Postovani! da podsetim na staro pitanje:Dogadjaj: drugar je pao sa bicikle, udarivsi vrlo jako glavu sa obe strane lobanje, zadobivsi vise hematoma. U svojoj istoriji ima iza sebe tesku saobracajnu nesrecu (sa otprilike 10god) u kojoj je takodje imao teskih povreda glave koje su rezultovale delimicnu nepokretnost, ponovno ucenje hodanja, lekove za epilepsiju...itd. nakon ove zadnje nesrece, pre 10 dana, hiruski su mu otklonjena 2-3 veca hematoma, a ostalo je vise sitnih. lobanja mu je bila otvorena na jednom mestu u toku hirurskog zahvata. pri tome je nakon operacije bio stavljen u prinudnu komu da se mozak odmori od potresa i operacije. bio je prikljucen na aparat za disanje, jer vitalnu funkciju disanja NIJE MOGAO SAM DA OBAVLJA! nakon nekoliko dana posle operacije se probudio iz kome, po prestanku davanja lekova koji su ga drzali u komi. jos koji dan posle je vec mogao da dise sam i da jede i pije prilicno normalno. posle svega 10 (!!!) dana nakon operacije, on je "pusten" kuci (nije bilo mesta u bolnickim krev! etima), bez objasnjenja sta i kako treba da se ponasa uz JEDINO upotrebu analgina za glavobolje!!??!! glava mu je snimana, pokazalo se da je za sada u redu na snimku, ali da postoji jos jedan manji hematom. vrlo je cudno kako se pacijent sa ovakvom povredom a da ne pricamo i operacijom pusta ovako "rano" kuci kada bi jos trebalo da je na posmatranju i redovnom snimanju. pri tome je receno da samo "po potrebi" - ako "oseti nesto" ide na pregled??? STA ON DA RADI? STA DA "pije" (od lekova), kako da se ponasa (mirovanje i slicno).... ? zaista Vam hvala unapred - mail sa pitanjem je napisan uvece toga dana kada je drugar (po mom misljenju vrlo preuranjeno) pusten kuci na "kucno lecenje", iako samo par dana pre toga on nije mogao samostalno ni da dise! (vec preko aparata) EPILOG: citavu noc je imao teske mucnine i teske glavobolje, pracene uzasnim povracanjem...da ne ulazim u detalje. Ponovo su roditelji zvali hitnu pomoc, te je on vracen urgentno u sok sobu! I ponovo na infuziju (za 1 dan boravka kuci - nacisto je dehidrirao) i ponovo na sedative itd (na listu koji visi na krevetu ima 5 stavki koje se doziraju na svakih 6-8h kako sam video). Da ne spominjem da decko sa savom na glavi po obimu i velicini izgleda vise kao frankenstajn...Dakle, presao bih sada na vas komentar dogadjaja: CITIRAM: "Poštovani, prema ovome kako ste opisali, lecenje vašeg druga, odnosno njegove teške kraniocerebralne povrede, i po kvalitetu i po kvantitetu je sprovedeno po svim savremenim principima savremene neurotraumatologije. Znaci isto tako i toliko bi bio lecen u bilo kom neurohirurškom centru u svetu. Prosto receno, to se tako leci ma kako to rogobatno Vama izgledalo. Ne razumem zašto Vas brine to što nije proveo u bolnici duže od 10 dana. Jednostavno nema potrebe za tim."Da prokomentarisem ovo: po vasim "najvisim standardima i principima", decko bi se jaaako cupavo preveo, a i nakon ponovne hospitalizacije, i sami lekari su priznali da je preuranjeno poslat na kucno lecenje. Bas bih voleo da vidim scenu (naravno - ne daj boze) da se npr. vasem detetu tako nesto desi, pa da vidim "primenu" tih "najvisih standarda" na vasem rodjenom detetu. Tako da uopste ne stoji ni to "Ne razumem zašto Vas brine to što nije proveo u bolnici duže od 10 dana". 