Imam 27 godina. Kao bebi od 4,5 meseca dijagnostikovan mi je hydrocefalus. Operisana sam na Institutu za Neurohirurgiju u Beogradu i tada mi je ugrađen peritonealno-ventrikularni shunt. Sistem katetera je revidiran 1990. godine kada je zamenjen peritonealni deo budući da prethodni nije mogao biti izvučen zbog trošnosti i krhkosti. Sve je bilo u redu do maja 2002. kada mi je naglo pozlilo. Ispitivanjem, koje je uključivalo i RTG snimanje od glave do vrata kao i propratni simptomi (glavobolja, povraćanje i skretanje desnog oka na desnu stranu) utvrđeno je da je došlo do zastoja u radu sistema za drenažu (iako je profesor Momčilo Đorđević za koga i dan danas, iako od skoro više nisam njegov pacijent, a to sam bila zaključno do 2004 imam samo reči hvale rekao da će sistem pratiti moj rast, odnosno da ne postoji šasna za njegovo kidanje) desilo se upravo suprotno. Revizijom koja je tada urađena zamenjen je kompletan sistem zajedno sa valvulom. Potkožno su ostali delovi katetera iz 1981. i 1990. Nakon toga u novembru 2004 i u junu 2008. godine urađene su mi dve laparoskopske operacije ciste na jajnicima i operacija žuči što nije (bar što se tiče ove prve laparoskopije) poremetilo funkcionisanje drenažnog sistema. Međutim, dva meseca nakon laparoskopske operacije žuči, tačnije 6.avgusta ove godine počinju moje tegobe. U početku tegobe u vidu glavobolje i povraćanja pripisivala sam promeni vremena. Međutim, kako su glavobolje bile sve intenzivnije (u početku su se javljale na dvanaest sati, a kasnije na šest) što je pratilo i zvukom u desnom uhu nalik zvuku lokomotive, pumpica koja je na momente bila meka, a na momente tvrda morala
sam da se obratim lekaru. Krenula sam od osnovnih ispitivanja. Urađena mi je kompletna krvna slika, zatim ultrazvuk abdomena i na kraju MR glave. Svi rezulti su bili uredni i nisu ukazivali da postoje neke promene. Međutim glavobolje nisu prestajale i počela sam duplo da vidim. Nakon odlaska kod profesora Ljubomira Popovića (koji je na osnovu razgovora samnom i mojim opisivanjem tegoba koje su bile sve izraženije u periodu od prvog mog dolaska kod njega pa do sledećeg, odlučeno je da se uradi RTG snimak od glave do vrata. Snimak je pokazao da je do zastoja došlo zbog toga što se kateter koji ide u stomak, koji je prilikom zamene 2002.godine stavljen nešto duži pao u karlicu i savio se pod nekim čudnim uglom. Nakon toga profesor Popović je u konsultaciji sa abdominalnim hirurgom odlučio da se prvo krene od stomaka gde bi se napravio rez na već postojećem, izvukao donji deo katetera, utvrdila njegova ispravnost i ukolio je sve u redu samo skratio i vratio u abdomen. Ukoliko se utvrdi da ne funkcioniše, uradila bi se kompletna zamena i bio bi mi ugrađen sistem sa tzv. programibilnom valvulom. Na svu sreću urađena je ova kako ja kažem bezbolnija varijanta.
Nakon ovako iscrpnog objašnjenja imam par pitanja :
1)Šta znači da je sistem knikovan?
2)Da li je skraćivanje sistema trajno rešenje i da li nosi sa sobom neke posledice
3) Kolika je neka optimalna količina tečnosti koju pumpica ispusti recimo dnevno, nedeljno ili mesečno?
4) Koliko životne navike( vreme odlaska u krevet, alkohol, cigarete, stres, unošenje tečnosti) imaju uticaja na funkcionisanje sistema?
5) Da li je moguće da iako do 2002. godine nisam imala glavobolje zbog promene vremena, nakon te operacije pre šest godina počnem da reagujem na vremenske promene?
6) Šta je to programibilna valvula i po čemu se ona razlikuje od shunta koji je kod mene ugrađen?
Hvala unapred i
pozdrav iz Novog Sada
Odgovoreno: 09. 11. 2008.
Knikovan sistem je termin za preterano savijen ili uvrnut kateter koji bokira oticanje lkvora. Skraćivanje sistema može nekad da reši problem, ali postoji rizik da priraslice koje nastanu nakon operacije žučne kese-bokiraju i njega. Valvula ne bi trebala da bude zavisna od klimatskih faktora , a povremene glavobolje mogu da se objasne intermitentnom disfukcijom "ventilnim mehanizmom" usled pomenutih piraslica. Ugradnja programabilne valvule dozvoljava preštelavanje radnog pritiska pumpice, odnosno mogućos da seodsi otvaanj valvule na manjem pritisku pa da pupica propusti više likvora. Dnevna produkcija likvora je oko 750 ml i ako su drugi mehanizmi resorbcije blokirani pumpica može kompletnu količinu da eliminiše. Možda bi trebalo razmisliti o ugradnji ventrikuloatrijalnog sistema, gde kateter posle pumpice ne ide u trbuh nego preko vene lica u srčanu pretkomoru.
