Imam sina od dve i po godine koji sve razume, igra se aktivno sa drugom decom, poslusan je, ali nece da prica. Ponekad kaze mama, izgovara slogove ka, cuje se i baba. . . Kad nesto hoce objasni rukama, mimikom i u tom je prilicno vest, tako da ga sve razumemo. Zelim da cujem vase misljenje, da li da ga vodim kod doktora pre trece godine i moze li problem da bude resica ispod jezika, to sam cula od pedijatra ali nije izvrsila pregled. Unapred hvala!

Poštovani, devojčica ima dve ipo godine, ne priča ni mama ni tata ili slično samo ispušta glasove kao npr. Lalala ili nešto sama za sebe tiho. Ne odaziva se na svoje ime, mada ponekad se okrene, kad joj kažu donesimi daljinski ili gde je mama ne reaguje pogleda osobu koja joj se obraća i produži dalje. Kad hoće nešto uhvati osobu od koje želi nešto i vodi je do tog mesta ili predmeta. Upisali su je u vrtiću, vode vje kod logopeda (koji joj samo da kocke da ređa ili neke igračke da se igra) . Jedno vreme nije obraćala pažnju na ljude oko sebe ali od kako je krenula u vrtiću malo je bolje. Psiholog u vrtiću je reko da je samo tvrdoglava i ništa više!!!! I da čekaju da napuni tri godine!!! Da li je ovo autizam? Hvala unapred!

Poštovani, imam izvesnih problema sa govorom, naime ponekada mi se dešava da uopšte ne mogu da kažem najordinarniju rečenicu. Primetio sam da se to najčešće dešava ukoliko sam jako pospan i umoran, ali i kada imam veliku tremu. Paradoksalno je da ponekada nemam apsolutno bilo kakav problem da na najnormalniji način držim govor iz stručne oblasti pred velikim brojem kolega, čak i ako nisam spavao, čak i ako imam izvesnu dozu treme. Nije mi jasno o čemu se zapravo radi?! Npr. Juče nisam na normalan način, bez zamuckivanja mogao da pitam prolaznika gde se nalazi određena ulica, a 30 minuta nakon toga sam držao prezentaciju na temu "makroekonomska (ne) stabilnost u srbiji" i svaku reč sam izgovorio na potpuno ispravan način. Pitao sam prijatelje šta oni misle o tome, ali su mi oni rekli da ja preterujem i da retko zamuckujem, toliko retko da oni to skoro i ne primećuju. Majka kaže kako je to isključivo posledica moje nesigurnosti. Takođe, izvesno vreme sam izbegavao da pričam telefonom, osim ako moram, upravo zato što sam se plašio da li ću početi da zamuckujem (nikada unapred ne znam da li će se to desiti i u kojoj meri) . Ipak, sada uopšte nemam problem da pozovem bilo koga ili da se javim na telefon, a ništa se nije promenilo u mom životu. Koliko je meni poznato, ne bolujem od bilo kakvih psiholoških ili somatskih bolesti. Ili je to samo moje mišljenje. Koje je vaše mišljenje? Uzmite u obzir paradokse koje sam vam naveo. Zahvaljujem vam se na odgovoru.

Postovana! Moj decak je prosle godine u ovo vreme, tacnije 9. Jula 2011, kada je imao 26 meseci iznenada poceo da muca. Svugde smo ga vodili. Nekolicina logopeda nam je rekla da njegov govor nije za tretman, da je rec o fizioloskom zamuckivanju i da treba ostaviti da vreme ucini svoje, da je on lingvisticki i saznajno daleko ispred vrsnjaka pa se slabost tu ispoljila s obzirom na porodicnu sklonost ovom problemu. Istina, niko od njih nije cuo ono sto je bio razlog mog ocaja jer se mucanje javlja kada je on u situaciji sa spontano govori u okruzenju najblizih. Sada je stanje mnogo bolje. Periodi tecnog govora su sve cesci i sve duzi, a "losi" dani nisu ni priblizno losi kao sto su umeli da budu. Poslednji gadan period imali smo oko uskrsa. Sada otegne poneki vokal ili zapne na nekom mekom, prednjenepcanom glasu ili velaru. Moje pitanje je da li je ovo nacin na koji mucanje prolazi? Nas logoped u razvojnom i dalje smatra da on nije za tretman i da smo na dobrom putu. Molim vas za odgovor, buduci da ja zivim u strahu od svake njegove reci. . . Hvala unapred. Veliki pozdrav!

Postovani, imam devojcicu od 5g i neizgovara pojedina slova kako treba. Kad je vreme da se vodi kod logopeda?