10 dana je jako malo od potrebnog vremena za zalecenje (bilo to i delimicno, a dovoljno da se pacijent stabilizuje) te da se moze pacijent uputiti na kucno lecenje, jer opet podvlacim - to jeste kako ste i sami rekli - teška kraniocerebralna povreda. Teske povrede glave pracene operacijama se ne tretiraju za 10 dana, a pogotovu ako je pacijent svih 10 dana pod teskim sedativima zbog prirode povrede i tezine operacije. Gresim li? CITIRAM DALJE: "Boravak u bolnici ga nece spreciti da se ponovo povreduje, niti ce ubrzati oporavak, vec suprotno uz mogucnost pojave komplikacija koje nosi tzv "bespotrebna produžena hospitalizacija". Da prokomentarisem ovo: decko je izgubio dosta kilograma za sve ovo vreme, ne moze da hoda samostalno, ima amneziju (ispostavilo se na kraju - kada je nakon ponovne hospitalizacije PROGOVORIO! Da, PROGOVORIO! Da ne spominjem kakvi su mu se "Dzejms Bond" "filmovi" odvijali po glavi - bio je on helikopterima vozan tamo-vamo, on uopste nije ni pao, nego je samo dosao na "kontrolu" - i eto vidis - zavrsio ni kriv ni duzan pod nozem...i jos mnooogo toga...), 10 dana uopste nije zalogaja mogao pojesti usled narusene psiho-motorike, tako da ne stoji ni prica o "ponovnom samopovredjivanju". Sto se tice Vaseg termina ""bespotrebna produžena hospitalizacija"" - nemam komentara - epilog je prenet verodostojno po detaljima. Da napravim kraci suma sumarum: moja zabrinutost se ispostavila kao vrlo tacna, obratio sam vam se kao strucnom licu za savet, jer je drugar toga dana doslovce bio sutnut napolje, u po meni krajnje sumnjivom stanju za nekoga ko je pre samo 10 dana imao tesku operaciju glave, nije mogao da dise samostalno, da ne prica i da se ne krece se. Da se moja zabrinutost ispostavila kao tacna, pokazalo se (uz nazalost dramaticne dogadjaje) jos istu noc. Pri tome svi postupci koji su mi delovali krajnje sumnjivo, su sa vase strane ocenjeni kao CITIRAM "po kvalitetu i po kvantitetu je sprovedeno po svim savremenim principima savremene neurotraumatologije". Koliko se moja bojazan ispostavila kao tacna pokazalo se - nazalost. Pri tome za onakav cin bukvalnog izbacivanja pacijenta (nazvali vi to kako god hocete, to je bukvalno bilo to) vi dajete ocenu koja mi je u potpunom sazvucju sa onom starom "cuvanje unutar esnafa" - sto se tice doktora i uopste lekarse prakse. Napominjem, mozda jesam grub ovom prilikom, ali samo se stavite u poziciju roditelja deteta sa takvim slucajem povredjivanja, uz receni sled dogadjaja. Vi bi ste u najmanju ruku bili ogorceni. Zar ne? A tek kada bi ste kao laik, (a i to je uslovno receno da budem iskren) postavili pitanje nekome kao vama, i dobili ovakav odgovor? Brda bi se tresla! Roditelj, kada gubi dete, ili je u bliskoj situaciji - ne daj boze - spreman je nebesa da "protrese" ako treba samo da mu detetu bude bolje! Ako se pri tome desavaju stvari slicne ovoj na ocigled roditelja i/ili posmatraca, ogorcenje mora da se rodi! ljudski zivot je u pitanju, a ocigledno ne shvataju to svi u lekaskoj struci na "dovoljno ozbiljan" nacin. dodao bih - ili ih nije briga koliko bi trebalo da jeste... cast izuzecima. O gordosti i necemo... preraslo bi u previse"licno". Sve ovo prenosim i ostalima samo kao upozorenje da se moraju otvoriti cetvore oci. Nazalost - nekada treba poslusati svoje instinkte, i ne mislim da treba cutati kada se sumnjiv splet okolnosti desava oko vase drage osobe koja je - pacijent. Srdacan pozdrav!