Pitanje broj: #14036
Imam 27 godina. Kao bebi od 4,5 meseca dijagnostikovan mi je hydrocefalus. Operisana sam na Institutu za Neurohirurgiju u Beogradu i tada mi je ugrađen peritonealno-ventrikularni shunt. Sistem katetera je revidiran 1990. godine kada je zamenjen peritonealni deo budući da prethodni nije mogao biti izvučen zbog trošnosti i krhkosti. Sve je bilo u redu do maja 2002. kada mi je naglo pozlilo. Ispitivanjem, koje je uključivalo i RTG snimanje od glave do vrata kao i propratni simptomi (glavobolja, povraćanje i skretanje desnog oka na desnu stranu) utvrđeno je da je došlo do zastoja u radu sistema za drenažu (iako je profesor Momčilo Đorđević za koga i dan danas, iako od skoro više nisam njegov pacijent, a to sam bila zaključno do 2004 imam samo reči hvale rekao da će sistem pratiti moj rast, odnosno da ne postoji šasna za njegovo kidanje) desilo se upravo suprotno. Revizijom koja je tada urađena zamenjen je kompletan sistem zajedno sa valvulom. Potkožno su ostali delovi katetera iz 1981. i 1990. Nakon toga u novembru 2004 i u junu 2008. godine urađene su mi dve laparoskopske operacije ciste na jajnicima i operacija žuči što nije (bar što se tiče ove prve laparoskopije) poremetilo funkcionisanje drenažnog sistema. Međutim, dva meseca nakon laparoskopske operacije žuči, tačnije 6.avgusta ove godine počinju moje tegobe. U početku tegobe u vidu glavobolje i povraćanja pripisivala sam promeni vremena. Međutim, kako su glavobolje bile sve intenzivnije (u početku su se javljale na dvanaest sati, a kasnije na šest) što je pratilo i zvukom u desnom uhu nalik zvuku lokomotive, pumpica koja je na momente bila meka, a na momente tvrda morala sam da se obratim lekaru. Krenula sam od osnovnih ispitivanja. Urađena mi je kompletna krvna slika, zatim ultrazvuk abdomena i na kraju MR glave. Svi rezulti su bili uredni i nisu ukazivali da postoje neke promene. Međutim glavobolje nisu prestajale i počela sam duplo da vidim. Nakon odlaska kod profesora Ljubomira Popovića (koji je na osnovu razgovora samnom i mojim opisivanjem tegoba koje su bile sve izraženije u periodu od prvog mog dolaska kod njega pa do sledećeg, odlučeno je da se uradi RTG snimak od glave do vrata. Snimak je pokazao da je do zastoja došlo zbog toga što se kateter koji ide u stomak, koji je prilikom zamene 2002.godine stavljen nešto duži pao u karlicu i savio se pod nekim čudnim uglom. Nakon toga profesor Popović je u konsultaciji sa abdominalnim hirurgom odlučio da se prvo krene od stomaka gde bi se napravio rez na već postojećem, izvukao donji deo katetera, utvrdila njegova ispravnost i ukolio je sve u redu samo skratio i vratio u abdomen. Ukoliko se utvrdi da ne funkcioniše, uradila bi se kompletna zamena i bio bi mi ugrađen sistem sa tzv. programibilnom valvulom. Na svu sreću urađena je ova kako ja kažem bezbolnija varijanta.
Odgovoreno: 09. 11. 2008.Nakon ovako iscrpnog objašnjenja imam par pitanja : 1)Šta znači da je sistem knikovan? 2)Da li je skraćivanje sistema trajno rešenje i da li nosi sa sobom neke posledice 3) Kolika je neka optimalna količina tečnosti koju pumpica ispusti recimo dnevno, nedeljno ili mesečno? 4) Koliko životne navike( vreme odlaska u krevet, alkohol, cigarete, stres, unošenje tečnosti) imaju uticaja na funkcionisanje sistema? 5) Da li je moguće da iako do 2002. godine nisam imala glavobolje zbog promene vremena, nakon te operacije pre šest godina počnem da reagujem na vremenske promene? 6) Šta je to programibilna valvula i po čemu se ona razlikuje od shunta koji je kod mene ugrađen?
Hvala unapred i pozdrav iz Novog Sada
Knikovan sistem je termin za preterano savijen ili uvrnut kateter koji bokira oticanje lkvora. Skraćivanje sistema može nekad da reši problem, ali postoji rizik da priraslice koje nastanu nakon operacije žučne kese-bokiraju i njega. Valvula ne bi trebala da bude zavisna od klimatskih faktora , a povremene glavobolje mogu da se objasne intermitentnom disfukcijom "ventilnim mehanizmom" usled pomenutih piraslica. Ugradnja programabilne valvule dozvoljava preštelavanje radnog pritiska pumpice, odnosno mogućos da seodsi otvaanj valvule na manjem pritisku pa da pupica propusti više likvora. Dnevna produkcija likvora je oko 750 ml i ako su drugi mehanizmi resorbcije blokirani pumpica može kompletnu količinu da eliminiše. Možda bi trebalo razmisliti o ugradnji ventrikuloatrijalnog sistema, gde kateter posle pumpice ne ide u trbuh nego preko vene lica u srčanu pretkomoru.
Pregledajte odgovore po oblastima