Postovani mr.Peric
Moje ime je M. Zivkovic. Po zanimanju sam visa medicinska sestra. Skolovala sam se u Sveckoj - Lun klinicki centar. Tu sam diplomirala sa prosekom VG - ocena 9 po nasim standardima.
Zelim da vam postavim jedno pitanje u vezi aneurysme.
Ako se kod pacijenta CT-OM mozga i reng snimkom diagnosticira Aneurysma, kontrolni CT mozga ukazuje na masivnu intraventrikularnu, intracerebralnu hemoralgijusa tamponadom komor te jepo hitnom postupku uradjena prva operacija, i bolesnik tretiran uz respiratornu podrsku. Nakon stabilizovana bolesnika je uradjena PAN angeografija. Zasto je neophodno radeti PAN angiografiju? Kada svi pregledi ukazuju na Aneurysme i hemoragije u komorama glave? Dali to moze vise da pogorsa stanje pacijenta.
Ovde kazu ne! Ja ne delim njihovo msljenje, pa zato pitam vas.
Pozdrav vama i vasim kolegama.
M.Zivkovic
KC. LUND
Odgovoreno: 06. 05. 2008.
Poštovana,
bez obzira na CT kojim se otkrivaju POSLEDICE pucanja aneurizme u
vidu subarahnoidnog, intracerebralnog ili/i intraventrikularnog krvarenja
i koje upućuju na mogući uzrok odnosno pucanje aneurizme,
cerebralna angiografija, tačnije inraarterijska digitalna
supstrakciona panangiografija mozga (u neurohirurškom žargonu DSA ili što Vi
rekoste "PAN angiografija") pretstavlja zlatni standard u otkrivanju
tačne lokalizacije aneurizme, njenog odnosa (orjentacije) prema matičnom
i okolnim krvnim sudovima kao i u evaluaciji vazospazma na okolnim
i matičnom krvnom sudu na kome se aneurizma nalazi. Jednom rečju, DSA
je neophodna za identifikaciju aneurizme i planiranje
definitivnog
lečenja. Pomenuto slikanje na rendgenu nema nikakvog značaja!
Načelno govoreći, tajming angiografije zavisi od stanja pacijenta
odnosno planiranog tajminga operativnog lečenja. Tako npr, kod pacijenata
u
dobrom stanju, angiografija se radi što pre da bi se preduzelo
"rano" hirurško lečenje aneurizme. Kod bolesnika u lošem stanju, prvo se
radi na stabilizaciji opšteg stanja i lečenju akutnih
komplikacija
intracerebralnog/intraventrikularnog krvarenja sa tamponadom
moždanih komora-akutnog hidrocefalusa, pa tek onda angiografska dijagnostika
i definitivno hiruško lečenje (klipsovanje ili embolizacija). Takođe
se smatra da angiografija, bez obzira kada je učinjena nema
značajniji
uticaj na pogoršanje kliničkog stanja bolesnika. Pošto vazospazam
može negativno da utiče na kvalitet rezultata angiografskog pregleda,
a najintenzivniji je u periodu od 6. do 12. dana posle krvarenja
(uz
moguće individualne varijacije u dužini trajanja), angiografija
se najčešće izvodi ili u prvim danima posle krvarenja kada još nije
došlo do razvoja vazospazma, ili kasnije kada on uđe u fazu rezolucije.
Opet
napominjem, primarnu procenu i odluku o tome kada će se
angiografija, koja je apsolutno neophodna, uraditi može da donese jedino
neurohirurg koji leči pacijenta i ima potpuni uvid u realno stanje pacijenta
uz konsultaciji sa neuroradiologom koji samu dijagnostiku sprovodi.
S obzirom da se radi o dobro poznatim i svuda u svetu
prihvaćenim stavovima, ne verujem da bi bilo ko učinio nešto nasumično što
bi
ugrozilo ionako vrlo ozbiljno i teško stanje pacijenta. Inače,
uzrok pogoršanja pacijenata u preoperativnom periodu, koji su
prethodno "stabilizovani" je najčešće rekrvarenje ili vazospazam. Ako
se pogoršanje nakon angiografije desilo u konkretnom slučaju
koga pominjete, najverovatnije je koincidentno, odnosno rezultat
je pogoršanja osnovne bolesti koje bi se dogodilo i da angiogrfija
nije
rađena. Nadam se da Vam je ovim objašnjenjem situacija malo
jasnija.
Srdačan pozdrav.