Odgovoreno: 01. 04. 2008.
Poštovani, nema potrebe da samnom raspravljate i da prema meni upravljate svoj bes i nezadovoljstvo, od toga nikome neće biti bolje. Prava adresa je lekar koji je konkretno lečio pacijenta. Takođe, postoje i nadležne institucije kojima treba da se obratite i prijavite slučaj nesavesnog i nestručnog lečenja, ali konkretno, ako smatrate da je ono učinjeno u bilo kom aspektu. Jedino tako možete nekome ili mnogima da pomognete. Ja i dalje stojim pri onome što sam ranije napisao, PRI ČEMU SE PODRAZUMEVA (ili bi trebalo da se podrazumeva) DA JE PRE OTPUSTA URAĐENA ADEKVATNA PROCENA OD STRANE STRUČNOG LICA ODNOSNO ORDINIRAJUĆEG LEKARA SPECIJALISTE, da je dotični pacijent sposoban za otpust, što je ključni momenat u slučaju koga pominjete. Razlog za otpust tipa "pusten" kuci (nije bilo mesta u bolnickim krevetima), bez objasnjenja" je besmisleno komentarisati, te stoga ni ne mogu da ga prihvatim (što ne znači da ste ga izmislili !!!!). Da bi Vama i ostalom korisnicima ove internet stranice bilo jasnije, pokušaću da pojasnim kako stvari stoje u "esnafu lekara": lekar koji konkretno leči pacijenta ima zakonsko pravo da procenjuje i donosi odluke i preporuke o toku i načinu lečenja konkretnog pacijenta za šta snosi punu formalno-pravnu odgovornost. Niko drugi, a naročito ne sa ove distance, na tu procenu ne samo da ne može da utiče nego nema ni zakonsko pravo (kao ni moralno, ni profesionalno) da je komentariše, kao ni da zvanično ocenjuje rad drugih lekara specijalista. Jedine merodavne osobe po tom pitanju su ljudi iz struke u zvanju sudskih veštaka po nalogu istražnog sudije. Znači ne radi se o famoznom stavu "cuvanje unutar esnafa - sto se tice doktora i uopste lekarse prakse", već o zakonskoj proceduri. U odnosu na Vašu opasku "obratio sam vam se kao strucnom licu za savet", ono što je trebalo da pitate da bi Vas moj odgovor zadovoljio bilo bi sledeće: "mislim da pacijent sa teškom povredom glave nije savesno ili nije stručno lečen (što podrazumeva i kvalitet i kvantitet lečenja) ili nezadovoljni smo kako je i koliko pacijent lečen, kome da se obratimo, kakva su njegova prava, šta treba preduzeti kako bi se ova sumnja proverila". Odgovor bi razumljivo bio drugačiji. Za pokretanje ove procedure nije NIJE POTREBNO DA SA BILO KIM IŠTA KOMENTARIŠETE NITI DA SE SAVETUJETE, DOVOLJNO JE TO ŠTO SUMNJATE! Ovako, još jednom se potvrđuje pravilo da lečenje bolesnika preko interneta nije i nikada neće biti moguće, niti je moguće ovim putem zameniti razgovor sa ordinirajućim lekarom sa kojim se treba konkretno savetovati, tražiti mišljenje i insistirati na objašnjenjima i odgovorima za pitanja koja su ostala nejasna ili izazivaju sumnju. U suprotnom može biti više štete nego koristi. Na žalost, u najvećem broju ovakvih slučajeva, nezadovoljstvo se usmerava na pogrešnu adresu, što jedino Vama možda može pružiti neku satisfakciju pri čemu suštinski problem ostaje otvoren ili još gore zataškan. Srdačan pozdrav.
