Postovani u decembru sam napunila 36. godina. Muci me sto dugo bas dugo nisam bila ni u kakavoj vezi ni ozbiljnoj ( a duze ) a ni neozbiljanoj ( krace ). Ali sigurno 4 godine se nista spcijalno dogadjalo na ljubavnom platu. Pre par godina mi je i mama umrla i od tada i kako godine prolaze i znam da mi vreme nekako istice osecam ogromnu usamljenost jer prijatelji ne mogu da zamene ono sta ja zelim.
Isla sam na psihoterapiju 2 godine i pomogla mi je do odredjene mere ali ne previse. I dalje mislim da iako znam da imam previse specificne zelje sta zelim od partnera opet nikako ne mogu da ga nadjem iako sam uvidela greske. Vecina ljudi koja mi se potencijalno svidja vec su zauzeti. I svaki put kad obecam da cu sniziti kriterijum i mozda pokusati sa nekim ko mi i nije nesto simpatican ja to bukvalno radim na silu. Bukvano kad god se meni neko svidi na kraju pored entuzijazma ne bude nista od toga ili ako se ja nekom svidim vrlo cesto nije sa moje strane uzvraceno. Nikako da klikne prosto.
Ocigledno jeste problem u meni ali prosto ja ne znam kako to da promenim da ne budem izbirljiva plus realnost jeste da vecina muskaraca koji su pozeljni jesu zauzeti, Onda su sanse da nadjem nekog za ozbiljnu vezu i porodicu jako male. Pogotovo sto je vreme za decu vec pri kraju u mom slucaju sto se kaze ili sad ili nikad.
Povećanjem broja prilika povećavaju se izgledi za pronalazak osobe koja će Vam odgovarati. Ima dosta muškaraca, starijih i mlađih koji se nalaze u istoj ili sličnoj situaciji kao Vi. Dakle, "samo treba doći do njih".
U tome je dajbolje povezivanje preko hobija i aktivnosti koje volitete, pa tako se možete upisati na: planinarenje, ples, grupni trening u mešovitoj grupi...
Susret sa samoćom i njeno prihvatanje ima funkciju snižavanja tenzije koju stavljate na sebe, a posledično to može date pozitivne rezultate u stupanju u partnerski odnos.
Pitanje broj: #207246
Postovani u decembru sam napunila 36. godina. Muci me sto dugo bas dugo nisam bila ni u kakavoj vezi ni ozbiljnoj ( a duze ) a ni neozbiljanoj ( krace ). Ali sigurno 4 godine se nista spcijalno dogadjalo na ljubavnom platu. Pre par godina mi je i mama umrla i od tada i kako godine prolaze i znam da mi vreme nekako istice osecam ogromnu usamljenost jer prijatelji ne mogu da zamene ono sta ja zelim.
Isla sam na psihoterapiju 2 godine i pomogla mi je do odredjene mere ali ne previse. I dalje mislim da iako znam da imam previse specificne zelje sta zelim od partnera opet nikako ne mogu da ga nadjem iako sam uvidela greske. Vecina ljudi koja mi se potencijalno svidja vec su zauzeti. I svaki put kad obecam da cu sniziti kriterijum i mozda pokusati sa nekim ko mi i nije nesto simpatican ja to bukvalno radim na silu. Bukvano kad god se meni neko svidi na kraju pored entuzijazma ne bude nista od toga ili ako se ja nekom svidim vrlo cesto nije sa moje strane uzvraceno. Nikako da klikne prosto.
Ocigledno jeste problem u meni ali prosto ja ne znam kako to da promenim da ne budem izbirljiva plus realnost jeste da vecina muskaraca koji su pozeljni jesu zauzeti, Onda su sanse da nadjem nekog za ozbiljnu vezu i porodicu jako male. Pogotovo sto je vreme za decu vec pri kraju u mom slucaju sto se kaze ili sad ili nikad.
Imate li neki savet?
Odgovoreno: 26. 01. 2023.Poštovana,
Povećanjem broja prilika povećavaju se izgledi za pronalazak osobe koja će Vam odgovarati. Ima dosta muškaraca, starijih i mlađih koji se nalaze u istoj ili sličnoj situaciji kao Vi. Dakle, "samo treba doći do njih".
U tome je dajbolje povezivanje preko hobija i aktivnosti koje volitete, pa tako se možete upisati na: planinarenje, ples, grupni trening u mešovitoj grupi...
Susret sa samoćom i njeno prihvatanje ima funkciju snižavanja tenzije koju stavljate na sebe, a posledično to može date pozitivne rezultate u stupanju u partnerski odnos.
Srdačan pozdrav!
Pregledajte odgovore po oblastima