Molim vas ako mozete u sto brzem roku da mi odgovorite, u pitanju je moj diplomski rad, ovdje sam procitao ovaj clanak, sada mene interesuje znacaj dsa kod sah-a, koji su mu nedostatci a koje prednosti? Hvala
Pitanje broj: #4959
Postovani mr.Peric Moje ime je M. Zivkovic. Po zanimanju sam visa medicinska sestra. Skolovala sam se u Sveckoj - Lun klinicki centar. Tu sam diplomirala sa prosekom VG - ocena 9 po nasim standardima. Zelim da vam postavim jedno pitanje u vezi aneurysme. Ako se kod pacijenta CT-OM mozga i reng snimkom diagnosticira Aneurysma, kontrolni CT mozga ukazuje na masivnu intraventrikularnu, intracerebralnu hemoralgijusa tamponadom komor te jepo hitnom postupku uradjena prva operacija, i bolesnik tretiran uz respiratornu podrsku. Nakon stabilizovana bolesnika je uradjena PAN angeografija. Zasto je neophodno radeti PAN angiografiju? Kada svi pregledi ukazuju na Aneurysme i hemoragije u komorama glave? Dali to moze vise da pogorsa stanje pacijenta. Ovde kazu ne! Ja ne delim njihovo msljenje, pa zato pitam vas. Pozdrav vama i vasim kolegama. M.Zivkovic KC. LUND
Odgovoreno: 06. 05. 2008.Poštovana,
bez obzira na CT kojim se otkrivaju POSLEDICE pucanja aneurizme u vidu subarahnoidnog, intracerebralnog ili/i intraventrikularnog krvarenja i koje upućuju na mogući uzrok odnosno pucanje aneurizme, cerebralna angiografija, tačnije inraarterijska digitalna supstrakciona panangiografija mozga (u neurohirurškom žargonu DSA ili što Vi rekoste "PAN angiografija") pretstavlja zlatni standard u otkrivanju tačne lokalizacije aneurizme, njenog odnosa (orjentacije) prema matičnom i okolnim krvnim sudovima kao i u evaluaciji vazospazma na okolnim i matičnom krvnom sudu na kome se aneurizma nalazi. Jednom rečju, DSA je neophodna za identifikaciju aneurizme i planiranje definitivnog
lečenja. Pomenuto slikanje na rendgenu nema nikakvog značaja! Načelno govoreći, tajming angiografije zavisi od stanja pacijenta odnosno planiranog tajminga operativnog lečenja. Tako npr, kod pacijenata u
dobrom stanju, angiografija se radi što pre da bi se preduzelo "rano" hirurško lečenje aneurizme. Kod bolesnika u lošem stanju, prvo se radi na stabilizaciji opšteg stanja i lečenju akutnih komplikacija
intracerebralnog/intraventrikularnog krvarenja sa tamponadom moždanih komora-akutnog hidrocefalusa, pa tek onda angiografska dijagnostika i definitivno hiruško lečenje (klipsovanje ili embolizacija). Takođe se smatra da angiografija, bez obzira kada je učinjena nema značajniji
uticaj na pogoršanje kliničkog stanja bolesnika. Pošto vazospazam može negativno da utiče na kvalitet rezultata angiografskog pregleda, a najintenzivniji je u periodu od 6. do 12. dana posle krvarenja (uz
moguće individualne varijacije u dužini trajanja), angiografija se najčešće izvodi ili u prvim danima posle krvarenja kada još nije došlo do razvoja vazospazma, ili kasnije kada on uđe u fazu rezolucije. Opet
napominjem, primarnu procenu i odluku o tome kada će se angiografija, koja je apsolutno neophodna, uraditi može da donese jedino neurohirurg koji leči pacijenta i ima potpuni uvid u realno stanje pacijenta uz konsultaciji sa neuroradiologom koji samu dijagnostiku sprovodi. S obzirom da se radi o dobro poznatim i svuda u svetu prihvaćenim stavovima, ne verujem da bi bilo ko učinio nešto nasumično što bi
ugrozilo ionako vrlo ozbiljno i teško stanje pacijenta. Inače, uzrok pogoršanja pacijenata u preoperativnom periodu, koji su prethodno "stabilizovani" je najčešće rekrvarenje ili vazospazam. Ako se pogoršanje nakon angiografije desilo u konkretnom slučaju koga pominjete, najverovatnije je koincidentno, odnosno rezultat je pogoršanja osnovne bolesti koje bi se dogodilo i da angiogrfija nije
rađena. Nadam se da Vam je ovim objašnjenjem situacija malo jasnija.
Srdačan pozdrav.
Komentari na pitanje: #4959
Pregledajte odgovore po oblastima