Pitanje broj: #4261
Postovani! da podsetim na staro pitanje:Dogadjaj: drugar je pao sa bicikle, udarivsi vrlo jako glavu sa obe strane lobanje, zadobivsi vise hematoma. U svojoj istoriji ima iza sebe tesku saobracajnu nesrecu (sa otprilike 10god) u kojoj je takodje imao teskih povreda glave koje su rezultovale delimicnu nepokretnost, ponovno ucenje hodanja, lekove za epilepsiju...itd. nakon ove zadnje nesrece, pre 10 dana, hiruski su mu otklonjena 2-3 veca hematoma, a ostalo je vise sitnih. lobanja mu je bila otvorena na jednom mestu u toku hirurskog zahvata. pri tome je nakon operacije bio stavljen u prinudnu komu da se mozak odmori od potresa i operacije. bio je prikljucen na aparat za disanje, jer vitalnu funkciju disanja NIJE MOGAO SAM DA OBAVLJA! nakon nekoliko dana posle operacije se probudio iz kome, po prestanku davanja lekova koji su ga drzali u komi. jos koji dan posle je vec mogao da dise sam i da jede i pije prilicno normalno. posle svega 10 (!!!) dana nakon operacije, on je "pusten" kuci (nije bilo mesta u bolnickim krev! etima), bez objasnjenja sta i kako treba da se ponasa uz JEDINO upotrebu analgina za glavobolje!!??!! glava mu je snimana, pokazalo se da je za sada u redu na snimku, ali da postoji jos jedan manji hematom. vrlo je cudno kako se pacijent sa ovakvom povredom a da ne pricamo i operacijom pusta ovako "rano" kuci kada bi jos trebalo da je na posmatranju i redovnom snimanju. pri tome je receno da samo "po potrebi" - ako "oseti nesto" ide na pregled??? STA ON DA RADI? STA DA "pije" (od lekova), kako da se ponasa (mirovanje i slicno).... ? zaista Vam hvala unapred - mail sa pitanjem je napisan uvece toga dana kada je drugar (po mom misljenju vrlo preuranjeno) pusten kuci na "kucno lecenje", iako samo par dana pre toga on nije mogao samostalno ni da dise! (vec preko aparata) EPILOG: citavu noc je imao teske mucnine i teske glavobolje, pracene uzasnim povracanjem...da ne ulazim u detalje. Ponovo su roditelji zvali hitnu pomoc, te je on vracen urgentno u sok sobu! I ponovo na infuziju (za 1 dan boravka kuci - nacisto je dehidrirao) i ponovo na sedative itd (na listu koji visi na krevetu ima 5 stavki koje se doziraju na svakih 6-8h kako sam video). Da ne spominjem da decko sa savom na glavi po obimu i velicini izgleda vise kao frankenstajn...Dakle, presao bih sada na vas komentar dogadjaja: CITIRAM: "Poštovani, prema ovome kako ste opisali, lecenje vašeg druga, odnosno njegove teške kraniocerebralne povrede, i po kvalitetu i po kvantitetu je sprovedeno po svim savremenim principima savremene neurotraumatologije. Znaci isto tako i toliko bi bio lecen u bilo kom neurohirurškom centru u svetu. Prosto receno, to se tako leci ma kako to rogobatno Vama izgledalo. Ne razumem zašto Vas brine to što nije proveo u bolnici duže od 10 dana. Jednostavno nema potrebe za tim."Da prokomentarisem ovo: po vasim "najvisim standardima i principima", decko bi se jaaako cupavo preveo, a i nakon ponovne hospitalizacije, i sami lekari su priznali da je preuranjeno poslat na kucno lecenje. Bas bih voleo da vidim scenu (naravno - ne daj boze) da se npr. vasem detetu tako nesto desi, pa da vidim "primenu" tih "najvisih standarda" na vasem rodjenom detetu. Tako da uopste ne stoji ni to "Ne razumem zašto Vas brine to što nije proveo u bolnici duže od 10 dana". 