se retko desava. Znate, kada covek pozeli da se odmori i sedne ili legne  da bi to postigao, a ne moze jer mu simptomi ne dozvoljavaju. Bas mi mnogo  smeta i umara me psihicki jer je sada prisutno svakodnevno po ceo dan sedam  meseci unazad. Ranije je dolazilo i odlazilo, sve iz cista mira bez nekih  prednajava, a sada nikako da ode iako ih ja maksimalno ignorisem,kao da su  postali sastavni deo mene i kao da je to normalno. Suprug ne razume da meni  taj problem remeti normalan nacin zivota, i da zbog njega ne mogu da  razmisljam.  Ja vas molim da mi odgovorite ? da li zbog toga moram da idem na neko  psihijatrijsko lecenje ili postoji i drugi nacin da se to zavrsi.  Ocigledno je da lekovi ne pomazu-lekar mi je predlozio da pijem helex u  takvim trenucima, ali ne vredi i zato sada retko popijem lek. Molim vas  pomozite mi,ne znam kako da iydrzim, a da ne poludim. Nemam nikakvu podrsku , sama sam u svemu. Da li ce , ako bas  moram da idem , psihijatar uspeti da me izleci??? Ja zelim da zivim  normalno bez strahova i raznih simptoma.  Hvala!

Odgovoreno: 21. 11. 2007.