10 dana je jako malo od potrebnog vremena za zalecenje (bilo to i delimicno, a dovoljno da se pacijent stabilizuje) te da se moze pacijent uputiti na kucno lecenje, jer opet podvlacim - to jeste kako ste i sami rekli - teška kraniocerebralna povreda. Teske povrede glave pracene operacijama se ne tretiraju za 10 dana, a pogotovu ako je pacijent svih 10 dana pod teskim sedativima zbog prirode povrede i tezine operacije. Gresim li? CITIRAM DALJE: "Boravak u bolnici ga nece spreciti da se ponovo povreduje, niti ce ubrzati oporavak, vec suprotno uz mogucnost pojave komplikacija koje nosi tzv "bespotrebna produžena hospitalizacija". Da prokomentarisem ovo: decko je izgubio dosta kilograma za sve ovo vreme, ne moze da hoda samostalno, ima amneziju (ispostavilo se na kraju - kada je nakon ponovne hospitalizacije PROGOVORIO! Da, PROGOVORIO! Da ne spominjem kakvi su mu se "Dzejms Bond" "filmovi" odvijali po glavi - bio je on helikopterima vozan tamo-vamo, on uopste nije ni pao, nego je samo dosao na "kontrolu" - i eto vidis - zavrsio ni kriv ni duzan pod nozem...i jos mnooogo toga...), 10 dana uopste nije zalogaja mogao pojesti usled narusene psiho-motorike, tako da ne stoji ni prica o "ponovnom samopovredjivanju". Sto se tice Vaseg termina ""bespotrebna produžena hospitalizacija"" - nemam komentara - epilog je prenet verodostojno po detaljima. Da napravim kraci suma sumarum: moja zabrinutost se ispostavila kao vrlo tacna, obratio sam vam se kao strucnom licu za savet, jer je drugar toga dana doslovce bio sutnut napolje, u po meni krajnje sumnjivom stanju za nekoga ko je pre samo 10 dana imao tesku operaciju glave, nije mogao da dise samostalno, da ne prica i da se ne krece se. Da se moja zabrinutost ispostavila kao tacna, pokazalo se (uz nazalost dramaticne dogadjaje) jos istu noc. Pri tome svi postupci koji su mi delovali krajnje sumnjivo, su sa vase strane ocenjeni kao CITIRAM "po kvalitetu i po kvantitetu je sprovedeno po svim savremenim principima savremene neurotraumatologije". Koliko se moja bojazan ispostavila kao tacna pokazalo se - nazalost. Pri tome za onakav cin bukvalnog izbacivanja pacijenta (nazvali vi to kako god hocete, to je bukvalno bilo to) vi dajete ocenu koja mi je u potpunom sazvucju sa onom starom "cuvanje unutar esnafa" - sto se tice doktora i uopste lekarse prakse. Napominjem, mozda jesam grub ovom prilikom, ali samo se stavite u poziciju roditelja deteta sa takvim slucajem povredjivanja, uz receni sled dogadjaja. Vi bi ste u najmanju ruku bili ogorceni. Zar ne? A tek kada bi ste kao laik, (a i to je uslovno receno da budem iskren) postavili pitanje nekome kao vama, i dobili ovakav odgovor? Brda bi se tresla! Roditelj, kada gubi dete, ili je u bliskoj situaciji - ne daj boze - spreman je nebesa da "protrese" ako treba samo da mu detetu bude bolje! Ako se pri tome desavaju stvari slicne ovoj na ocigled roditelja i/ili posmatraca, ogorcenje mora da se rodi! ljudski zivot je u pitanju, a ocigledno ne shvataju to svi u lekaskoj struci na "dovoljno ozbiljan" nacin. dodao bih - ili ih nije briga koliko bi trebalo da jeste... cast izuzecima. O gordosti i necemo... preraslo bi u previse"licno". Sve ovo prenosim i ostalima samo kao upozorenje da se moraju otvoriti cetvore oci. Nazalost - nekada treba poslusati svoje instinkte, i ne mislim da treba cutati kada se sumnjiv splet okolnosti desava oko vase drage osobe koja je - pacijent. Srdacan pozdrav!
Odgovoreno: 01. 04. 2008.Poštovani, nema potrebe da samnom raspravljate i da prema meni upravljate svoj bes i nezadovoljstvo, od toga nikome neće biti bolje. Prava adresa je lekar koji je konkretno lečio pacijenta. Takođe, postoje i nadležne institucije kojima treba da se obratite i prijavite slučaj nesavesnog i nestručnog lečenja, ali konkretno, ako smatrate da je ono učinjeno u bilo kom aspektu. Jedino tako možete nekome ili mnogima da pomognete. Ja i dalje stojim pri onome što sam ranije napisao, PRI ČEMU SE PODRAZUMEVA (ili bi trebalo da se podrazumeva) DA JE PRE OTPUSTA URAĐENA ADEKVATNA PROCENA OD STRANE STRUČNOG LICA ODNOSNO ORDINIRAJUĆEG LEKARA SPECIJALISTE, da je dotični pacijent sposoban za otpust, što je ključni momenat u slučaju koga pominjete. Razlog za otpust tipa "pusten" kuci (nije bilo mesta u bolnickim krevetima), bez objasnjenja" je besmisleno komentarisati, te stoga ni ne mogu da ga prihvatim (što ne znači da ste ga izmislili !!!!). Da bi Vama i ostalom korisnicima ove internet stranice bilo jasnije, pokušaću da pojasnim kako stvari stoje u "esnafu lekara": lekar koji konkretno leči pacijenta ima zakonsko pravo da procenjuje i donosi odluke i preporuke o toku i načinu lečenja konkretnog pacijenta za šta snosi punu formalno-pravnu odgovornost. Niko drugi, a naročito ne sa ove distance, na tu procenu ne samo da ne može da utiče nego nema ni zakonsko pravo (kao ni moralno, ni profesionalno) da je komentariše, kao ni da zvanično ocenjuje rad drugih lekara specijalista. Jedine merodavne osobe po tom pitanju su ljudi iz struke u zvanju sudskih veštaka po nalogu istražnog sudije. Znači ne radi se o famoznom stavu "cuvanje unutar esnafa - sto se tice doktora i uopste lekarse prakse", već o zakonskoj proceduri. U odnosu na Vašu opasku "obratio sam vam se kao strucnom licu za savet", ono što je trebalo da pitate da bi Vas moj odgovor zadovoljio bilo bi sledeće: "mislim da pacijent sa teškom povredom glave nije savesno ili nije stručno lečen (što podrazumeva i kvalitet i kvantitet lečenja) ili nezadovoljni smo kako je i koliko pacijent lečen, kome da se obratimo, kakva su njegova prava, šta treba preduzeti kako bi se ova sumnja proverila". Odgovor bi razumljivo bio drugačiji. Za pokretanje ove procedure nije NIJE POTREBNO DA SA BILO KIM IŠTA KOMENTARIŠETE NITI DA SE SAVETUJETE, DOVOLJNO JE TO ŠTO SUMNJATE! Ovako, još jednom se potvrđuje pravilo da lečenje bolesnika preko interneta nije i nikada neće biti moguće, niti je moguće ovim putem zameniti razgovor sa ordinirajućim lekarom sa kojim se treba konkretno savetovati, tražiti mišljenje i insistirati na objašnjenjima i odgovorima za pitanja koja su ostala nejasna ili izazivaju sumnju. U suprotnom može biti više štete nego koristi. Na žalost, u najvećem broju ovakvih slučajeva, nezadovoljstvo se usmerava na pogrešnu adresu, što jedino Vama možda može pružiti neku satisfakciju pri čemu suštinski problem ostaje otvoren ili još gore zataškan. Srdačan pozdrav.
Pregledajte odgovore po oblastima